Употреба речи слободно у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Та зар је једна ружа угинула под храпавим ђоном њихових чизама? Коприва и боца слободно су расле; па сад се „Тежак“ заман труди да их истреби — дубоко су корена ухватиле...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

По обичају даваће му се титул „благородни”, но он, кад га год чује, нека га слободно прима себи на обличеније, ако његове нарави и дела нису благородна. „Еυγένεια εστί αρετή βροτοίς.

ударити, каже им кроз плот да је мир учињен међу свом животињом, и да се сад не имају бојаши кокоши лисица, да могу слободно по пољу шатати. Радо и весело оне чују то и пођу, кад ето ти петла. Пита их: далеко ли мисле.

” „Безвремено и касно, добра косовицо," — реку јој — „сад слободно поваздан пој, немаш се већ чега бојати." Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада манит, онда зна,” вели

Кад би се то чинило онде гди варварство влада, и гди није слободно што добро и паметно ни говорити ни творити, имао би се барем извјет; али у просвештеном владјенију, гди се за

с проклетством и с анатемама, или, што је јошт опачније, с сабљом по врату, то се већ види шта је, само нек је слободно казати.

146 Лисица и вран Чест вран лећаше на алтаре богова, узимаше слободно гди које парче меса на жертву принешена, и нико му не би сметао, почитујући га свак за птицу која будуштаја прориче.

То гледајући лисица, помисли у себи: „Ја би' пада знати да ли је зато врану слободно месо са алтара узимати што је он пророк; или га зато за пророка почитују што он посвећено месо, ником не питајући,

ме: праведна и добра човека ја за јеретика не држим ако ће се он за незнање своје и костима клањати; али само почнимо слободно и разумно мислити, судити и говорити: пак онда, што се год за добро позна, нек се јошт боље утверждава, а све што не

За ова два узрока: прво, што је њихово срце чисто и слободно од премногих страсти и злоба које великих господа и богатаца срца непрестано гризу и муче; а фторо, што се

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ Кажу нам не бојте се, кажу нам смирите се, кажу нам слободно отворите прозоре, врата, увуците конац у иглу, укључите мотор, умочите четку у боју, наложите ватру, посолите месо,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге

Мој стриц каже им, да он не сме међу Турке више ићи, и да неће кнез да буде. — Турци кажу: „Слободно, тврда је вера. Фочић хоће опет кнеза од вашег оџака, и неће да иде, докле из ваше родбине кога не окнежи”.

и ферман даде да покупи војску и на дахијама освету за оца да учини; и већ му је сада цар изун и ферман дао, да може слободно, како буде знао, свога оца покајати.

лета. Веће како је везир дошао, стало је свуда примирје. Иду наши људи у Београд и Смедерево слободно. Од наше нахије отпустимо четири кумнаније, да се код кућа одморе месец дана, пак да дођу до ове измену на Врачару.

Који то не кабули, нека изађе из параде и нека слободно иде кући, а наша ће брига бити Карађорђи момке набавити”. — Они сви углас: „Ми кабулимо и сви остајемо код њега; само

(У Турској адет је: који књиге носи он свеже на ногу прапорац, пак слободно свуда иде, нико му на пут стати неће, и зове се са̓ија.

Ноћимо. Од нашега друштва отиде неколико момака кроз Китог, на друм куда Турци већ из Босне слободно у Шабац пролазе; побију се и донесу пет глава турски̓.

Поставио Алексу Поповића из Субјела за ужичке нахије војводу. Огласимо да сваки Србин слободно долази у Ужице — а чаршије нема, јербо је све изгорело — и ко има шта продавати.

у кавзи, но само с београдским дахијама, субашама и са оним који зулумћарима помажу, и тако јави, да сваки Србин слободно у Параћин ради куповања и продавања може ићи, за то он и параћински Турци јемствују.

Зато Турци на шабачку нахију и нису наваљивали, и она је могла слободно земљеделије обдржавати, и довољно ̓ране имати; кроме што је морала кулук војскама немачким чинити.

— Ал ваљда неће зато што је у мом двору, — а то је свеједно.” Затим замолимо ми и то: да емигранти (бегунци) могу се слободно у Србију повратити. На то император: „А ко вам брани? — Хоћеш ли и ти ићи кући?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

То ти је најпречи и најсигурнији лек. У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији. Боље иди ти у кафану »Код петла«.

А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. — Е па, ви'ш! Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем! Слободно га остави. Боље пре него после!

и на акту написа овако решење: »Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да

— Чујем, тајо! — одговори она полако, а нешто претрну. — Ако те још једном видим с овцама под оном лужином, слободно не иди ми кући!... Шта ћеш тамо? Зар нема паше и по другим брдима? — Та... оно... има... — замуца Радојка.

— У памет се ти, море, ја сам кмет! — И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди! Ено ти вратнице! — Немој тако, куме, немој! — поче Пурко блаже. — Није оно момак наодмет.

— Море, куме, немој да се кајеш! — рече Пурко, поћута мало, па упита: — И баш не даш? — Више ми слободно не помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. — Како ти драго! — рече Пурко и слеже раменима.

— Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! — Шта велиш? — упита чича озго. — Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. Чича Средоје махну руком онамо за брдо.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А знаш ли шта је хајдук? — Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. — Јесте, певају... али то је мучан живот...

Јелица стоји пред њим као жива, поносита... Гледа га отворено, слободно. Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!... И бићу твоја, само твоја!...

— Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести... Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. — Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме!

Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. Харамбаша му приђе. — Одакле си? — запита га. — Из Херцеговине — рече, а глас му је

Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му: Дева ме послао. Говорио је слободно, отворено. На први поглед допао се харамбаши. — Добро, добро... А како оно ти би име? — Зеко. Хајдуци се згледаше.

— Не брини!... Сад ја идем попу. Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. — Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... — Ама, остави ти то, драги ага!...

) Не, мајко!... Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! Крунија занеме. — Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов...

Немој да прокунем утробу која ме је носила!... Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.

Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка. А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под

Он прену, скочи... Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... Али то беше варка.

Асо причучну и стаде разгледати. Потраја неколико тре нутака, и он се диже: — Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. Приђоше дрешити шајке. Вода је хуктала као бесна. Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини.

— безбрижно сатљик — стаклена бочица из које се пије ракија севап — добро дело, награда за добро дело сербез — слободно, безбрижно силај (силав) — појас за оружје синија — низак округао сто за ручавање слота — нешто огромно, врло

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: — Хајде, море, уђи слободно! Неће те нико ујести! — Знам да неће! Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид. — Изволи!

Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. Али не умем да корачим. Рекох да сам фаталиста! И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да

ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као цхапеау цлаqуе и слободно корачим напред. Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: — Добро јутро, чича-Ђорђе! Познајете ли ме?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на разним ескадрама. Нек се зна што је господин-попина слушкиња!

Био је ужасна лењштина и чмавалица. По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.

Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи. Бар нико не памти тако штогод. Ни стари брица Јефта не памти да је

— По мени баш — упаде му у реч поп Спира — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете и чловити пред кућом! — ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира.

— чу се и по други пут глас, и гђа Сока позна глас Габриелин. — Неће, неће!... На ланцу је под амбаром. Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?!

— О, боже, боже, с чим да се потуку! — Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад. Запишите слободно кад ме видите код вас! — Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница.

— »Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем. Могли су ме, каже, слободно упрегнути у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!

— Те још какав, какав пријатељ. — Таман к’о што ваља! Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте па да вам он помогне да се дочепате зуба. Знате како је путовање...

— А, а! Тај баш јуначки струже чутуре, — шапће поп Спира, сав задовољан. — Добро је! Сад можеш слободно. Знам ја њега к’о и себе.

— Добро је! Сад можеш слободно. Знам ја њега к’о и себе. Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако. ’Ајде, дакле, иди...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће. И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа.

Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега. И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред

ВИИ Сам. И то толико да нећ сме слободно ни наћ земљу да ступа. Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа.

оне га гледале, не пуштале, стид их било пред светом, али после им се досадило и дигле руке од њега, те отада он могао слободно да иде, дрхти, скупља око себе по путевима и проси одбијајући хлеб од кукурузна, непшенична брашна.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци. — Мене мрзи пред овим господарима да кажем. — Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра. — Е, кад баш хоћете, казаћу вам.

Африка

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.

Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео,

Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.

Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.

Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило. У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића.

да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно. У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом.

пушио кад сам имао осамнаест година и сав сам мирисао на дуван, што моја сирота мати опази, а онда — о ви можете слободно веровати не само да ме је тукла. Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Он је уредио десет хиљада лоса, по форинту сребра: десет хиљада форината. Сваком је слободно метути, и на коју девојку срећа падне, добија сместа младог мужа и толике новце. ЈАЊА: Хе, хе, хе!

МИШИЋ: Заиста, шкода би и било, ваша младост, ваша лепота... КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити? КАТИЦА: Нашто то, господин Мишић, ви сте нашој кући најпријатнији гост.

ЈАЊА: Господин нотариус, ево овде имам сарачику, пустите да си отруим. КАТИЦА: Забога! МИШИЋ: То није слободно! Знате, кад је ко затворен, свако му се средство из руку узима, с којим би себи живот могао узети.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Док се његова жена брисала и облачила, она је, слободно, могла да стане поред тих анђела и да се мери са тим сликама голишавости и женске лепоте.

пре те аудијенције, Бургwацхе је била добила ависо: да се Паул едлер вон Изакоwитз (тако је писало) може, по Бечу, слободно кретати, и да му апшит, из аустријске војске, важи.

Нека га извини што говори тако дрско, али Бог му је сведок, говори истину Енгелсхофен му довикну: Нека само говори, слободно. Зна он она дупета на Двору. Ти су криви свему! У том се слажу.

чизмама, и каишевима, у тамној, плавој, бунди, да му каже да је све у најлепшем реду, и да границу може, идуће јутро, слободно, прећи. Био је то неки лаћман Игнац Штуцен.

Помисли да каже шта је мислио, слободно. Њему се, каже, чини – ако му је то дозвољено да каже – да се пуца онако, од ока, брзо, олако.

Њему се маневар Ђурђев не допада. Костјурин се насмеја и запита, а како би, он, да напада? Нека каже слободно! Зато и јесте приређена ова парада. Сваки дошљак из страних армија има да изнесе своја искуства. Има да се саслуша!

стаситог, човека, била је, у таквим тренуцима, толика нежност и наклоност према том малом, људском бићу, да је неко слободно могао помислити да би за то дете, тај човек, био пристао да да, и ту кућу у којој са женом живи, и то предграђе, доле,

Понавља, како је он њу унесрећио, он крив свему, како, он, Петар, и није био за њу. Ето, каже, нека иде, нека оде, слободно, нека се врати у Неоплатенсу, очевом гробу, а ја ћу остати овде, на дечјем гробу.

Да је њему дато, само једно слободно козачко село, и команда, он, Петар Исакович, нуди им опкладу, клео би се, да би до Азова јахао.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

год. она га осуђује без милости и најоштријим речима. Шумадинци исказују врло слободно своје мишљење. Али се оно каткад изврће у демагогију.

Паштровићи, који, до Аустрије, нису страној држави данак плаћали, а свак им признавао повластице и остављао их да се слободно управљају по својој племенској уредби и решењима, која су дванаест братствених главара доносили на Дробном пијеску, на

Свака од њих разговара слободно, одмерено, са ставом и начинима у којима има неке старинске отмености. Ово утолико више изненађује, што оне најчешће

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ИX ЉУБОМИР, ИСТИ ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли слободно? ПАВЛЕ (мало збуњено и отежући): Да, да... изволите! Уђите!

ЉУБОМИР (ћути). СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци! ЉУБОМИР (мучен савешћу, једва шапће): Да... сведочићу тако! МАРИЋ (плане): Ниткове! (Општи покрет.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

нагло се зауставила повукавши мој длан ка својим грудима и рекла: - Слушај! Слободно је могла то и да не каже: срце јој је ударало као добош на пожар, али ја га, ипак, нисам богзна како чуо.

Само, предострожност је овог пута била узалудна: Станика је била будна као најбуднији полицијски пас. - Слободно упали светло! - рекла ми је кад сам се, изувши ципеле, увукао у кухињу. - Знам да си то ти!

- Можда си и учио! - рече на крају. - Али, ако си учио оно што ја мислим да си учио, слободно си могао и да не учиш. Галцима је то у крви! - седела је и руке су јој биле спуштене низ крило.

Али, трудио сам се да не гледам, а за неколико дана ни други не би гледали у мене. Могао бих слободно да скачем у воду, пливам или се печем на сунцу крај лене, смеђозеленкасте воде из које ми се чинило да избија мирис

Кад би био некакав жарки дан, умирила би се и не би се мицала испод оклопа нашараног као за изложбу. Ми смо могли слободно да шврљамо унаоколо, да пливамо или да се пентрамо по врбама тражећи птичја јаја с малим зеленкастим пегицама.

Ви не верујете да корњаче хрчу? Набавите једну. - Она нас је заборавила, Грета! - шапнуо сам, али сам слободно могао и да заурлам. Бароница је дремала негде у врбаку, а милион километара унаоколо није било ни шугаве мачке.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Те каква разлика! — Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити. Сад за мито можеш све добити.

Схвата шта Профит мисли. Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности. Све се њих двојица разговарају.

Знаш да је штатаријум? Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели.

Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје. Може слободно Шамика доћи, неће се замерити.

) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. херајн (нем. хереин) — слободно! напред! хинерауг (нем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

од половине људи стајало шиљбок, дан и ноћ, дотле остали уопште нису морали да постављају страже, а ишли су у град слободно. Исакович је, шкргућући зубима, осећао као и остали, и сам, да је преварен.

Исакович јој услужно притрча, изгубивши дах, и она му рече да се слободно нагне над њом, не би ли приметио ланчић у трави. Ослушнула је при том да ли ко иде.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл. храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд. Али постоји још много тога што није до сада споменуто а што се трудници забрањује да чини.

За женско дете овог узраста које још није почело да пушта косу да слободно расте, на Косову се каже још и „чора“, „чорче“.

Влах, пас, коњ. Слободно се може рећи да је најразноврснији и најбогатији део народне теорије развоја личности онај који се односи на чиниоце

Ако деца испуњавају своје обавезе, онда притисак и коњтрола одраслих нису толико велики, па она могу слободно, по својој вољи да уреде свој живот, без страха да ће се одрасли превише мешати у њихове активности.

Велики део времена деца у традицијској култури „проводе без надзора, самостално се сналазе и слободно управљају у простору који их окружује.

Деца изузетно воле бабу и деду зато што су према њима добри, благи и зато што се с њима слободно играју, шале, и од њих се деца „највише надају радости“.¹¹ Браћа и састре.

³⁷ Дечје игре имају своју аутономију у односу на владајућу, званичну културу одраслих. Оне код учесника подстичу слободно и често врло необично, неконвенционално понашање.

Дакле, слободно се може рећи да је наша усмена књижевност, с обзиром на њену високу естетску и етичку вредност, битан чинилац не само

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

конака не да, којим хлебар неће хлеб да прода, с којима ни у цркви људи не воле да читају заједно оченаше, с којима слободно разговара само ухода.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ето шта је. дакле, слободно можете наредити да се град отвори. — Нећу! — викну пуковник и заповједи да се војска разиђе.

Кажи томе човјеку! Драгић их гледаше редом, па тек на бабине ријечи уприје слободно своје очице на извањца и повјери му: — Оцу се зенит! Захори се смијех. — А коју ћеш узети?

Један је да се боримо овако с мјеста, да се ниједан не креће лијево или десно, напријед или натраг, осим што је слободно повијати се. Други је, да се оба противника мичу по вољи, да заскачу, или иду напријед, или натрашке, како год хоће!

И примам Давидовићев Забавник. Можете их узети. Па док сте овдје, слободно се служите и књигама! Других немам осим српских, јер другога језика осим српскога не знам, разумијем помало и руски и

Збори, дакле, слободно, само не срамоти... Прије свега, реци ми, јеси ли опазила да ово двоје гину једно за другим? Она одмахну главом.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Обавезе према детету као читаоцу одређују се слободно, преузимају се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по сопственој мери и укусу, идеалном читаоцу

Дечји свет је свет без Бога. То је запазио и најбољи савремени дечји песник наш, Радовић: „Деца живе слободно, без бога, без сврхе и циља, слично као старци. Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде.

Из свог скровитог кутка дечја песма нагло закорачује у свет, крећући се кроза њ слободно и сигурно: Од излога бакалнице.

и свих сумњи с којима се поезија, у нашем веку, морала сусрести, Вучу је остало једно једино подручје на коме се, слободно, могао препустити надахнућу и игри, надахнућу игре — подручје тзв. дечје песме.

Вучов дечак бори се, воли и пати слободно, као самоодговорни субјекат Вучова деца као да и немају родитеља. Љубав је додирнута и у Петлићима, и у Кочи, и у

у отвореној и непоштедној борби, иако нас непрестано подсећају на најпознатију свакидашњицу, иако се крећу довољно слободно да бисмо с пажњом пратили њихове судбине, ликови романа уза све то остају чудесно нестварни: сваки њихов поступак,

Тужно, постиђено осећа се Слобода слушајући вас како узносите срећно и слободно детињство. Пишите о нечему другом, свакодневнијем, обичнијем, вама ближем, ако већ хоћете некога да уверите да сте

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг! СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ: Да живи петнаести март! СМРДИЋ: Виват! ЖУТИЛОВ: Није слободно викати: „виват“. У слободи само има „иљен“. СВИ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Немеш, биргер, простак, једнака права имаду.

: Тако је! ЖУТИЛОВ: Друго: треба да се повиси плаћа онима, који су у служби. Сад је слобода, у слободи се мора слободно живити; а без доста новаца слободно се живити не може. ШЕРБУЛИЋ: Врло лепо!

Сад је слобода, у слободи се мора слободно живити; а без доста новаца слободно се живити не може. ШЕРБУЛИЋ: Врло лепо! ЖУТИЛОВ: Треће: новци од десетка и од работе, који су за лањску и преклањску

МИЛЧИКА: добра девојка. НАНЧИКА: Што му драго. (Куцање на врата.) Хсрајн! з. ЗЕЛЕНИЋКА ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: „Слободно“, слатке моје, или „изволте, заповедајте“, то је лепше него „херајн“.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Као и остали некатолици у Аустрији, и Срби су добили слободу вероисповести, право да могу слободно зидати своје цркве, да не морају празновати католичке празнике, да се званично не зову »шизматици« но

прогоњени Срби поздравили су царев Толеранз-Патент од 1781, којим им је дата верска равноправност и могућност да слободно врше све обреде своје вере.

то је научити Србе »словесној, разумној и свободној љубави ка истини«, да по здравоме разуму о свему мисле, да о свему слободно расуђују и да цео свој и унутрашњи и спољашњи, и појединачни и народни, живот удесе онако како је најпаметније и

Он је ђак Доситеја Обрадовића, велича његово доба »кад су и Сербљи о свачем слободно мислити, и тако богодану словесност своју употребљавати почели«.

хатишерифом регулисан дотле неодређени међународни положај Србије, и када је кнежевина добила пуно право да се слободно унутра уређује. Србија добија европско уређење и европске установе. 1831. оснива се штампарија у Београду.

Јака, жива духа, плаха карактера, он живи слободно као световњак. У својим религиозним идејама он нимало није догматичан.

Када је прикупио довољну грађу, од краја 1816. дао се са Копитарем на посао. Све своје слободно време 1816. и 1817. Копитар је посветио активној сарадњи на Српском рјечнику.

Поред поменутих ствари, превео је и спев Михаила Љермонтова Демон (Будим, 1863), врло слободно, али са много полета и поезије; тако исто и дирљиви спев енглеског песника Алфреда Тенисона Енох Арден (1880),

86 Његови преводи, који су некада слављени, прегледани изблиза нису могли издржати критику: преводио је врло слободно, изостављајући и додајући по вољи, изокрећући често не само смисао појединих строфа но и дух целога комада.

Живот му није био лак и угодан, и он је могао певати само онда када му је остајало слободно време од заморног лекарског и уредничког посла.

У књижевности он је одвећ слободно схватио и одвећ самовољно примењивао опасно начело да романтизам значи неограничену слободу у уметности.

Ранковић није затварао очи пред стварношћу и није се успављивао илузијама, но је живот на шумадијском селу гледао слободно, отворено, сликао га онакав какав јесте, са његовим манама и црним странама, приказивао распадање старог

Милићевић, Вук - Беспуће

- Штета, штета! — мрмљаше он. И искапи нову чашицу. И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница. А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква! Погле, прико! А?

А, ’ајд’ погоди: ко је то? Дете устало. Ћути па га само гледа. — Но, шта је, ко је то? Реци само слободно! Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. — То је, молим, господине, наша стрина Ранђија!

само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку задавао него свих осам девојчица из оне друге гомиле.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ведро лице и слободно око, Права кичма, глава на високо, И још они дивни разговори: „Ето свиће, ето зора зори!“ Ту вас, ту вас стаде

Претужне стоје његове обалице Кô никад више да се дићи неће; Ниједне гласне не бија евовде тице; Кроз грање сунце слободно улеће, У око мени доле оно гледа, Но зрак ми с' његов чиња као од леда. 38.

Ала, Бого, ко да те не фали! Што страшиво, веће пољем бежи, Што слободно, на земљици лежи, Још се само неколико бране, Ал' ниједан није ту без ране, „Довде рука њина је отела, Сада нека и

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

За своју услугу био сам награђен тиме што сам се слободно могао понамјестити међу госте и слушати њихове разговоре. Ништа ми друго није ни требало.

Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха! Помени само његово име, прекрсти се, па слободно у туђи тор. Охо-хо, чујеш ли ти ово, Раде, стари мој ђогате?

Ако ћеш ићи, слободно и мене поведи. Хајде! — Какав си, ти би још и кренуо — већ смиреније каже интендант. — Никада човјек не зна шалиш ли

неколико дана чечао ту у станици, осумњичен за неко саучесништво у краћи коња, па се већ толико одомаћио да је около слободно шврљао и понешто радио као право домаће чељаде.

Све то што је у потаји кљуцало и сазријевало, једног јутра слободно се објави својим гргутавим гласом незрела полетарца. — Баба, и ти да знаш, нема више бога.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Нисам видо несрећнијег човека! Тако и ти; с том разликом, што си ти нешто и погодио. Слободно се ти радуј. Ал да ми ипак гледамо шта ћемо сад... ЈУСУФ: Кадија, колко ја знам, може да ти буде прилично опасан.

ХАСАНАГА: Чекај, да ја то мало пробистрим. Седи ти овде, овде ти је, ево, ракија, овде ораси, причекај мало. Слободно се послужи. Раскомоти се. Ја ћу за моменат.

Нема људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам, ко да сам с месечином у браку! Све се ослободило, све се преобразило, у мраку!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

им се за обле груди; шалваре широке, лепо набране на боре; рукави од провидних кошуља такође широки, те се из њих слободно помаља бела, обла, пуна ручица...

Гледате, гледате, па... Море, и земља је тамо друга! Лежите и пружате се слободно и поверљиво по њој као поред мајке. Пукне ли лето, у кућу се не завирује.

Кад сврши, метне шамију и седа за софру, дахнувши слободно пошто још једном баци поглед по соби, као бојећи се да није штогод још заборавила, што је требало учинити пре ручка.

дан кад ју је превео преко границе, као успомену, слала му је бошчалук, и где год би се с њиме нашла, она би се шалила слободно, умиљавала му се, тепала му као брату. Вечера је при крају. Почеше опет здравице.

И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо. Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху. Никад се они не проведоше, не развеселише.

Одосмо. Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега. Бојао сам се да га видим. Бојао сам се његове матере, оца.

Сигурно рђаво, бешчасно. А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.

! А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки. Па се већ увелико почело да поговара за неког Недељка. Знала је и који је тај.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ви знате да ја девојку морам њеном оцу цару Петру однети, да ми се смрт опрости и да могу слободно живети ко и други људи. Да нисам ја њу тражио, ви је не би нашли, јер нисте за њу ни знали.

Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.

Војник се није ни најмање уплашио, него га слободно, без икаква стрâ гледа и свири. Непознати стане око њега скакутати. викати и којешта радити — не би ли га тиме

па их узме и хануми поведе, а хаџиница почне викати да јој дјецу не узима, и да их не да, али кадија њему рече да их слободно води.

— Покушај још ово: Изван мјеста станује још неки побожан хоџа, иди к њему; па ако ти и он не поможе, онда се можеш слободно објесити. Опет се путник напуни наде да ће доћи до своје аспре, те оде у хоџин стан, ђе га је послао онај старац.

болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш, болан, тако слободно као Турчин живјети.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Један ме луд човек увек задиркује и грди. Бар ћу га моћи убити, кад није као други човек. ДОКТОР: Није слободно извртати, јер подлом и лукавом извртању речи нема краја ни конца. МАНОЈЛО: Ви се срдите, г. доктор?

МАНОЈЛО: Знам, пола има два. ДОКТОР: Добро. МАНОЈЛО: Један је мушки и један женски пол. ДОКТОР: Није слободно извртати. Даље, круг знаш шта је, а черта знаш шта је, дакле круг черте. МАНОЈЛО: Молим, то не разумем.

Коњ није ни за једно царство, а камоли за три. доста му је, сиромаку, што се Земља на њега дели. ДОКТОР: Није слободно извртати као пијан торбу. Твоје ачеће оштроумије биће узрок, те нећеш ништа чути о Бести, о атмосвери и о Боспорусу.

Ја нисам досад чуо да се за пристаниште гди плаћа. ДОКТОР: Али гди је трговина слободна? ПУТНИК: Аа, слободно пристаниште. ДОКТОР: Јесте ли били у Праги? ПУТНИК: Јесам, ја сам обишо целу Пољску.

ПУТНИК: Боље нека чувају за себе. ДОКТОР: Њима није слободно продавати. ПУТНИК: Та да, да! Нека задрже за себе. ДОКТОР: Они не смеју куповати. ПУТНИК: Аа! То је што друго.

ДОКТОР: Добродјетелна намера. ШАЉИВАЦ: Добродјетелна крава. ДОКТОР: Није слободно извртати, крава не може бити добродјетелна. ШАЉИВАЦ: А шта је боља намера од краве? Бар ова даје млека.

ЉУБА: А, ваљда ћу зурле, да се плаши свет. ПИЈАДА: Па немој да спустис главу кад идес, него слободно, нобл. ЉУБА: Зашто би сагињала главу, нисам ништа украла.

АДВОКАТ: Вето! (Заклања Фему). АНИЦА: Та нећеш ми утећи макар главу изгубила. (Доћепа је). АДВОКАТ: Вето, није слободно. ФЕМА (такође дочепа Аницу, но тако да адвокат остане у среди); Дед сад, обајгоро!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Шта је сад па то? — Роршахов тест — одврати. — Опишите на шта вас подсећа ова мрља! Само слободно! Опустите се и опишите на шта вас подсећа! Узех читаву ту јаку научну ствар у руке.

У капелама? На гробљу? Где? — Највише пред Кинотеком! — признадох. — По Кнез Михајловој, такође. Може се слободно рећи да се гребуцкамо где стигнемо... Читала сам наопачке шта је записивао: „...

Кладила бих се у шта год хоћете да тачно зна о чему мислим! Јер, ипак, она нас најбоље чита и могу слободно да кажем: она нас на известан начин воли. Свеједно што смо овако блесави, као што нас је Бог дао.

Ми смо, како да кажем, имали свој живот, и то што се ви вечерас овде овако лепо и онако безбрижно проводите, слободно мислим, и без икаквих изанђалих моралних ограда једног преживелог, да се тако изразим, друштва, ми смо крваво платили.

Неки тврде да је Суле са Аде, у ствари, мало као пошандрцао од силног чекања на своју гајбу, што су, могу слободно да кажем, најподлије инсинуације, или како се то већ зове!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Заповедајте слободно. Што је год у мојој власти, увјерени будите да вам нећу одрећи. МАРКО: Не знам како вам се допада мој дом, но ја

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!

„Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.

Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени бригу о репу, па рибу лови, ручак ми спремај.

Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка. Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка.

“ Мастило ту је, хартија чиста, перо, слободно време, књигама туђим делија листа, вешто крадуцка теме. Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Млада жена, коштуњава и јака, донесе други џак. Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ. Жена је имала сукње мокре скоро до колена. Механичар им приђе: — Враћате се у село?

— Иде, иде! Пристајемо уз сасвим кратак моло на кољима. Човек ће остати у чамцу да истоварује; жена ме води. Слободно загазим за њом једном ногом до чланака. — Овуда је крчма.

Ево, трчим. Пет минута доцније ломњава по степеницама и деран куца: — Смем ли ући? — Слободно, Васкес! Васкес, хоћете ли ме пробудити пре пет? — Хоћу, господине. Јесте ли видели замак, господине?

— Ево вас натраг! Како се све свршило? — Врло добро. Као што видите, могли сте слободно поћи. Језеро се после сасвим смирило. — Ја сам био вољан, али се отац бојао. И после, кад се Зидар већ враћао...!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо. Са светом светости човек се не опходи помоћу знања.

На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо. Са светом светости човек се не опходи помоћу знања.

јер је прозирна, и нема боље саможртве од претварања телесности у прозирност помоћу које се светлост креће свуда и слободно.

жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих нећу да изгубим. Слободно изговори њено име име Студенице чије бело сјање траје до увече па се преноси на свице који не знају правце ни

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПОРОДИЦА (наилази низ степенице). МИЋА: Рекао сам вам, допадате ми се. То је ваљда слободно рећи једној младој и лепој девојци. Уосталом, кад будем имао прилике ја ћу вам ствар објаснити.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Док је то говорио, случајно опазих да је извукао ноге из узенгија и млатарао слободно. Сетих се онога мртвога војника, чије су ноге слободно климале изван кола... — Потпоручник Александар!

Сетих се онога мртвога војника, чије су ноге слободно климале изван кола... — Потпоручник Александар! — чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда заишао иза

Вала, ако они преко нас живих или мртвих дођу до вас — рече мој командир једном капетану приликом застанка — онда им слободно изиђите у сусрет и предајте рапорт.

Планине су биле неме... Понегде се само види наш пешак како избија на чистину, и креће се слободно као да корача по својој њиви... Аустријанци су бежали у паничноме страху, да их ни пушка није могла стићи.

Био је још млак. У мрачној земуници нисмо ни приметили када је нечујно умро. Ипак... погледасмо слободно у небо и зарадовасмо се животу.

и утрчах у ону врзину. Застанем, па се окренем и видим кувара који ми махну руком, као да вели: е, сад можете слободно. Био сам срећан што сам остао читав и, онако усправан, стајао сам да се одморим.

И при најмањој несмотрености, оде глава. Али пешаци не хају много. Крећу се слободно, или погледају с времена на време, понеки погине, али они и даље врше свој посао.

— А да ли би ти хтео мало? — Ја би, ако би ми ви дозволили... — Ако имаш, једи слободно. — Па... да одем у оно село испред нас... — То ли је? — и Александар се замисли.

— Добро, молим те, виде ли њу? — прекиде га командир. — И решим се да закуцам... Неки женски глас: „Слободно!“... А-ха, ту је, помислим и уђем. Замало да се претурим...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она му приђе слободно, као да су стари познаници, и смешећи се поздрави га: — Добро јутро! Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе...

Једва изиђоше и дахнуше слободно. Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.

Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као

Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи : — Хе-хе... јесмо ли се наместили ?...

И то јој паде тешко. Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи. — Бога ти, ко је ово... какав је овај писар ? — Хе, братићу, па господин Пера... знам га.

Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.

је ваљада нарочито ради тога и намештен уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо... Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...

сасвим !... — Е добро, добро... Збогом! и капетан га пропусти пред собом. Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу. XВ Пала влада !

сви је уважавају!... Зашто, зашто ?... Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не буни се као ја, кад улази у друштво. О, ала је то друштво неправедно!...

многих старих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...

Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине. Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за њиме Стојко кириџија: “Ој Бога ти, Симо Сарајлија, Је л’ слободно мало запјевати?“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!

“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) СИМКА: Из обе собе имате излаз на веранду! ЈЕЛИСАВЕТА: Видела сам! СИМКА: Ту су вам лигештули, слободно их користите! А одавде имате и поглед на реку! (Василију) Јесам ли вам показала онај храстов астал испод липе?

СИМКА: Гино! Гино! ТОМАНИЈА: Не вреди да зовеш, обезнанила се! ДАРА: Лупај је мало по образима, слободно! Јаче! (Благоју) Шта стојиш, сметењаче? Имаш ли коцку шећера у кући? БЛАГОЈЕ: Шећера? СИМКА: Долази себи!

Види ти њега, молим те! И сада, наравно, видиш, очи ти се отвориле! Кажи шта видиш! ДРОБАЦ: Видим... СОФИЈА: Слободно кажи! ДРОБАЦ: Видим твоју љепоту! СОФИЈА: Пази ти шта он зна! И, наравно, ништа више, осим моје лепоте, и не видиш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И оставља драгану за успомену две три капи љубичасте крви. ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ. Раширим руке, али не у зоре него у море и ноћ.

Нови Сад је, тада, био тек почео да се купа. А нисмо се купали, слободно, у таласима реке, него у неким сандучарама, које су се звале купатила, а личиле на кокошарник, на води.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ми на томе, видите, радимо. — Е, то је нешто друго — рекох као извињавајући се. — Сад разумем, и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна, докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем!

Пери закуца срце и стеже му се дисање. Али он погледа у црне наочаре слободно и отворено, знајући да ће га то спасти. Један, који је био добро спремљен за испит, а рад је да што пре скине »беду с

Касапи забодоше ножеве у пањ, оставише читаве ројеве мува, да слободно и весело облећу око непроданог меса и кожа, — не бојећи се говеђег репа и осталог смртоносног оружја, којим их касапи

Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна, па опет заклопи своје сјајне

Сав прљав, прашињав, брише се некаквом марамицом и прилази ми слободно, онако, како обично улазе људи у места где имају и права и власти... То ме малко текну ...

На средини стоје четири дечака, и сваки држи по једно уже. Само дебели конопац од тешког звона виси слободно. На лицима дечјим исписано необично узбуђење, готово страх. — Умро чича Станко!

Глиша ми оде, а и онај враг се одскита, па већ ме мука увати саму. — Добро је што си сама, бар ћемо се слободно разговарати, а и онако сам имала нешто да ти кажем. — Знам већ, ваљда опет нека добра прилика за моју Кају.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (сумњиво): А да није нешто он то подметнуо, па опет: доле влада!? ДАНИЦА: Прочитај слободно, па ако не ваља... ЈЕВРЕМ (чита гласно.): „Драга браћо!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем? Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« А право је и рекао. Био је вазда беспослен.

Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села. И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!

! Реците, грађани! А?« То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата. Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

и који је састављен из безброја микроскопских биљака, јаја, ларви и најсићушнијих микроскопских животињица што слободно лебде у површинским слојевима океана.

мочвари могле исушити, Банска управа у Скопљу донела је одлуку да се сви ти даљани поруше и да се ту Дрим пропусти да слободно тече. Али је у исти мах одлучено и да се подигне нов и модеран даљан испод Таш-Моруништа.

Идеја Професора Пикара, ако се буде остварила, отклонила би ту незгоду, јер би се гњурачка кугла могла слободно и самостално кретати у свима правцима.

Између тих агломерата је слободно море, које је ту сасвим провидно и издаље има кобалтно-плаву боју. Међу морепловцима је распрострањено мишљење да су

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње | слободно. Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која

Зато је она могла увек да буде слободна. | И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стајала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и

А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом. Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе

| Али она га позва. — Дај руку! Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.

Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда. Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.

да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.

до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао. Већ је близу зора. Мрак се губио.

ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да диши, крећу се и живе. Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.

То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену. Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на

Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за

— Е добро, пиј! Па када нестане, тражи још Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају. Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.

Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије... Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

– За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?... — Кад се већ прилика дала, Можемо ту тезу слободно обићи. — Желите ли, можда, нашем друштву прићи? Ту је тако згодно и весело. — Хвала... ПОРУКА Не, друже!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех. Откад су Французи били, слободно је извањском народу да у град улази...“ даљег објашњивања није требало јер у тај мах сунце искочи, и распрши маглу.

“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!“ Господар изађе а сви главари за њим. ИИИ Свети Ђурађ јездијаше на своме бјелцу пут нашијех страна.

За њим још тројица. Онај први поглêдаше на све стране; видјело се да некога тражи. „Ево нас Његуши! Прилазите слободно!“ викну Оташ. „А јесте ли ту Озринићи?“ поврни онај први. „Што би те западосте? Немојте нас побити на вјеру!

Не мога. дијете плану, па ће брату: „Удри ти мене слободно по глави, по трбуху, по очима ако ћеш — ти мене, а ја ћу тебе само бости! Удри!

Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак. Оно, кад теби назвах добру вече и кад заисках конак, рекао сам онако слободно, али у срцу друкчије би...“ „А ма шта си помишљао?“ запита сердар, смијући се. „Шта ја знам!“ одговори малиша.

Ко зна! Ако не ушћенеш сад зборити, ја те другом нећу слушати, знади лијепо... Прошао ме ијед. Збори слободно, само не срамоти. Сваку ћу ти чути. Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

царско здравље сербез и рахат, и да гледам суде ли вам мудир и кадија по божјем шеријату и по царском ућумату, пак ми слободно казујте ко што има противо кадије и мудира, тестир вам је и изум.

путо — гвозден ланац, саставни део кола до лотре; негве, букагије пушћеница — распуштеница разрасхатлеисати се — слободно се провести забављајући се, провеселити се, осећајући се угодно расћустечен — супр. од ућустечен; в.

— схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски поздрав сербез — слободно сермија — имање, имовина, иметак сечко — месец фебруар сифат — својство сичан — отров (мишомор) скака — м.

а отвор му је на горњој страни хазна — благо; благајна, ризница хаир — корист хал — стање, прилика халал — просто, слободно, благословено хатар — љубав; обзир хесапити се — обрачунавати се, доводити у ред рачуне хрен — рен царатан — в.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Сунце јој одговори: „Има, има, мајко, него нека изиђе слободно, не ћу јој ништа.” Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу, најпосле му рече: „Јарко сунце!

” Месец јој опет рече: „Има, мајко, има, него нека изиђе слободно, не ћу јој ништа.” Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: „Сјајни месече!

овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска | душица доћи?” Ветар јој одговори: „Има, мајко, има, већ нека изиђе слободно, не ћу јој ништа.

” А они кажу стражи: „Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку.” А стража одговори: „Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку.” Па их пропусти.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А треба га чувати, и управљати, и водити и њим владати још и хрисовуљама блажених царева, којима се слободно и без потчињавања било чијој власти још тврђе привезује.

И заповедише они који су га поставили да буде слободно. Ако ли се злом и лукавом вољом догоди да падне под власт упропаститеља и лукавих људи, који се ни на шта друго не

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Што се сад стотини тад се иљадило, што се сад близни тад се тројанило! ЦМИЉА: Сад се слободно наслонте, обрисано је! СКИТНИЦА: Буранија приткара, путерка, без конаца, а после вечере диња церовача!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете оце установио. Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?

На исти начин, о чем год мислимо расуждавати, не ваља се нимало страшити, него сваку сујеверицу одбацити, слободно приступити с богоданим разумом изблизу и са сви[х] страна гледати и познати.

мојега, да на нашем простом дијалекту пишу и на штампу издају; друго, да моји јединоплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити и све што чују да суде и расуждавају.

” Зил[отиј]: „Добро, добро! Али ти знаш да твоји Србљи, који нису научени слободно мислити, како те новине од тебе чују, рећи ће да си јеретик.” Ја: „Нек реку што им драго.

” „Нисам ја шизматик“, одговорим му ја слободно, „него православни христјанин” и бољи од њега, ако је рад знати. Почнемо нама[х] по обичају дишпут о началству папином

штедње, пак, онда разређај у рибу озгор, и тако се испече с питом заједно у предивнога мириса зејтину; пак онда нек се слободно пред оваком питом сакрију [и]талијанске паштете и инглеске пудинге!

књига на свом имати језику, такови человеческому роду доброжелатељни прорицатељ нека се нимало не боји, но нека слободно то пожелатељно опште добро предсказује и прориче.

Жарковићу, првому од наши[х] трговаца у Скрадину, који је пре мене отишао био за искати од сената дозвољеније да ми је слободно коју годину ту пребивати под реченим именем и као капелан.

Могу слободно рећи ово (које знам да ће ми свако чувствително и благорођено срце посведочити и потвердити) да неисказано благополучиј

Предградија сва око Беча и вертогради, били велике господе или граждана, гди је год слободно било улазити, ту ми нико није смео стати на пут.

Имао би[х] се јошт с многима вештма фалити, као, на пример, да сам слободно могао у сви вишеречени мести прве и најлепше бечке госпође, колико сам год хотео, гледати, и нико за обадва своја

Цели божји дан не би[х] марио за ручак кад би само она беседила, да не престаје. Могао сам је слободно у све то време гледати, јер она мало би куд гледала кроме у свој шав.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити. Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Те вечери се једва довукао у своју собу и сео на кревет до Симке која је спавала. „Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Репатих и рогатих биће убрзо толико да на тебе нико неће ни обратити пажњу. Слободно иди! — Поглавица му спусти чичак на длан, упозоривши га да пази: налети ли чичак на неког коме је туђе добро важније

»Можда неће баш на мене?« мислио је свако у себи и бежао, а чичак је као мајска пчела слободно зујао градом. — Данг, банг! — летео је чичак.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А у тој свирци дркте бол и чежња, Занос пун страсти и љубави сета; Као да каже: „Та зар нисмо млади? Пустимо љубав слободно нек' цвета. „Колегинице! љупка, млада жено! Зашто копниш тако у одаји сама? Изиђи да видиш драж априлске ноћи!

Попа, Васко - КОРА

капија И дуго гледају за нама 5 Ноћима нестаје тама Челичне гране хватају Пролазнике за руке Само непознати димњаци Слободно ходају улицама Просеченим кроз нашу несаницу У олуцима звезде нам труле 6 Бдиш ми у бори између веђа Чекаш да се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Аутос ефа!“, потврдише сви у глас. „Добро“, рече Питагора, „овога пута можете слободно рећи, ваш учитељ је казао: на путу сазнања не долази се никад до краја“. Питагора упре свој поглед на пучину мора.

Он загрли своје лепо дете и рече тужним гласом: „Имаш срца, слатко дете моје? - Краљева ћерка не располаже слободно са њим!“ Она не разумеде смисао његових речи, али се приљуби на његове груди, срећна због његове милоште и заштите.

тога простора ствара електрична струја примарног кола магнетску силу која се очигледно испољава гдегод ставили пол слободно обешене магнетске игле. Е, па то магнетско поље мора бити узрок оне краткотрајне секундарне струје“.

Поред те плоче видите и ову магнетску иглу, смештену на исту осовину, око које се она може слободно обртати. Чим ставим бакарну плочу у брзу ротацију, као што сам сада учинио, повлачи она са собом и ову магнетску иглу

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И брзо, ситно, слободно, скоро весело стрчавање низ стрме степенице невидљивих, као навикнутих да се туда спуштају, ногу, чији се одјеци

Јер са доказима којима овде располажемо, учешће твоје у делу потпуно је утврђено. Кажи нам, дакле, све слободно, отворено, јасно. Ето кажи нам: Где си био десетог септембра? Ајд’ одлучио; видим да се мучиш. Где си био тога дана?...

устезања и обазирања на то што ће ко о мени помислити и како ће ме погледати, ја се осмелих да подигнем очи и да се слободно и дрско обазрем око себе.

Осетио је да му кости чвршћају, да израста, да је између њега и неба све слободно, да га онај дах подиже. Па као да је букнуо старом ватром, срце му заигра оним великим бунтовничким ритмом.

служило не беше утврђено и увезано за столове за којима се седело, већ просто, без икаквих синџира, стајало онако исто слободно и на потпуном располагању као и у сваком другом овосветском ресторану.

Реци ми, дакле, слободно, јер добро знаш да сам ја на твоје мишљење увек много полагао. Но на ово св. Петар оклеваше да одговори и снебиваше

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству! Могу слободно рећи да ми је загорчао и отровао најмлађе године.

” или на рефлексију другога: „Читав је проблем у томе да човјек изнађе некакав начин, некакву форму, у којој ће слободно моћи да пише што год xоће.” Као да из туђих уста чујем свој властити уздах!

Посебно меден угођај гласа имао је за кућну послугу; по кући се кретао слободно, као домаћи, и одлазио дискретно у кухињу на изванредне оброке.

Познајем те од дјетињства, волим те. Ти си, на концу конца, био мој ђак, могу слободно да кажем мој најмилији ђак. А и касније, кад си одлутао, пратио сам твој развој, твоје напредовање, поносио се тобом,

Разумије се, у томе постоји категоризација. Слободно је претпоставити да неки повјерљиви војни реглемани и неке тајне уредбе о одликовањима тачно нормирају уз који су ранг

Она слободно проваљује из нас тек пошто је попустио грч нашег хтијења, ужагреност наших амбиција, пошто је прекинута свака веза изме

Нешто као молитва коју мрмољимо ради нас самих, и коју бисмо могли слободно да шапућемо и у себи. Не води ли то у потпуну аскезу, а доскора и у потпуно ћутање?

Отприлике став какав заузимају земље с либералном владавином према Ватикану: стање без конкордата. Нека се слободно служи државним жељезницама, поштом, јавним саобраћајем уопће, државним монополом, субвенционираним театрима и томе

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.

За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... Другова не имађаше. Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.

Али то неће још, можеш се ти слободно предати... — Доћи ће и та наредба, не бој се. Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. — Шта, зар си почео?

»Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку. Али ти ја, црна, умрех од стида. — Што болан, биле смо све у кошуљама. — Јест, али опет...

— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. — Што ћу, кад немам друга посла? — Него да вребаш девојке по вировима! — Е, ђаволи!

А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. — Чуваће је он, синко, не брини се ти. Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега. Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа.

Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој

овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. — Шта? Како ? — запита зачуђен Ђурица. — Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи. Што да ме називају свакојаком? А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће.

моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана ; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега... Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек...

Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и

Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани... Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих

Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ... А он, одметник, мора да се вере по замрзлим

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Тврђа вјера од камена, побро, казуј слободно. Онда ће он њој: — Видиш овај прстен? Ја ћy овај прстен метнути ево на овај крај пилава и сахана да дође пред цареву

— Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори. — Е кад је тако, знај да је оно мој бивши човјек, него узми ове женске хаљине па му носи у ашчиницу, нека се

Сунце јој одговори: — Има, има, мајко, него нека изиђе слободно, нећу јој ништа. Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу; најпосле му рече: — Јарко сунце, ти сијаш по

Месец јој опет рече: — Има, мајко, има, него нека изиђе слободно, нећy јој ништа. Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: — Сјајни месече, ти сјаш

Овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи? Ветар јој одговори: — Има, мајко, има, већ нека изиђе слободно, нећу јој ништа.

Цар му допусти и рече: — Три дана ти је слободно виђети је: први дан шест часа, други десет, а трећи тринаест. Први дан само ју је виђео; други дан су се спознали; а

Он то одмах, како је свануло, каже својој жени, а она му рече: — Па слободно. И он закоље дијете, па однесе и пошкропи камен њоме, и чоек одмах устане. Сад се дигне царев син и Оштар Дан у двор.

Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.

А они кажу стражи: — Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку. А стража одговори: — Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку. — Па их пропусти.

Жена, кад то чује, изиђе и рече: — Хајте слободно, старац је заспао. Онда ови уљегу у собу, а сиромах се ушути — не смије се макнути, чини се да је заспао.

— Онда рече кадија сиромаху: — Ти хајде слободно, а вас два ћете остати овдје, и ја ћу вас казнити. Сиромашак пође, и пане му на ум како му је онај старац говорио да

— Чудновата, бако, дошла заповијед од цара, не смијемо ти ни казат. — Па нека, кажите ви мени слободно, било што било. — Е, бако, стид нас је, чудна је заповијед.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Све се то десило са брзином река У име морала ове отаџбине: Као да је народ целог свога века Спремао се за то да слободно гине. Као измишљени да су били људи Са жртава својих и својих подвига!

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси којима се слободно одаје чак и незрела омладина, много штетнији за нацију судећи по броју људи који им подлежу.

Али, слободно цртање коме је било посвећено доста часова било ми је досадно и тешко сам га подносио. Било је то прилично необично,

Можда је моја одбојност једноставно долазила од склоности да слободно размишљам. Да није било неколико изузетно глупих дечака, који заиста нису знали ништа да раде, моје оцене из тог

Замислите цилиндар који се слободно окреће, ослањајући се на два лежишта и који је делимично оклопљен прецизним паралелопипедним судом.

Од његових изума сећам се једног у облику слободно ротирајуће сијалице обмотане алуминијумском фолијом, која се брзо окретала када је била повезана са електростатичком

Мој други пројекат је био да конструишем прстен око екватора, који би наравно слободно плутао, а његово окретање кочиле би силе реакције и тиме омогућавале путовање брзином од хиљаду миља на сат, што је

Касније сам се углавном посветио студијама физике, механике и математике, проводећи слободно време у библиотеци. Имао сам праву манију да завршим све што сам започео, што ми је врло често задавало муке.

Зато је у могућности да слободно испољи своју колосалну снагу и моралну моћ за добробит свих, са много више мудрости и успеха него да је члан неке лиге.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Усто сам имао и природног дара за слободно цртање. Кристијан се подсмешљиво насмеши и оде право код шкртог немачког пекара.

Али до тога не дође. Кад год сам имао слободно време, уживао бих у дугим шетњама Бродвејом. Пошао бих једним правцем, а враћао се другим.

Знао сам напамет прве две књиге Илијаде, изузев каталога бродова, и четири Цицеронова говора. Слободно време у мојој ”вили”, на реци Пасеик, омогућило ми је да се вежбам у овој умној гимнастици.

На сву срећу, судије су рашчистиле гомилу младића са мене и ја сам почео да слободно дишем. Неки бруцоши лежали су поред мене и рукама чврсто држали штап на коме сам се ја налазио.

Од тога часа наше гесло је било да се може слободно маштати и шалити на било чији рачун, али на своју одговорност. Када су се коначно делфини, у поретку извиђачког одреда

Нису ме баш одушевили, али ипак у мени све заигра кад сам чуо српски језик. Говорили су сасвим слободно и приметили да их посматрам.

Нису ме баш одушевили, али ипак у мени све заигра кад сам чуо српски језик. Говорили су сасвим слободно и приметили да их посматрам.

Ту и тамо дешавају се сличне неочекиване околности и када се то стварно догоди можемо слободно рећи да у свему томе има и среће. Без оклевања обратио сам се Тиндалу и предао му препоруку Барнарда.

Ево те аналогије: Ако прстима стиснемо кракове неке звучне виљушке, а онда је пустимо да слободно вибрира, њени кракови ће се вратити у нормалан положај после неколико осцилација којима постепено опада амплитуда.

Ћипико, Иво - Приповетке

свјетлости, осјети топлоту и испред засјенутих очију, кроз затресене трепавице, бљесну јој сијасет шарених боја. Слободно погледа на живо море и хтједе да преко његове пучине продре у недоглед.

Срамотиће те господар да си се одоцнила... Обоје се ћутке поврате на широки пут. Девојку његов мушки глас и слободно кретање разблажи и гане. Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази.

је цијени; сада јој се сама из душе јавља: никоме стално не припасти, нити се на кога у животу заувијек ослонити, већ слободно живјети на своме пустоме шкољу!

Старица попође мало и оштро звижну неколико пута. Домало иза борова покажу се двије козе, иду мирно и слободно прама нама.

слабијој; часом стоји, сумњиво гледајући у ме, као да мисли би ли напријед пошла, али, кад је чула старичин глас, слободно приступи к њеној руци. Јача трпељиво пусти да је старица помузе, а затим се обје повратише откле су и дошле...

Чисто је обезумио: гледа у земљу и не тужи се, као да се предао свом удесу. — Пусти га, Илија, — вели Тома Јелић, а слободно га тужи суду! —Нека га, болан, нека му истече мало оне погане крви! — одговара Илија и мрко гледа преда се.

И, подајући се у молитви, осети се утешен и смирен. Осле, сваки дан у слободно време журио је пред олтар друге своје мајке.

Зашто? Његови учитељи и настојници хране се у изобиљу, спавају до воље и слободно се крећу, а њему се то пречи... Па почеше да се замећу и животу кришом наслућене сексуалне сласти, грешне, нападне.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Књижевни манифести на почетку века обично нису у себи теоријски повезани ни колико слободно писан есеј. А „Програм хипнизма“ који је Драинац објавио 1922. уопште нема теоријску подлогу.

Теже зато што песник не бира слободно своју обликовну тачку гледишта, што је његов избор обликовних поступака условљен контекстом који се шири од

И то није сувише слободно асоцирање које у самоме тексту није на неки начин „програмирано“; напротив, сама структура Попинога поетскога света

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РИСТА (после извесне паузе наилази на врата такоће обучен у свечано одело. Носи букет): Клањам се, добар дан. Је ли слободно? ЧЕДА: Молим, изволите! РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић, кожарски трговац.

” (Прекине и говори.) Пази ти добро да однекуд не наиђе мајка, провели би се лепо и ја и ти! АНКА: Пазићу, читај слободно! РАКА (чита): „У једном делу Кине одржава се још и данас један чудан обичај.

ЖИВКА: Шта каже?... Какав положај у питању? Само нека проба. Иди, Васо, на телефон па му реци: ако да оставку, да ми слободно не долази кући. Ако су његове колеге нерасположене, нека они даду оставке.

ЖИВКА: Па да, да! (Погледа значајно Васу.) Васо, телефонирај оно што сам ти казала. Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду.

НАТА: Исти мирис и иста боја, розе... Отворите слободно, отворите: није то мени ништа непознато; добијала сам и ја таква писма. ЖИВКА: Ију, шта ви мислите?

Учили сте и ви бриџ, нисам само ја... Море, знам ја све то по реду. Отворите када вам кажем слободно то писмо, јер како сте ми малопре говорили да може доћи до оставке вашег мужа, онда знајте да то писмо може да буде

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А будући да се слободно између њих креће, у прилици је да их ухвати у ретком, тренутном, рецимо започетом а још недовршеном покрету.

У вароши је „знак господства”, напротив, слободно седење, опуштање и раскомоћивање у собноме простору. Али Маркови сељаци и не улазе у саму кућу, у собу, да тамо седе,

ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем слободно руку да држим, не смем слободно да крочим [. . . ]. Страх, страх, да се излуди!

или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем слободно руку да држим, не смем слободно да крочим [. . . ]. Страх, страх, да се излуди!

Јер, на крају крајева, Ташанин страх да слободно држи тело (да слободно „држи руку” и да „слободно крочи”) може се поредити с Аничиним грчевитим скривањем и

Јер, на крају крајева, Ташанин страх да слободно држи тело (да слободно „држи руку” и да „слободно крочи”) може се поредити с Аничиним грчевитим скривањем и потискивањем свога тела.

Јер, на крају крајева, Ташанин страх да слободно држи тело (да слободно „држи руку” и да „слободно крочи”) може се поредити с Аничиним грчевитим скривањем и потискивањем свога тела.

Сви су своји ту, у кући, заграђени, одвојени, слободни. [. . . ] Женско се слободно креће. Не либи се, не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и бојазни што ће им се можда показати,

[. . . ] Женско се слободно креће. Не либи се, не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и бојазни што ће им се можда показати, јаче истаћи прса, недра, облине тела . . .

је да се у њима не пропушта да истакне како се спољњем погледу постављају јаке запреке, док се поглед изнутра слободно пружа напоље.

206 Што је много занимљивије, тај типичан поглед који се изнутра (из куће) слободно пружа али је споља (са улице) запречен није у Нечистој крви само описан него је, штавише, и срећно укључен у нарацију:

кућом, капијом ограђени, затворени”, Станковићеви ликови - пре свега женски - могу опустити своје тело, смеју се слободно кретати, па и „јаче истаћи прса, недра, облине тела”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

црвене или жуте боје) сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан; слободно, неусиљено силав — кожни опасач за ношење поштоља и ханџара снежаник – чврст, неугажен снег сојтарија — лакрдијаш,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.

“ ПРИЧА О РИБАРУ И О РИБИЦИ (Од Пушкина) — СЛОБОДНО ПРЕВЕДЕНО — Живео је рибар стари с женом старицом Украј оног ширног мора, сиње пучине.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Можда би ти украо њихову со и учинио их бљутавим али пред морем ти си недостојан. Море само себе опева, безобразно и слободно римује се чиме год стигне, иако невично сродности због своје надарености.

Петровић, Растко - АФРИКА

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.

Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео,

Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.

Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.

Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило. У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића.

да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно. У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом.

пушио кад сам имао осамнаест година и сав сам мирисао на дуван, што моја сирота мати опази, а онда — о ви можете слободно веровати не само да ме је тукла. Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Хеј!... Овамо се види ватра! Бих се заклео да су наши! РАДАК: То је Вук. (Виче.) Овамо, Вуче!... Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!...

Ил’ ћути, боље, немој казати, Или изричи спорим језиком Животу моме смртну пресуду: „Видео сам је!...“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с

Предвиђао сам да сем голога мотљања по Житковцу данас неће бити ништа више, стога могу слободно и не бити уз штаб — неће ме нико ни тражити. Мало после престаде борба око Тешице и наша це војска повуче.

— Бепyј слободно, оче М.. зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш? Откуда ти, брате

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст свету слути; Само лишће кашто шане: Слободно је уздахнути! XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може

Нека ради ко шта хоће, Слободно је, свак по своме, А ја мртве моје дижем, Па у срцу носим своме. Гроб је и то, ал’ на њему Душа моја цркву зида.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ Ишли смо слободно, јер смо још увек у мртвом углу. Али већ чујемо непосредно изнад наших глава онај језиви писак куршума одбијеног од

Слушамо шта говори пешак и са чежњом помишљамо на дан када ћемо моћи да се једном слободно исправимо. А тек како ли је оним пешацима, који већ седам година, још од турског рата, рију земљу као кртице.

За њу је привезан канап који је био провучен кроз једну рупу на вратима и висио слободно изнутра. Закуцао сам на врата. Нико се није одазвао. Подигао сам скакавицу и отворио. Запахнула ме мемла.

Ракетла блесну. Ја се сагох, као да се кријем од некога. — Слободно, сад нема опасности. Саобраћајница је довољно дубока. Подигао сам главу, и очи ми засенуше од блештавог сјаја.

Из дана у дан наносе нам губитке... Иако смо добровољци, ја вас ипак не присиљавам. Ако некоме није добро, нека се слободно пријави. — Командир је заћутао. Војници су стајали непомично. — Реците слободно!

Ако некоме није добро, нека се слободно пријави. — Командир је заћутао. Војници су стајали непомично. — Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко?

Дошло ми је да му... Потрчао сам назад у ров... Био сам уверен да су уништили бугарске топове, те сам ишао слободно. Стрепео сам шта је било са људима. Мислио сам на Драгана. Војници су стајали у групама и живо причали.

— Шта си ти радио? — Шта сам могао?... Сишао сам и легао у јарак покрај пута. — Кипислцауф!... Кажи слободно. — Наравно. Али само што је прелетео изнад мене, ја сам се дигао.

— Сумњам — вели Лука. — Заваде се пешаци, и „Виљем“ опали понеки метак да би их умирио. Продужи слободно. Док сам ја овде, немаш ничега да се плашиш... — Молим, молим — насмеја се Драгиша и погледа Луку испод ока.

У трећој нека жена са децом. У четвртој је седела једна дама. Он уђе. Запитао је на италијанском да ли је слободно, и сео је поред ње. Ја сам остао позади. Упитао сам тада да ли ће доћи још која дама.

— Ја сам се упознала са Томом. Он је врло симпатичан и... — она заћута. — Реците слободно. Дајем вам реч да ваше поверење нећу злоупотребити. — Надам се... Видите... Том ме позива у посету...

Он заузе став „мирно“ и, снебивајући се нешто, погледа у потпоручника Драгишу. — Реци, де, слободно! — рече Му Драгиша. — Господине потпоручниче, скрцао би је на лицу места. Насмејали смо се. Смејао се и Драгиша.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Стреле своје на мене врази напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше; покрај мене тко ходи слободно ме стреља, шкрипе зуби на мене, — то је свима жеља.

Љубит ако појде се И ред на те дојде, Љубит можеш слободно, Само мисли на ме. Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада.

— — — Но поред свију поменути (а и други сваки, које би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом

Абердар или иначе који стиходеља, но да ју је баш и сам од главе до пете поета, Змај-Јован Јовановић отпевао, смем слободно рећи да му не би славе окрњила ни образа оцрнила”. О Ј.

Тако је штампана у Забавној песмарици Јеремије О. Караџића, Бгд 1854, 72—3; са незнатним изменама, под насловом Слободно ронити а без имена песника, штампана је и у Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, стр. 474—5, бр.

” На другоме месту Малетић се љути на Радишића што овај мисли „да је њему као стихотворцу слободно ковањем по својој вољи речи језик нагрдити и од правила општи’ у мишљењу у чувствовању одступати”; суд му је сасвим

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И ево сваког опуномоћавам: Да ко те нађе, види ма где У границама нашег оташтва, Слободно да те онде мушкета!... (Кнез Ђурђе, капетан Ђурашко и многи други одлазе.

ВУКСАН (за себе): Радуј се сада, седа старино! Од курјака те иште лисица... ШУЛОВИЋ: Моли, госпођо! Кажи слободно, Гласића свога слашћу меденом Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да

— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда. Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече. — ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви. — ДРУГИ СЕРДАР: Ал’ ћемо силу силом одбити!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради.

Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде. Давид: Давно би' ја то учинио, али ми се не да. Жао ми је.

Не претварај се, лопове један! Иако говориш господиновим језиком, то ти неће помоћи. Слободно, немој се претварати. Судац: Кад је рођен; колико је стар овај твој лопов, Давиде? Давид: Није он ни стар.

Судац: Како ти то знаш? Давид: Знам 'вамо по нечем. Пиши ти слободно, толико му је. Судац: „Пиши ти слободно, толико му је!“ Ти то мени као да заповиједаш, а? Ухватили смо те, Давиде!

Судац: Како ти то знаш? Давид: Знам 'вамо по нечем. Пиши ти слободно, толико му је. Судац: „Пиши ти слободно, толико му је!“ Ти то мени као да заповиједаш, а? Ухватили смо те, Давиде! Не знаш!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела...

Не, бога ми, господин-Жико, ово се не трпи више! Ја могу слободно рећи да крваво зарађујем свој хлеб. ЖИКА: Ништа то није! Сипај у лавор хладне овде, седни мало па ће да прође.

” Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне она на врата, а отуд одговара онај као голуб: „Слободно!” Нама заигра срце... ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме! Није да кажеш да ме је страх, ал'...

Није ти ваљда с те стране око. Шала, брате. Знаш како је, чиновници се шале између себе, а ти опет... Седи, седи сад слободно! МИЛАДИН (седа с неповерењем). ВИЋА: Јеси л' превио табак, господине Милисаве?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

и патетике, и тако Милутинов живот изнео као кохерентан циклус причања о ратовима, а успехе на бојном пољу могао је слободно приписати Милутиновој ратној вештини.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји. Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...

И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. — Добро јутро, Младене!

обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије. Утом би и мати долазила.

Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи. Да је као пре готово сваки час код Младенових. Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.

у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у

Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило. Младен би их остављао.

Он испрва није на то обраћао пажње. Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно. Али, сада почели отворено, слободно да му помињу. Пре су прво код бабе а њему само кришом.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48). Ко носи собом штап од црнога т., може ићи слободно куда хоће (ЗНЖОЈС, 7, 292; 13, 148). Од т.

Ћипико, Иво - Пауци

пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте, — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу. Али он неће моје коже, што ће му? Земље хоће, која се сада тешко стиче...

Дотужи му се. —Ја ћу мало изићи, рече играчима. —Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика! Ма свакако вечерас дођи!

нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници. Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.

— Дакле, хоћемо ли тргат'? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... Други се згледаше. — Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. — А хоћете ми ча оставит'?

Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења.

Иди ! — Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. — Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. — А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. — Наћи ћеш га! — Неће ме!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О, срце, и ти се смири! Вечити склад и покој нек блаже немир твој; И дух, запојен њима, да крила слободно шири По тавној ноћи тој. 1888.

ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће увече стићи, Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.“ Да, то је доиста мучно!

Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака. Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души.“ А Србин ће њему: „О Господе јаки!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ова мала прича, слободно компонована из аутентичних података као што су и остале приче мојих писама, има општије значење: она показује како су

Дубровачка република беше тада једина хришћанска држава чији су грађани имали право да слободно тргују у турском царству.

Овоме послу морао сам посветити све своје слободно време, па је изгледало да ће проћи која година док доспем да размишљам о проблему померања полова.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Буд овде, у кући, мораш да си са покојницима, с гробљем, свећама, тамјанима, парастосима — ноћу не смеш од страха слободно да дишеш, а камо ли да заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по чаршији, по вароши, по кућама,

ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем руку слободно да држим, не смем слободно да крочим. И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу!

или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем руку слободно да држим, не смем слободно да крочим. И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу!

