Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Те ноћи се разведри и стеже мраз. Освануло је зубато, црвено сунце и слеђени предео који је светлуцао и цаклио се у реском ваздуху.
Она проветрава душу, отапа у њој чемер као што топли ветар отапа слеђени снег у застранцима и увалама где не допире сунце.