Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
315 ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК 316 ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА 317 СЛИПАЦ И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН
Има ту и младог кô роса и скоро сувог, и пуног рода, па има и кукоља, а све то коси један слипац. Не гледа он кудан и шта коси кад нема очију, већ ди завати.
Приђе њему вилиштањац, па и он по њему одвали, ал̓ онако ди завати, а слипац: — Јој! — Аха дакле, и ти си правда! — вилиштањац ће њему.
издато на дан колико откоса имам повалити, и мени је свеједно каки су, само нек су, и то је, брате, правда, — заврши слипац придику.
— Ни теби, попе, оно што ја теби рекох! — довикну му дијете, а поп се угризе за губицу. СЛИПАЦ И ХАЏИЈА Ухвате хајдуци некаква слијепца, те му све што је код себе и на себе имао понесу, осим гаћа и опанака, па