(Смеје се): Када ли се овај удеси и када чу да је овамо слободно и весело. (Гледа га.) Бре, бре, од кога те покојника тако удесише у те чохане чакшире, па и џемадан, па чак и свилен

« — »Слободно, слободно, Сароше«, одговарам ја, »увек, у свако доба. Истина домаћин, покојник није жив, није ту, али је ту његова

« — »Слободно, слободно, Сароше«, одговарам ја, »увек, у свако доба. Истина домаћин, покојник није жив, није ту, али је ту његова домаћица,

« — »Слободно, слободно«, почех се ја смејати кад видех да се он мене највише боји. »Ево, хајде с нама, ако хоћеш«, понудих га.

« — »Слободно, слободно«, почех се ја смејати кад видех да се он мене највише боји. »Ево, хајде с нама, ако хоћеш«, понудих га.

није знала, послуживала ме а рукав њене кошуље дотакне моју руку, прамен њене косе, курјук, додирне ме по лицу; седа слободно код мене, чак ме и за чело, главу ухвати и прекори: »Опет си ноћас. Докле ћеш? Што не пазиш на себе?

отвореним крилима неке даске већ до пола изломљене, да се може, и када је затворена, особито пас и ситна стока слободно провлачити.

Ћерамиде стоје тако нахерено и слободно висећи, да чисто прете да падну за врат. Ниже капије, од некадашњих амбарова и штала стоје изваљени дуварови, плотови,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Госпа Ноли су то препричали. Она је знала Србу, и волела га. Имало је у том дечку нешто право мушкарачко, слободно, а опет љупко. Свугде стигне, све види и зна.

Отац Павлов се једном решио да протестује: да дете сувише ствари учи, да није довољно слободно за игру. Павле се тад утаче у разговор и пре матере, и рече оцу: да он баш хоће много да учи, јер хоће много да

Одједаред Милан строго упери очи у Павла: — Куда си ти, Павле, управо пошао? Говори слободно, неће ми бити жао. — Павле каза право и отворено.

па макар отсад писао на италијанском језику само... Ето видиш како је човек личан!... Покажи ми дакле слободно шта си написао на француском језику. — Једна мала новела, али из наших крајева. Види како је лепо издање.

Изгледа да је сирота жена тада први пут проживела слободно. Бива тако. Живот жури, комбинује, и саставља почешће први банкет с последњом болешћу.

новости у вези с ручком, али онда седају и прелазе на разговор врло миран, далеко од паланачког стила, може се слободно рећи: на разговор културан.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

без ползе било кад би се установило да голобради ученици од издавања својих еxерцітіа цоррецта престану, и да ниједном слободно не буде књиге издавати који није 24. годину навршио.

репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда буде, мачем се огледати.

Пришелцима се слободно ово генералисима (они сопственог вожда нису јошт имали) командирање врло допадне, и сви Роману тêте à тêте пођу.

Почем се неколико удале, јави наша амазонкиња своме суђенику да су опасност избегли и да слободно отпочивати могу. Она како легне, таки без бриге заспи, али Роман, коме мирис несносни нешто мало досађиваше, морао се

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

лепога хришћанскога обреда, добио кијавицу, ја је се никад више нисам опростио и ево је кроз цео живот вучем, те могу слободно рећи да сам ја своју религију искијао.

Сукња се некако преплиће, увија, затеже и смета одлучноме кораку, док у панталонама човек слободно и несметано корача у живот.

Имајући Давида Мешулама на челу војске, ми смо слободно смели давати изјаве о мирољубивости својој и не слутећи шта се тамо, у дубини душе нашега министра војног крије.

и јавиш ми да си га положио, добићеш овај златан дукат, — и показа ми нов новцат златан дукат — а ако не положиш, слободно ми немој ни долазити кући, јер ћу те испребијати на мртво име.

Он је био пасиониран за зоологију, те смо стога тај предмет најпреданије учили и, могу слободно рећи, из зоологије сам побрао многа корисна знања.

Да је у војсци слободно мислити, о овој би се слици дало размишљати и могла би можда да послужи као згодно упоређење. Чим сте научили да

Ти можеш, на пример, бити и прљав, али пушка мора бити чиста; теби слободно може да се окрњи нос, уво, прст, али на пушци не сме бити покварен ни један шраф; ти можеш и да се изгубиш, можеш чак

Та су ми се три предмета тако прикачила, тако прилепила да, када би нешто, не дај боже, у нас било племства, ја бих слободно могао из њих комбиновати свој племићки грб. На развијеном пољу, које би представљало ћебе, укрштена чешагија и порција.

у лаком окову, трећих пет година робија без окова, док четвртих пет година осуђеник постаје слободњак, који се иначе слободно креће, а само увече долази у тамницу на ноћивање.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји, Само слободно, нека је мој дух са вама. Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и

Најзад говорити слободно и до краја. Једном бар (једним дахом), макар вас начин говора у први мах и увредио, да би се могла изрећи цела мисао и

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мало их је узнемирило јато птица које је кружило над мочваром, кад један младић рече: — Сада ћемо бар слободно моћи да ловимо! — Обећали смо да не пуцамо у птице!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кроз песму о њему престајали су да буду робље. Кроз песму о њему кретали су се слободно широм рођене земље, с краја на крај, и чистили је од уљеза, пљачкаша и крвопија.

претећа вика Латинчета са града (које позива на савлађивање све тежих и тежих препрека) и на Милошева питања да ли је слободно да учини ово или оно — у градацији која изврсно илуструје пораст цареве наклоности према непознатом сестрићу —

оно — у градацији која изврсно илуструје пораст цареве наклоности према непознатом сестрићу — Душанови одговори: Јест слободно, млађано Бугарче! Јест слободно, моје драго д'јете! Јест слободно, мој рођени синко!

Јест слободно, моје драго д'јете! Јест слободно, мој рођени синко! У Зидању Скадра понављају се стихови који изражавају основне момен

Јест слободно, моје драго д'јете! Јест слободно, мој рођени синко! У Зидању Скадра понављају се стихови који изражавају основне моменте — тешкоће, упорност, жртву:

крај XИX вијека“) даван „најжилавији, скоро непрестани отпор турским завојевачима“, па је према томе овде — може се слободно додати — било највише услова и за јуначку поезију.

Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води Ао пред шатор српског цар-Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да ја идем на мејдан у поље?

“ Вели њему српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче; јест слободно, ал' није прилике! Ако згубиш млада заточника, честита ћу тебе учинити“.

“ Вели њему српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче; јест слободно, ал' није прилике! Ако згубиш млада заточника, честита ћу тебе учинити“.

“ Тај се јунак наћи не могаше. Ал' ето ти млада Бугарина пред шатора српског цар–Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да прескочим три коња витеза?“ „Јест слободно, моје драго д'јете!

“ „Јест слободно, моје драго д'јете! Него скини бугар–кабаницу, бог убио онога терзију који ти је толику срезао!“ Говори му Милош

“ Милош више не шће ни чекати, већ он пита цара честитога: „Је л' слободно, царе господине, да стријељам кроз прстен јабуку?“ „Јест слободно, мој рођени синко!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Да им је сад неко прискочио из таме, могао их је слободно макљати као два говечета, они се не би умјели ни помаћи с мјеста. — Еј, упалите опет лампу!

— Зато што сам пустио да нас туђин гази, што сам, ето, и од вас двојице робове начинио. Гледајте само како слободно стружу цестом. Сутра се тако могу мени и на главу попети, а ја све то мирно подносити, ни прстом нећу макнути.

Свјетлост им се учини јача од икакве сунчане, коју су дотад видјели. Једва се привикоше на њезин бљесак и слободно погледаше у правцу откуд је она допирала.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ШТАПОВИ Сви се други штапови крше ако би и од самих кедрових дрвета били; нејма те јаке штаке на коју би се старац слободно подапро; ломе се. Пише се да глас Господа Бога ломи кедрове; један је тај штап од корена Јесеова непревијат.

А кад се право и слободно исказаше тко су, тадар ешкиле их принудише да се њиховим они поганским боговом идолом поклоне верујући и с приносом

И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!« Рече цар: »Говори брате слободно о том, видећу ти суд док чујем каква је кривица.« Поче Натан о том беседити.

дна двојица — Симеон и Левија (једноматеричићи с Дином) — Јаковљеви синови, латише мачеве онако назубни ка лавови, слободно отрчаше у град, те их махом до ноге свију искресаше и тога господина уједно са сином посекоше без очина им знања, а

Тога рад, то покуси се изрећи Петар: »Господине, ако си ти, а ти ми учини то и реци да изађем из кораба слободно ми ступити на море, те да могу по води доћи к теби и састати се на води с тобом!

Зато нисам ктела ништа узимати да би се со тим од мене не одбијали, него ко год хоће слободно да са мном чини. И не мни да сам ја богата била, те зарад тога нисам ништа узимала плаће ни дара кога; врло сам

Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и мирно. Нити ме ко стискива ни отискива натраг, ни к забрањива улести ми чак онамо.

Скини са срдца тај страх и потури га од себе. Не бој се ништа, слободно седи на кола те иди преко те воде. Теке исто тај ћивотић што га носиш, узми га у руке те га држи и здраво ћеш проћи

На то он сверова му те их оправи лепо с пешкеш, посла их нека слободно иду к цару Амири Амураговићу и да надгледају кћер му своју и сестру.

Дође до Олте реке и нахитро прође преко ње. Кад стиже у Хердељ, тадар већ облакча му срце од плахе и слободно путова кроз маџарску земју докле достиже до краља.

Еда би се велика господа бар со тога застидили и допуштали би слободно преда се својим пахором и осталој сиромаши на тужбу, ил' му на виђење и коју прошњу долазити.

Чистоумљиве још мнимо под ноге их ударати да нам је слободно по својој вољи ходити и више зла чинити, тако да се међу собом наједајући, зуби живи изгриземо, својој браћи и ближњим

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву