Употреба речи слободо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода, колевко мека, лиснатог пода, увек ћу веран остати теби, низашто ја те мењао

Црњански, Милош - Лирика Итаке

збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске руке, слава, Слободо! Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац.

Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо! Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх.

Теби, што си ми очи помрачила тугом звери, а кожу осветлила веселошћу облака, слава, Слободо! ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА Воло бих стајати у једној црној гарди, а перјаница бела да ми лепрша високо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад је дан освојио, и кад је оставио далеко иза себе варош, он је узвикнуо: — О, света, златна слободо!... Голанфер није смео да се обрне, ал' се чудио, шта то бунца господин Мојсило... Прошао је читав деценијум.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!“ И Катон одржа клетву.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности