Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце га је болело за тим мирним и тихим животом... Зној му облио чело... Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори: Ходи к нама!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ово је некака опомена на дужност. Побратиме, опрости ми што сам те намучио и овом лудом сликом. Ја знам да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, баш напротив, госпођице: вазда сам жудео да се наслађавам једном таком сликом — рече мало збуњени путник, па се саже да омилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни
животу не враћа, и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће, и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља. Али то је још била велика тајна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, ако је сад аустријска императрица могла, мирно, да спава, са сликом полумесеца, не више код Беча, него још само изнад Босфора, где се још сјао и светлуцао на мирној, морској, површини,
Исаковичи су били ту слику видели. А Павле је, пред том сликом стајао, данима – кад год је могао. У мозгу, као лудаци, он је осећао да је већ био, у тој вароши, иако у њој никад био
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред жутим зидом собе, између два чирака, у којима је горело шест свећа, под сликом Св. Катарине Сијенске, стигматизоване и загледане у небо, Комесар је најпосле престао да виче.
Одмах за том сликом почеше се ређати и друге, живе, у сећању Исаковичевом, из доба када је Дунавски полк ратовао против Турака и био
У самоћи својој, у очима свега са сликом неколико бедних, непомичних кола, са којих су висили амови и пајвани, и са дугим равнима спржених поља и усијаног
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То није случајно. Очигледно да овом упечатљивом и чудесном сликом детета на мајчиној сиси, загонетка усмерава нашу пажњу тамо где би ваљало тражити прави одговор на питање: Ко је и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту је одиста и почео писати, сликом из нишког живота Ивкова слава стекао је глас, као што му је друга једна слика нишкога живота, Зона Замфирова, можда
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Као да се том сликом откупио од свог веселог друштва, брадоња се диже и крену према потоку (знао сам: иде да гледа рибе у оплићалој,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И често Мачак, са тугом благом, разговор води са сликом драгом, гледа је дуго и сузе брише: „Најбољи друже, нема те више.“ . . . . . . . . . . . . . . . . .
У биоскопу кроз апарате, врти се трака — чигра, слика за сликом по платну јури, татиним свјетлом игра. А мјесец, стари фењерџија, на мог је тату љут, и синоћ су се такмичили
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На улазу нас запахну мирис дуња поређаних на ивици ормана. По зиду беху закуцане дописне карте са сликом. О прозорима је висило свеже грожђе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теретило ме је једино то да сам у џепу носио мараму, од свиле, у националним српским бојама, са сликом Скопља. Те џепне мараме биле су, тада, у Новом Саду велика мода.
Хусарског официра. Кад бих се вратио увече из канцеларије, затекао бих је, често, како седи пред сликом на зиду, свога сина, или како стоји на прозору и гледа према станици, куда је војска била отишла.
медаље, лисмо којим ми је позориште из Београда одбило драму Проклети књаз, и једиу тробојну мараму, у белом пољу са сликом Скопља, какве су онда биле јако у моди. Све је данас смешно.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све се свијетле!... Све у бл'јеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло
И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку... И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина. Па напред!... Возар лудо узмахује, И бичем шиба, знојну кљусад гони. Стражари ћуте... Ах! да л' се то чује..
Ветар умуче пред обесном кликом! Ја пружих руке ка веселој чети... И склопих очи пред шареном сликом, Иштући само свеже руковети. Сви се кораци управише к мени.
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом сатрвена, Ивањског цвећа руковети сухом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То нам указује да конус Месечеве сенке својим врхом таман додирује Земљину површину, како је то и овом сликом предочено.
Ту слику насликао је Жак Луј Давид који се муњевито прославио својом сликом „Заклетва Хорација“ и убрзо постао један од највећих мајстора свога доба. Код њега се госпођа Лавоазије учила цртању.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Умрла је поткрај прољећа. На груди сам јој положио медаљон с мајчином сликом и киту мокрих ружа. Испратиле су је и жене из мјеста. Покопали смо је у рано поподне.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Наш разговор је нормално скренуо на моју турбину, а ја сам постао прилично ватрен. “Скот“, узвикнуо сам понесен сликом славне будућности, “моја турбина ће отерати у старо гвожђе све топлотне машине на свету.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Послужићу се овде добро познатом сликом знаменитога немачког лингвиста Вилхелма фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се
Завршава се, међутим, сликом „злаћене пчелице“ која повезује овострани с оностраним светом: души која напушта тело показује „путе у небеса“ и у
У стиховима се, међутим, доживљајно треперење, подрхтавање у заносу, не може једноставно пренети сликом, него сликом коју носи ритмичкоинтонациона струја, саображена са синтаксичким рашчлањавањем говорног низа.
У стиховима се, међутим, доживљајно треперење, подрхтавање у заносу, не може једноставно пренети сликом, него сликом коју носи ритмичкоинтонациона струја, саображена са синтаксичким рашчлањавањем говорног низа.
При томе се смрт у слици морнаревог утапања у море у многим појединостима узајамно претапа са сликом изласка из мајчине утробе, све до, на пример, двозначних „раздераних обала у рукама“, које исто толико упућују на
улогом коју је имао двадесетих година у авангардним превирањима, уделом у развоју српске књижевности овога века, сликом индивидуалних и колективних судбина датим у његовим најзначајнијим делима?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
која не може бити случајна, и на начин који одаје истинског уметника, Борисав Станковић истородном симболичком сликом јунакињине смрти у великим размацима проткива текст, све од Х до ХТХ главе, и сваки је пут - што и јесте чудесно -
Халуцинантно повезане, појединости из пејзажа сливају се затим у фантазмагорично кретање, са сликом истих оних сељака што поређани уз кућни зид једнако клече или леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши,
Ова друга, да се послужимо просторном сликом, смештена је испод оне прве. Добија се нешто попут текста у тексту. И ако кажемо сада, сасвим условно, да први текст
Ауторско око у Сеобама гледа - послужићемо се једном доста јаком сликом - кроз преуређену реченицу. У ствари, кроз реченицу која је кадра да опис који се у роману даје сама у себи прелама.
Упућује на то, поред осталог, и чињеница да Аранђел Исакович, са симболички преврнутом сликом у очима пред удесни час који му се спрема, пропадање кроз воду доживљава као пропадање кроз празнину: „Дубина под њим,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Буду л’ слике кисту твоме дике, Облићу те и благом и блистом. Једном сликом анђела прикажи, У коме се рајско миље скрива; Другом сликом ђавола обнажи, Како твоја машта га примнива.
Једном сликом анђела прикажи, У коме се рајско миље скрива; Другом сликом ђавола обнажи, Како твоја машта га примнива.
Сад га носе... а ја клечим пред том сликом драгом. Дуни, ветре, сада дуни целом својом снагом! Не дај светлост да се спусти у мрачно местанце, Разби ковчег,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет.
О, стуб сунчев занет бешчулном музиком Убија нас сном о савршенству, сликом Пустиње што очисти сунце од времена И белих светлости чула што нам срце краду.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да завршим опис овога тешкога дана једном бôном сликом. Кад мрак паде на земљу, бојна рика умуче, а војска се постепено поврати у логориште око пруговачкога шанца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тражим слику оца свога, — Јест, она је, — ал’ је нова — Проплетена ј’ сликом мојих Пријатеља и другова. Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
живота, Очајно је кличеш својом грубом виком, А вретено своје Парка кад размота, Смућен ћеш чезнути за слућеном сликом Незнане Лепоте.
Обоје за истом жудили смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Спаја диспаратне појаве, изобличавајући их до гротеске. А све је то саображено с једном прилично помереном сликом света: у његовим приповеткама повлашћена места главних ликова добијају презрена, па и суманута лица или са села или из
Ћипико, Иво - Пауци
Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни! Кад се бог слави, никад их нй! Најпослије поклекоше пред сликом. Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Очајно! Још само две степенице раздвајају га од смрти. Сунце се, по аналогији са оном бечком сликом, налази у добу човека од шездесет и четири године. За шеснаест година има да умре. Утешите се!
Хвала Вам, поштована госпођо и драга пријатељице, што сте ме Вашим љубазним писмом и Вашом лепом сликом потсетили на ту годишњицу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тражим, каквом бих сликом могао претставити како живи та раса у белом свету. Јевреји су као оне биљке пузавице које истовремено расту и путују.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Под сликом би се могло крупним и уочљивим словима написати: „Не учи латински!“ и такве би се плакате могле лепити свуд по јавним
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
не би могла задојити такву моћ: требало би ишчупати целу ноћ ту из себе као баснословни мач; настало би крволиптење за сликом коју утисну тада ноћ и ловац Мâч; пред нама лежи мртви вепар, ветар и толике звезде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све се свијетле!... Све у блијеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, кô да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Несрећа због смрти једног јунака није се могла казати рељефније него овом наивном и ипак веома поетском сликом коју је створила узнемирена машта материна. Али то није једина таква слика. Веома су снажне и оне три о потерама.