Употреба речи сликара у књижевним делима


Африка

Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око. Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у Будиму 1826, Писма, која је прикупио Ђорђе

Јакшић је поређен са Бајроном, који је на њега утицао и као на песника и као на сликара, и одиста било је у њему тога титанског незадовољства, жестокости страсти, експлозија гнева, буне против живота.

Учећи сликарство у Бечу и Минхену, он је васпитао своје око и развио своју машту на делима великих сликара, и он ће у поезију уносити многе сликарске особине и навике.

његова живописна, бојадисана поезија, подсећајући на талијанске колористе који су писали са толико сјаја и боје, одаје сликара. Поред боје, као и сви романтичари, он воли реч.

МИЛУТИН УСКОКОВИЋ Варошки и модерни живот добио је свога сликара у Милутину Ускоковићу (рођен у Ужицу 1884*). Јоште млад, и тек у почетку књижевнога рада, написао је досада неколико

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

КОЊСКА ИКОНА Несигурна умјетничка срећа, држ овамо—држ онамо, набаци једног дана сликара брадоњу и у села под планином Грмечом. Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке.

Ту опет застаде, на неколико метара подаље од сликара, и прокашља се. — Хајде, стари, приђи, приђи — позва га брадоња не прекидајући посао.

Увијек осјетљив на све што је у вези с коњима, Петрак самарџија изненада се прогура до самог сликара. — Вере ти, побратиме, би ли ти мени ово дао, ову слику? — Би, брате, ево ти је. — Шта ће ти то?

Скромно се понамјести Сава гдјегод у ћошку, мало прича, помно слуша, али зато чашу не промеће. Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се калајџија, нешто набацио и дјед Раде, елем: обувај,

— Баш си ми нашао кићеног свеца — гакао је он жижећи залојеним очима у сликара брадоњу. — Е јеси право говече, па макар да молујеш не знам какве божје угоднике. Ја светитељ, је ли?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Јака ствар! Видела сам једну породицу како улази у књижару и тражи репродукције: — Кога бисте сликара желели? — упитао је љубазно продавац. — Имате ли нешто од Кирк Дагласа? — упитао је плашљиво патер фамилиас.

Појавом наивних сликара добили смо и наивно сликарство, док појавом друга Топа добијамо и наивну књижевност. Роман за два дана постаје

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ОГЛАСИ „ШУМСКИХ НОВИНА“ Изишле, кажу, новине шумске, штампане сенком фином, цртане пером сликара Сунца, шаране месечином. Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Размажен, јединац, ја сам изабрао занимање сликара и хтео сам да идем, и учим сликарство, у Минхен, или Рим. Био сам типични сметењак свог времена.

Таква издања приређивао је, тада, у ДХК, проф. Шнајдер. Он је већ имао бакрорезе илустрација (чини ми се сликара Трепше). Та књига никад није изишла. У оригиналу, та проза је била страшно скаброзна.

Кад су га питали, после неколико дана, зашто се дао накарадити од тог сликара, зачудио се, и рекао да се не сећа да га је неко, у задње доба, сликао.

То је неукусност једног непријатеља. Требало би сад борити се, али то код нас значи дреку. Треба писати о двојици сликара наших у Паризу: о Милуновићу и Шумановићу. Али то кад се сви вратимо.

Ми смо се надали да ћемо тамо створити као неку малу, нашу, уметничку колонију. Радионицу сликара, скулптора, стихотвораца. Сем тога, ја сам на Универзитету, у Београду, био упознао ону која ми је постала жена.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Остави трице, молим те!... То код нас не може да буде! Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Шта је читао на том распусту? И рекао је, памти, не, сваки пејзаж презире, узбуђење за лошег сликара и уседелице, не за оног несрећног учитеља, за њега не, а овај његов завичај је беда, сажаљење због кога се кајеш.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Збуњена и срећна, наставила је да везе. Никада тананији није био њен вез. Али, још више од веза сликара је очаравала лепота Златопрсте. Једнога дана он је наслика крај језера с расцветаним локвањима.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

примисли о међусобној разлици у рангу или степену, у круг осталих великих талената, у круг великих пјесника, великих сликара, великих духова, и уопће изузетних и изабраних примјерака људског соја!

У суштини је то исто и код сликара који исклизи из свијета појавнога и чулнога те узме да слика своје мисли. И код писца који „надрасте” устаљене

Краков, Станислав - КРИЛА

— Јосиповић, Јосиповић. — понављало се свугде име јунака тог дана, сликара—војника. Батаљон је целога дана остао ту припијен уз падине дубоке јаруге.

Петровић, Растко - АФРИКА

Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око. Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

(прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878, 150—3) сећања Ђорђа Поповића, сликара из Мола, забележио је ово: „За време свога [тј.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

су сачувана два врло лепа портрета; онај који се налази у мом очинском дому, израђен је од нашег познатог старог сликара Јована Исајловића који је живео дуго година у Даљу и био пријатељ наше породице.

“ Видим Кеплера како се намргодио. Сусед Кеплеров, плавокоса људескара, - чини ми се да су ми га претставили као сликара - прекиде одједном тајац, који је настао после Тихових речи. „Боже благи!

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

рођен је у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару, Пешти (напушта студије због револуције 1848), Бечкереку (код сликара Константина Данила), на студијама у Бечу упознаје се са Б. Радичевићем и Ђ. Даничићем а студира сликарство и у Минхену.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Наредио је да кандила горе стално. Претворио је једну собу у музејчић, повешао иконе, и звао сликара неког да га пита може ли по зидовима израдити фреске. Па је онда једног дана решио да ће да се жени.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

У биографији једног сликара читао сам како је у животу имао тешких неприлика услед сукоба застарелих погледа нашега друштва са његовом узвишеном

су се у њему побунили застарели погледи нашега друштва када ју је једном затекао у положају спартанске краљице Леде а сликара крај ње као лабуда.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш! А онда, кад већ сликара није било и сат и слике преселише у музеј.

Од пустиње Калахари до Северног поларног круга, од Плавог царства до Седмог небеског венца није било сликара који то није знао.

Неописива је била њихова ревност, а са сваким новим поколењем сликара лик Царице постајао је све блиставији, све млађи.

Сада већ више није било ниједног сликара који бар једном није насликао Царичин лик, али и Царица је била милостива, јер добивши свој лик на платну дозвољавала

— Царица се гневно повуче у своје намирисане одаје, наредивши да младог сликара затворе у највишу и најнедоступнију кулу. Из ње ће он изаћи тек онога тренутка када у Царевини не буде ни цветка.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности