Употреба речи сликару у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Бјеше бјелолик, великих црнијех очију, лица достојна да буде углед каквом добром сликару за лик Јована Претече (као дијете) — какве сликаху стари талијански мајстори!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зато се насмеши сликару, добростивије него икада, и рече: — Насликај ме! — Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој Царици.

Намршти се Царица и учини јој се да чује како јој иза леђа у галопу јуре старост и смрт. Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик. Чудна природа сликарева дара узнемири и збуни Царицу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности