Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЧЕДНОСТ Докле спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне црте и прави увојке.
Африка
Цео дан хоризонт је покривен тешком млечном запаром кроз коју се сунце слива као растопљено олово. Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем.
дубоким зеленилом, две жене невероватне лепоте, потпуно наге, крај свих колајни, сјајне од воде која се са њих слива, прскају се и смеју. Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу.
Ћупе су џиновске и јединствено ишаране. Вода се слива низ облине канариса и низ савршено нага женска тела. Из корена њиховог трбуха, чак до груди, расцветав а се пластична
зеленило реке, кичма и глатка леђа која се савијајући затежу; сва тела која се преливају од воде што се са њих слива. Има жена и људи који се перу и оних који захватају огромним канарисима воду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
страна окренутих Јадранском мору, то јест становништво готово свих крајева који су обухваћени развођем између слива реке Дунава и Јадранског мора: то су, са југа на север, Бока Которска и Скадарска крајина, цела Далмација, Кварнерско
која се зове Циганска клисура (Чингане дербент); шопска област, источно од Вардара, која обухвата и велики део Искрова слива; напослетку, између ових разних жупа има низ котлина дуж Вардара и Јужне Мораве, у моравско-вардарској области.
Али је турска владавина утиснула свој печат на њихов менталитет. Бугари доњодунавске плоче и маричког слива постали су тада правом рајом, која је живела само на чифлуцима под сталним надзором турских бегова и под најмучнијом
С овим значењем, као што смо већ рекли, ово се име распрострло и изван доњодунавске плоче и маричког слива, у крајеве с овим, тако суровим економским уређењем, све до неких централних области старе српске државе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Узврпољивши се, рече јој да одлази. Осети како му се, као та киша, на неко семе у дубини земље, што клија, слива крв у глави на једну блештећу, звездану тачку ума, последњу што му остаде чиста у мислима, непомична и непролазна, у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
«, а са стране пише црвеним словима »Поздрав братским аматерима света!« Сипи пролећна киша, па нам се низ лице слива црвена боја креп-папира.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Песма се претвара у звучну разгледницу, без сенке неизрецивог без прелива. У риму се слива, на њу се пребацује велики део смисла и садржаја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1843, јул) ПУТНИК НА УРАНКУ Тама долом, тама гором, Наоколо све почива, Само вода са жубором Са камена што се слива, Само што се кашто петли, Само клепка што се чује, Само с' онде малко светли, Јер се данак приближује.
за око, Не дижеш се до неба високо, Неси гора умилнога латка, Кад ко шеће да је шетња слатка, Ни се вода са камена слива, Кад ко легне да слађе почива, А ко тражи за весеље цвеће — Заман тражи, ту га наћи неће.
29. Са неголеми ту се стена слива Умилно његов жуборећи пад, На брежићи му дикоји почива Зефирима љуљан њежни цветић млад; Мложина липа тебе ту
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И не сакри осећаја, већ из грудног испотаја, из увојна косотреса, из осмејка боног теза, у један се уздах слива: „Ох Делила!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да се земља процепи. Дах је свима застао, јер смо пред устима топовске цеви, па се пуцањ слива са експлозијом зрна. Вилице се тресу, а поглед је исколачен... Али, овом приликом пребаци.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Код Шекспира дувају буре и воде се борбе, крв се слива с точка на точак, брекћу машинерије које раде на крв, шкрипе и окрећу се сви зупчаници и точкови неба и земље,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и ледом, смешећи
осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја волим.
фракови се узбуне, деколтована грла вичу, чују се и звиждуци; најзад, младићи грлатији и шакатији, побеђују, и све се слива у огроман пљусак и клицање; гомила играча љуља се, пијана од пролећног заноса, пред декором, који је „космички“, и све
Сва та деформација коју је донео кубизам, полако се слива у једну хармонију. Треба видети једно тело од Дерена, обло, моделирано, опет светлом и тамом, без конструктивних
И та су поља била исто овако модра, увече, као ова земља. Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир.
И та су поља била исто овако модра, увече, као ова земља. Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир.
А пена таласа грли Последњи део лађе. 1908. У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ Далеко горе испред мене слива се небо са травом. И свуд око мене стоје руже тајанствено, спуштеном главом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
груди, али је и тада, чим стаде разазнавати понешто око себе, радосно пружала ручице на први поглед милостивих очију. Слива јој се слатко топло млеко из груди на обрашчић, а она весело маше ручицом и смеје се гласно својим невиним, анђелским
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива. Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава?
трага У књигама ни у архивама, кода Није ни живео, и ево, једини ја га Видим, како излази из реке, док му се вода Слива низ леђа. Тај призор, ишчупан из древности Завештавам, овде, домаћој књижевности!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И с бојама које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.
С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ Опрости камену што ћути Опрости што тајну сакрива: Како ти се над умом слива Самоћа и теку минути Кап по кап у празан круг Што се шири ко вид пред страхом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео. А ја, његов унук, ујутру путујем у Париз, мисли, слап месечине слива му се на главу и река не престаје да тече. „Моји унуци по мом имену треба презиме да носе“, рекао је.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече дечак једнога дана, а отац осети како му се језа, као ледена вода, слива низ кичму. — Далек је пут до њега! — покуша да одврати дечака, но овај није био од оних који одустају.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И к'о да чујем, како са свих страна Хорови звоне, и к'о суза врела Свјетлост чудесна полако се слива, Под продртијем крововима села. И сваки сијач к'о да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу...
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно
Затим: како кружи Кроз васиону целу исто биће, И како све се у њ стапа и слива, И сви познамо његово откриће У часу кад од двога једно бива.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с јарошћу уждени, буче волне с мучитељском буком: све глас слива под сводом мрачнијем; тутњи тартар из мрачне утробе страшним грлом, злом општега гласа: све за жертвом хулитељах
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам их извршио и нашао да ће после 26000 година наступити онај климатски оптимум за време којега ће лето Гарониног слива бити толико жарко као што је сада лето на Доуру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уф... уф... ф... ф... ф... Па се стреса капетан Фикус, мокар као амрел, и скида мекинтош са кога се слива вода и прави барице по патосу. — Изнесите мекинтош, човече Божји, изнесите мекинтош.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Оптицај смртних обманом се слива. Нестанак људи да л' је и њен ћивот? Да л' тајну она свевечности скрива? Ил' њоме само увијен је живот. 1904.
Ћипико, Иво - Приповетке
„Вјетар мора да је напољу”, помисли, јер над кровом његов удар тугаљиво фијуче, и фијук се слива са звучном јеком војничке трубе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
опажања, врло јаку, Станковић је у овом случају искористио као увод у чисто телесну динамику, а она се, опет, слива у силан еротски набој.
огњиште у кухињи, са широким отвором на крову, што заправо видимо по њеној ноћној фантазмагорији: месечева светлост слива се, очигледно, кроз отвор на крову (баџу) са светлошћу огњишта, што ства а утисак да је кућа разграђена.
то налазимо касније у тексту, када се на исти начин, кроз исту баџу и са истим утиском разграђености јутарња светлост слива са светлошћу огњишта: „Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџу, и ломити се са светлошћу огња”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива сли ову воду која звезде бунца. Безуспешан јој труд безуспешан јој труд да буде птица над празнином и свуд; само је
Петровић, Растко - АФРИКА
Цео дан хоризонт је покривен тешком млечном запаром кроз коју се сунце слива као растопљено олово. Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем.
дубоким зеленилом, две жене невероватне лепоте, потпуно наге, крај свих колајни, сјајне од воде која се са њих слива, прскају се и смеју. Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу.
Ћупе су џиновске и јединствено ишаране. Вода се слива низ облине канариса и низ савршено нага женска тела. Из корена њиховог трбуха, чак до груди, расцветав а се пластична
зеленило реке, кичма и глатка леђа која се савијајући затежу; сва тела која се преливају од воде што се са њих слива. Има жена и људи који се перу и оних који захватају огромним канарисима воду.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Опет сунце росу брише, А роса се нова слива; Тако данас, тако сутра, Тако дуго, дуго бива... И сунце је малаксало, — Роса с’ није уморила.
ЛXВИ Месечина кад прелије боле, И кроз јаде дуне поноћ сива, Замирише од горе до доле, — И обоје у једно се слива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Увиђам да се одиграва нешто страшно, и ја трљам очи да бих отклонио воду, која ми се слива са косе. Чујем неко трештање око мене. Подигао сам главу. Војници се расули по равници, полегали и пуцају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у сваковрсне недоличне спојеве са озбиљним и кобајаги дубокомисленим, а категорије јасне и одсечно хетерогене слива уједно, брка и разобличује...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, ја бих хтео сав тај раскош дати, Да срце кришом тајну сласт проснива У капљи светој што се ћутке слива, За којом жудно сав мој живот пати.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња. Нешто се сломата са стране пута, као човек.
Свуда наоколо разлеже се лупа, прасак, цепање, брујање људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и сатире пред собом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на дела јуначка.
Јао, Боже, јао, он ми је био друг; јао, Боже, јао, та ја сам га волео. Ево гологлав, крв се слива из мојих уста. Дижем ову унакажену руку теби.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кô да чујем: како са свих страна Хорови звоне, и кô суза врела Свјетлост чудесна полако се слива По продртијем крововима села. И сваки сијач кô да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Својом гвозденом вољом он општу малодушност преобраћа у општи пркос који се слива у дрску поруку паши: „Не дамо ти ништа до камена, да с њим бијеш у оба рамена“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тешко дољи куд се вода слива и девојци која сама дође! И тако прошла читава година, — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше — чак