Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је познати процес у европским размерама. Одбацују се ритмичке и сликовне конвенције, крше се готово све ограде у избору тематске области и све потпуније се напушта оно подручје или залиха
наведени призор – који смо иначе сви ми у детињству гледали лежећи на трави с лицем према небу – послужио као извор сликовне граће из које су у разним песмама начињени поједини стихови и барем једна целовита строфа.
У њима се, као и на гласовноме језичком плану, може да прати оно скровито и реверзибилно превођење сликовне/гласовне материје у семантику на коме се људски говор темељи: и ма шта мислили логичари и њима блиски лингвисти,
и ма шта мислили логичари и њима блиски лингвисти, људски говор неминовно губи своје људско лице са укидањем те сликовне/гласовне материје.
боја једини су извор светла), тако и у Попиној песми речи не знају за експресивне и „питорескне“ гласовне, ритмичке и сликовне ефекте којима би песник деловао на нас намећући нам своју вољу и осећања, односно свој индивидуални доживљај: у њима
речи“ врати, да је повуче у унутарњи језички простор, где постоји исконско и реверзибилно превођење гласовне, као и сликовне, материје у нематеријалну семантику.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
око јунакиње све „мирно и мраком притиснуто” (као у гробу), или кад она запажа застрашујуће слике сопствене смрти, па сликовне инверзије које, тачно као у сну, симболишу смрт - ако већ не све а оно бар неке од тих појединости које Станковићев