Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У њему беше рај, а у томе рају је њена невиност сликала по бледој магли далеке будућности... себе и драгога. Ала су слатки ти часови заноса, где се свака кап крви наше
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Госпођица свастика има дара? — Та она досад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха. С њом ће ићи и њен муж, мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На њу Мислили су често, и ноћу и дању, К’о ми на себе. То је прошлост рâна! Гинули су за њу. А рука је вешта Сликала ту парчад земље. — Све којèшта! — Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“.