Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Начас морадох склопити вјеђе, кад се окренуо према мени. Али и тај часак био је довољан да ми измакне једна карика у слиједу метаморфоза, и баш она најбитнија; преда мном је већ стајао, готов и промитарен, ноћни човјек.
и без задње намјере ређање, алтернирање, супротстављање мисли, низање расположења, смјењивање угођаја, у чијем самом слиједу и протјецању лежи њихов смисао и њихова сврха.