Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бранићемо се до последњег човека. Јесте ли разумели? — Разумели смо! — грмнуше једногласно војници. Овим ускликом слише се све оне појединачне мисли у једно заједничко осећање, изражено у појму: Отаџбина.
Наша пешадија, подстакнута артиљеријском ватром, отвори још жешћу паљбу. Пуцњи од пушака и митраљеза слише се у јединствен, громки тресак. Ваздух је у котлини трептао. Птице су избезумљено лепршале у висини.
Са оне стране учесташе пуцњи пушака и прасак бомби, па се слише са узвицима луди и јауком рањеника у заглушну хуку...
Затим се осу брза паљба без предаха, са ужасним замахом, негде поче да такара језиво митраљез, па се пуцњи слише у једноставан шум, сличан продуженом ропцу самртника. — Разорном гранатом! — виче Танасије.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДУЊА Ко светиљка која тиња и куња, мутним се сјајем прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сви се кораци управише к мени. И малене се опружише руке, И као цвркут тичица малени' Слише се речи у нејасне звуке. Сагледах цвећа руке своје пуне!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједанпут црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и преда мном грозан, црн као угарак, разјапи чељуст и пуче ужасан бездан у који као да полетех стрмоглавце.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише. Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео.