Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Важно је да се та намера, то убеђење, та упорна мисао и то осећање уграде, да се такорећи слију у изворну уметничку инспирацију а да притом не ишчезну, да се осете више као посебан укус, као оригинална осећајност,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дâ два речника, један речник ученог, словенског језика, и један речник простог народног, па да се доцније оба речника слију у један. Али се најзад задржао само на речима које је сам чуо да се говоре у народу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
канала, за љубав спокојства Оних што фарме од ветрова крију За завесом белокорих топола Што расту и на сликама, где слију Себе у намаз боје станиола.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у мрачан, модар бескрај. Огромни вали падају на стене и увале, које грме.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих звонаца, па се сви помешају и слију у један чудноват многосложан звук... »Јест, то су они !«...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
које умом твојим воображаш - да се ц'јела ова два простора у шар један зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
с високом мером сублимације љубавних осећања, толиком да се еротски садржаји издижу, прочишћавају све док се не слију с мајчинском и сестринском нежношћу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
замало, па онда равница престаје и настају брежуљци, све већи и већи, док се напослетку на сат одстојања од друма не слију у једну повисоку косу која од саме наше границе иде паралелно са суповачко-тешичким друмом (којим смо ми ишли) све до
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију? Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Писац књиге, на жалост, никада није посетио крај о којем пише, али аутентичност података помогла је да се у овој књизи слију проживљени живот и право лично искуство оца, и извесна рутина у писању сина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз први пољубац слију душе једна у другу!“ — и затим су се, иза једнога надгробнога споменика, дуго грлили и љубили.