Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
је корен један и исти: у поезији речи оживљавају успостављањем веза, премошћивањем временских и просторних бездана, а слик је тачка у којој се линије смисла на најблиставији начин секу и употпуњавају.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЦРМНИЦА Црмнички је... Је ли сваки брег раскриљен, крилом лаки? Откине се па полети о слик дистих разапети. Радује ме — а разара — колор платно Вирпазара.
Тек девојка румен с пути слије у Дунаво млечноголубије. Затвори се у слик месечина, па он сјаји - чује му се боја.
Куд ме води шумна стаза? Сјај источен из Чобанца, то је сумрак крај Калаза. Пантелија, Чип и Бата. (Слик трепери око газа.) Отворе се троја врата а ни Ловре ни Помаза. Равна Пешта. Вече тмоло. Сентандрејско где је коло?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Не брини се, неће знати Да сам мученик, Кад обучем свилно руво, Приденем му слик, Створићу се малом песмом, Ево вако, глај... Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
само Смрт; и Смрт, и Смрт, и Смрт; Једну реч пронађох силом, беше то: врт, Подлегох тада без снаге: знам, ти дође ко слик на Смрт.