Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте... Плаве димове кабануса пратили су дубоки уздисаји оца мога.
Василијем? Зар не би могло стојати: дан први: Света Слобода, и то црвеним словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти: Света Удружења; дан пети: Света Искрена скупштина, итд.? . .
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја нећу сажаљења. Ти си... ви сте слободни! Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи. — Опростите што смо тако слободни! Ја сам Љуба Чекмеџијић. — А ја сам, опет, Гавра Церић. — О, драго ми је особито! Ово је моја другарица.
иду. Куцају на врата. Уђу. — Ми смо тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете. — Драго нам је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је био сад у затвору, али су остала три Исаковича – иако су се код профоза водили у књигама, као у апсу – били слободни. Енгелсхофену није ни на ум падало да им забрани да спавају код својих жена.
Овде их затворише као да нису слободни људи. Једу неко месо које им се оставља на врата, као да су стигли у неку пасју недељу. А смрди. Чини се од мачића.
За то су се употребљавале велике, кристалне, лопте. Астролози и некроманти, и слободни зидари, били су омиљени. Императрица пак, коју је Павле толико желео да види, да јој сербске молбе протумачи, била је,
Теодосије - ЖИТИЈА
Хоћу да међу вама извршим обновљење свете, истините, божаствене вере у Оца и Сина и Светога Духа, јер и они који су слободни од сваке јереси треба да се обнављају правоверним обрасцем свете вере, и свети богоносни оци заповедише да се овај
Јер мучени нечистим дусима слободни биваху, хромима хођење и грбавима исправљење и глухима слух дароваше. Пошто није могла множина народа да приступи к
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су становници били притиснути муслиманском властелом као кметови на њиховим читлуцима, ипак су били чести енергични и слободни типови, нарочито међу православним сељацима, који су слични Шумадинцима.
другу групу чине слободни сељаци, а трећу муслимански, „кметови“, тј. муслимани који немају своје земље већ обрађују беговску земљу, исто онако
поднети, да се ти „ђаури“, та „раја“ њихове крви и језика, усуђују отети се од мухамеданске власти, са намером да буду слободни и њима равни.
имале више грчко-аромунски и турско-источњачки утицај. Варошани и слободни сељаци имају да захвале утицају ове варошке културе што осећају да припадају вишем друштвеном реду.
Они су слободни и отворени више но ма која друга група овога типа. Осим тога су предусретљиви и гостопримни. У психичком погледу прибли
Изгледа да им људи само следују. Уосталом ни у једној другој јужнословенској области односи између полова нису тако слободни ни женски морал тако лабав. У њиховим песмама се често опева и скоројевић, заљубљен у самог себе.
Земља је уопште припадала племству, а уз њега су стојали и слободни сељаци који су били добили нарочите повластице. Загорско племство је често називано шљиварима по њихову главном извору
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе! - рекла је, а једна јој се бора уцртала између обрва.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Као и те њихове црне сенке што се виде на зиду, они су међу овим зидовима слободни и невидљиви. Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Убоги и нејаки постају, на крају, богати и моћни; потлачени постају слободни итд. Насилници и немилосрдни моћници бивају примерено и често драстично кажњени.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
доказујући да је Сарајево једини град на свету, и да је заточеништво на које нас је април осудио, у ствари, само наш слободни избор, али прве ноћи свог боравка у Сарајеву Андреа једним потезом избриса наше слатке заблуде.
Речју, Београд му је дао све што може да послужи као погонско гориво за лет изван орбите кроз слободни простор у свет. Тај град му је отворено ставио до знања да никоме није потребан; поклонио му је енергију очајника који
Њена пепељаста коса (коју је сада расплела) добија неки чудан сјај, њени покрети су гипки и слободни. па човек изненада примећује да њихова Ружа има дуге ноге и широка рамена, да је млада и снажна и да јој се у угловима
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пишите о нечему другом, свакодневнијем, обичнијем, вама ближем, ако већ хоћете некога да уверите да сте срећни и слободни. Ви ово писмо нећете прочитати; понеко од ваших наставника хоће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мађарске жупаније су тражиле да се Војна граница укине и присаједини мађарским жупанијама, и да слободни српски сељаци постану спахијски кметови.
1723. слободни сељаци српски у ужој Угарској постали су спахијски кметови. 1735, због верских гоњења и због спахијских угњетавања,
Ти српски националисити, или »фрајмаори« (слободни зидари) — како су их црквени људи називали — који су се раније одушевљавали за Петра Великог, отпочињу у српској
Златоустог и навода »елино-греческих књига«; најранији његови први покушаји Вънацъ отъ алфавита и ХристоиΘïа јесу слободни преводи са грчкога.
накалемљено и противно здравом разуму и човечанском достојанству, и да место живота по »страху господњем« приме слободни и хумани морал, који излази из природе сама човека и људских одношаја у друштву.
У томе погледу Доситеј Обрадовић је први рационалист и слободни мислилац у српскоме народу и »најрадикалнији заступник идеја Просвећености код Јужних Словена« (др Матија Мурко).
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ако је не даш, сама ће отићи. Не видиш ли да је свет покварен? НЕША: Немој тако, мајка. Ако су мало слободни, опет нису покварени. СТАНИЈА: Ама зашто да се не удаје ка девојка, да има образ, и да се стиди.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
изгинути волију но седети по боју голи у колу За њихову се душу молију и тела да им не скврне вештице Друзи да буду слободни од беса Страва Убијен је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Испричајте то како је било и зашто ? нам Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме. — Будите слободни... Испричајте све лепо, као што сте мени причали. Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неко је тамо, међутим, тог дана, био паметнији, и наши се другови ускоро појавише међу нама, ношени на рукама, слободни, са шајкачама на глави. Београд није био као оне степенице у Одеси.
Иначе, сва та хрпа стихотворства, заната, не би била ништа друго до одвратно траћење времена. Али наш слободни стих, наша неразумљивост – коме је милије „болест“ – сасвим је нешто друго.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Према свему овоме, природно је да се то зову слободни избори. Тако изабрани народни представници окупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће — ма
их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени: — Ох, бре, бато!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једва дочекаше попасна доба да се опет састану са чиком. При другоме састанку бјеху већ сасвим слободни с њим. Сад су се већ и шалили и јеглену проводили, као са старим каквим познаником.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји. Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта све они не би дали да слободни као птице полете по таласима, помислили су, уздахнувши. Знали су да им родитељи не могу купити једра, и ћутке се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тај дућан и како смо искрено молили доброга Бога да се он упали, да изгори, сасвим да изгори и да га нестане, па да слободни као наши другови који га немају, који га никада нису имали, излетимо на бурно игралиште код чесме.
док су јој се девичанске груди таласале у оном немиру, она је бесвесно, заједно с цвећем и снеговима, поздрављала овај слободни, широки, радосни живот.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али су ме у увјерењу подржали баш они слободни и јаки: у њиховом надмоћно презривом подсмијеху учинило ми се да сам запазио трачак позлијеђености: одакле одрпанцу
— Наравно — продужи он прелазећи супериорно преко упадице — то је смијешно вама, „слободним духовима”. — Какви „слободни духови”, мој оче! — одмахнем ја. — Та има ли неслободнијег духа од мене? Чему ли све ја не робујем! ...
— Код нас је друкчија ствар. Ја сам с овим задовољан: ја сам и желио управ ово. Село, природа, слободни зрак, кретање на отворену, то мени одговара.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
трес-трес... трес-трес... — Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар.
Наживело се, настраховало се, намучило се...« И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу. Ми смо били слободни, независни власници земље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Растко Петровић, као и Црњански, није просто напустио везани стих прешавши на слободни, него је неке његове особине, као што је римовање, некад делимично, некад потпуно задржавао, али је зато друга његова
Обично се то назива преласком на слободни стих. Али нам то мало шта говори. Јер се десило нешто дубље и важније, што сада можемо само овлаш поменути: да, наиме,
Јер порицање није успутно, него конститутивно њено начело. Отприлике онако као што се и слободни стих заснива на порицању везаног стиха. Он га разграђује у различитоме степену. Зато нема слободног стиха без везанога.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сви су своји ту, у кући, заграђени, одвојени, слободни. [. . . ] Женско се слободно креће. Не либи се, не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и
Али и њихов избор и њихова употреба нису слободни, и много мање зависе од слободне пишчеве воље него што би се на први поглед рекло.
У два своја пограмска текста - Објашњење „Суматре” (1920) и За слободни стих (1922) - Црњански традиционалноме, метричком стиху, супротставља нови, слободни стих.
- Објашњење „Суматре” (1920) и За слободни стих (1922) - Црњански традиционалноме, метричком стиху, супротставља нови, слободни стих.
Књижевна превирања с почетка века и иначе су, у српском као и у другим европским песништвима, слободни стих истакла као значајну новину. Тако је, на пример, хрватски експресионист Антун Бранко Шимић објавио 1923.
281 О рими се каже следеће: „Слободни стих, кад је задржао где риму, употребљава је асиметрично. 282 Треба додати и однос према језику: „Ослободили смо
Ми, дабогме , одосмо даље”. 283 Слободни стих се дакле - што је довољно јасно казано - схвата као стих са ритмом ослобођеним од унапред дате, сталне метричке
дешавало: песници су све чешће кршили метричке погодбе, па се добијао утисак као да се испод „везаног” метра пробијао „слободни” ритам.
Ако је, према томе, слободни стих - барем како га је Црњански тумачио - збиља ослобођен од сталне метричке схеме коју је српски стих подразумевао
Због тога неки проучаваоци стоје помало збуњени пред стихом Стражилова: чини се да у исти мах и јесте и није слободни стих.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ти ми некад сачува образ, право је сега и ја да ти вратим... Сви сте слободни Земљаци сме. Вије в туђина да печалите, и ја такец... Ракије да се напијеме, ама турски, а не каурски... Седите!...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Долази истина, биће много мртвих, Нова побожност већ је измишљена. Немојте се никад користити слободом И бићете слободни: крв се исписала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они знају своје... Погледао сам кроз уски прорез на објавници. Непријатељске жице су на више места искидане, да су слободни крајеви жица штрчали навише. Бугарске објавнице биле су потпуно разорене.
— Јесте ли свршили посао?... Сад сте слободни до два часа, а тада дођите к мени. Добро би било да мало прилегнете. Рекох му како не бих хтео да узнемиравам
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
За то време он се из основа изменио: одбацио је мантију и ставио перику, од одбеглог монаха постао је слободни мислилац, Европејац, философ у духу 18. в., први модерни српски писац.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Подсмеха твога горди је збор. „И гинућемо, гинути славио — Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор! Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил’ гроб!“ 11. јануара 1867.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи. И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ето, дакле. Нема ништа од моје будаласте наде да можемо, кад смо већ слободни, ићи онамо куда нас прва помисао наведе. Димитрије каже да МОРАМО одлучити куда даље.
— Они у манастиру?! Докад ми да водимо рачуна о томе шта ће рећи они у манастиру. Ми смо слободни људи, једанпут за сва времена смо им окренули леђа. — Они ће — рекао је Матија — они ће ликовати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
XІІ НА ОБАЛАМА БОСФОРА, ТЕШКОЋЕ КАЛЕНДАРСКЕ РЕФОРМЕ Цариград Наступиле су велике врућине, зато сваки свој слободни час проводим ван Цариграда: на Босфору и Мраморном Мору.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ено, преко пута, Србија и Београд, слободни и своји, па како да се Срби с друге стране реке зову друкчије него Срби. Грци, последњи Грци, имућни, или и богати,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но то простаци раде; млади господичићи, којих оцеви сво воспитаније у том полажу да су им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим други начин имаду, који је и наш путник, као момак из високе куће, врло добро испекао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пошто смо уништили топове, ми смо разрешени наше заклетве и извештавамо вас, да смо ми слободни... — Ко „ми“? — Војници треће батерије... — Станко, није тако. Заклетва ваша и даље важи...
— Тако је, господине капетане! — Сад је тренутак да се одлучите: хоћете ли бити слободни војници или робови? — Идемо са вама, господине капетане — повикаше они у један глас.
Командант је издао заповест да војници буду слободни, а од идућег дана настаће редован посао. Сутрадан многи су лежали у шатору болесни од стомака и неке ватре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јединица међусобно неповезаних), постојање домаћег слоја који се везао за турску управу и био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557.
Од тога тренутка кнезови и слободни сењаци, којима је запретила опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турског феудализма и уносити у
Тај домаћи слој (кнезови, слободни сењаци, Власи-сточари, који су били и турски војници) у очима раје морао је представљати мрског издајника.
је дуж турске границе (између Драве и Куле и између Купе и мора) такозвана Војна крајина, коју су населили као слободни војници људи пребегли са турске територије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нико не бијаше да би пред њих стао зауставити их, те забранити ни чинити им тога сијасета и бербат од земље и од људи. Слободни бијеху и никога се не бојаху, нит су се шта устручали да ко год може пред њих стати или им што чим наудити, смести их
Него по себи су, ако му у коме земљаном царству где боравили. Страшнога су цара имењаци, господари су свуда и слободни, толико ваљало би да су сви једнако мудри и књижевни натпирати се с туђоверци.
Знаш, није оно пророк слободни, него плашљива сама девојка! А мени је посвећена с првим ти гласом. Таки обрадуј је смешно и весело.
Сунце зна свој запад где му је. Ноћ и човек свре се спавајући а дивља зверад тадар свој слободни фурсат имаду. По пољи и свуда разигравати се, скачући и тражући с искањем од свога им створитеља храну своју.