Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Идите, гините за слободу! Гоните угнетача њена!... Идите, помешајте своју племениту крв са крвљу пострадавшега за вас и за род човечји!...
И њега су са мном душмани народа нашега гонили, и он је страдао за веру и слободу, и он је поред мене у влажној тамници лежао; и ја сам га храбрио, а он је мене тешио. И гле! Ја сам га преживео...
Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело. Децу је више љубио и миловао него обично.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А мени се спава! Неко, не видим ко, позива ме у борбу за слободу, тражи победу истине и правде, победу устава, закона и права! А мени се спава! Бацио сам пушку и капу!
Али никад нећу заборавити дан кад су дошли ослободиоци! Ослободиоци су нам донели слободу! А сва три бурета слане рибе су однели! А обе заклане свиње су однели!
А преко двадесет комада перади, што гусака, што патака, су однели! Маст однели, месо однели, чизме однели! Слободу донели, а чизме однели! Ловили смо сома, званог обалаш!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Мој отац одговори: „Истина је, да сам се заклео да ћу му бити веран и против Турчина са слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар
а он на очино место у Београду везиром бити; а сви знамо како смо под Хаџи-Муста-пашом његовим оцем добро живили и слободу имали”, и проче и проче.
Божа је спремио једно слово врло возбудително за слободу и трогателно, које ће очитати у цркви при помазанију Карађорђа, и шта је његова дужност, и шта на заклетви на себе
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском... Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје...
богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! Старица се дигла на ноге. Она је дрхтала као прут. — Иди, сине!...
А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани. Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! Дренова Греда била је склониште.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слаби је мислио на ропство, и био је тужан, а јаки је мислио на слободу, и био је ведар. Јаки је хтео неколико пута да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило,
Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара! Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света.
бестидну идејом су звали, А лаж под идеал продавали роду; Борили се стидно велики и мали, Рушећи законе да спасу слободу...
С ђилкошима су велеможни, Слободу сви да бране кољем! Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем... Програм је „братско измирење“, И
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
«... Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе! Куцнуше се; поп Ћира наискап, а домаћин искапи ону осталу полу до
Африка
Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу. Рат се водио пре наше Косовске битке, од ових крајева па све до Нигера, и легенде о том поразу још увек узбуђују
Црњански, Милош - Сеобе 2
Росијска дипломатија је од свог савезника аустријског тражила, више него икад, слободу вероисповести, у Трансилванији. Па је почела да тражи „либерум еxерцитиум религионис“, и више грчких цркава, и у
Теодосије - ЖИТИЈА
А преподобни старац, изливше многе.. сузе, рече: — Ја о себи ништа не знам док не видим Бога, и ако добијем слободу нећу вас оставити.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сваки је Србин прожет неколиким као кристал јасним мислима: хоће слободу и самосталност свих земаља за које зна да су биле део његове државе и да у њима живи „сиротиња раја“.
он разуме сву ону своју браћу, која не живи у границама Србије и према томе немају потпуну моралну и интелектуалну слободу. Њих треба ослобођавати сталним јунаштвом, непрекидним пожртвовањем и крвљу.
“ Наша је „да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу“. Као што је напред речено, ова дубока народна свест није ограничена само на области средњовековних српских држава.
Песма вели да се јунаци морају борити за народ и заједничку слободу. Као орган патријархалних предања она не допушта да се војничке старешине понесу и забораве своје дужности у уживањима
* У песмама које славе ускоке јасно се казује, да се они боре „за крст часни и слободу златну“. Андрија Качић Миошић, познати католички свештеник у ХВІІІ веку, родом из околине Макарске, иде још даље.
То је управо доба кад је Србија задобила слободу, кад су се српска и бугарска националистичка осећања развијала све јаче и сигурност по варошима бивала све већа.
Кад се и њима хтела да наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
! — Боље би било да ја грицнем онај канап око твога врата! — досјети се Миш пророк. — Онда ћеш добити и слободу и сланину.
— Онда ћеш добити и слободу и сланину. Миш пророк снажно загризе у канап, и чим веза попусти, мачак Тошо заборави на слободу и баци се на сланину као ... ...
И њему Миш пророк прегризе уже око врата и тако му даде пуну слободу, коју сироти Шаров није имао још од раног дјетињства. — Куд ћемо сад? — упита Шаров.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја, наравно, не могу да знам, нити то могу да знају такви као ја: ми смо рођени после рата и нисмо крвавили гаће за слободу. Хтео сам да питам је ли их он крвавио, или је то иста ствар као с оним сведочанствима, али сам се задржао на време.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
женидбом стиче виши социјални статус, док девојка, међутим, удајом бива деградирана, губи многе привилегије, пре свега слободу, заштићеност и безбрижност коју је имала у родитељском дому.
(Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Запјева сужањ кад на слободу изађе. (Кнежевић, М. В., АНУ, с. 250) ОДОЈЧЕ — Иште кмека два кундека, иште кунде манде. (Новаковић, С., СНЗ, с.
У српској култури није толико на цени дисциплинован војник, већ неустрашив и пожртвован борац за народну слободу. Мада у патријархалној култури постоји честа хијерархија ауторитета по старешинству и полу, то не значи да у њој није
Нимало случајно, јуначке песме о херојској националној борби за слободу, као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је средиште куће и у најтешњој су вези са култом
Народна песма је у нашој култури, како рече Винавер, „имала задатак Јеванђеља, — да буде пут и вођа у слободу“.⁵⁵ Творевине народног ума — загонетке, пословице, приче и песме — подстичу не само социјални и морални развој, него
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Да сте јунаци, да се толико стотина година борите за своју слободу, да сте готово непрекидно ратовали с Турцима и одбијали њихове силне војске, да сте заједно с Русима ратовали против
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Ми смо слободу узели вас посетити. (Устану.) ОТАЦ: Мени је особито мило. Та молим. (Опет се сви посаде.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте
) Па шта сте снивали? ДЕВОЈКА: Ја обично не снивам ништа. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. Господична, ја сам узео слободу мало вам време прекратити. ДЕВОЈКА: Благодарим. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам онај час кад ћемо непрестано заједно бити.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О дечјој моћи примања, о њиховим интересовањима у уметности, могло би се говорити у случају кад би она имала слободу избора и кад би знала да своје склоности образлажу и бране.
Озбиљан и изворан дечји писац, будући да истински поштује дете и његову слободу, а не гаји илузије о његовој анђеоској чистоти и самоупућености на Лепо, одбиће да се прилагођава његовим могућностима
би се игра могла играти и без тих, исцрпљујућих обавеза, без предумишљаја, у опуштеном тону, тек тада је освајао пуну слободу и духовну целовитост.
је од оних заблуда које се негују да бисмо одвратили поглед од невеселог стања ствари, да би нам савест била мирнија. Слободу и спонтаност заједнички кроте школа, породица и друштвене догме.
Песник Радовићевог кова настоји да у деци подстакне потиснуте импулсе, да их поново придобије за слободу; он их упућује према њиховој правој природи.
Је ли то стваралачки акт, или није? Или, можда, постоје опасни и безопасни наручиоци, они који угрожавају слободу духа, и они који јој остављају слободан простор.
радом управљају, људи који су рат рату објавили, а од имена свога града учинили синоним мира, људи који ће за своју слободу исто тако као и некада поново стати под зидине града и грудима дочекати много јачу силу...
у руци и звездом на челу заједно с мушкарцима у маршу и ходу жене су животе давале храбро да би данас ми имали слободу. Бајонети, пушке бункери и жице, све то није могло да спута побеснеле лавице. За твој 22 цвет (?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо!
ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге. ЛЕПРШИЋ: Србин, који је рођен за слободу, не хте бити робом, зато одлучи прећи у Маџарску, на позив цесара Леополда.
СМРДИЋ: Ми смо се справљали да довече славимо слободу. ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине....
СМРДИЋ: Ми смо се справљали да довече славимо слободу. ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као и остали некатолици у Аустрији, и Срби су добили слободу вероисповести, право да могу слободно зидати своје цркве, да не морају празновати католичке празнике, да се званично
Од тога доба он није више пуштен на слободу. Неко време био је у затвору у Ердељу, потом буде послат у Беч, где је остао до 1703.
у њему почињу гледати световног господара српског народа, представника идеје о српској аутономији, Срби моле за његову слободу и Леополда И и Петра Великог, али он остаје вазда у заточењу, и најзад, 1703, када је букнуо мађарски устанак и
Он укида феудална права и племићке повластице, ослобођа сељаке од спахијске експлоатације и тираније и даје им личну слободу и правну једнакост, правилније распоређује државне порезе и намете.
Историјски роман, уопште, јесте један лажан књижеван род, роман ту искреће историју, историја скучава слободу инвенције. Поред тога, Видаковићеве способности за тај тако тежак рад биле су недовољне.
су обожаваоци Гарибалдија и Мацинија и њиховог републиканског национализма: они симпатишу Међународној лиги за мир и слободу, која је око 1870. године била средиште републиканског и демократског покрета у Европи.
У унутрашњој политици омладинци су уставовци и либерали: борећи се против апсолутизма кнеза Михаила, траже уставну слободу, »народну владу« у Србији, демократизацију и националну аутономију у Аустро-Угарској, која има да постане нека врста
То су у ствари романтичке приповетке у стиху. Он је ту дао пуну слободу својој романтичарској машти, одбацио сваке обзире о природности, логици и вероватности; догађаји се нижу као у каквој
У књижевности он је одвећ слободно схватио и одвећ самовољно примењивао опасно начело да романтизам значи неограничену слободу у уметности.
Он хоће слободу књижевнога стварања, тражи у књигама не саобразност са правилима реторике и естетике но књижевну лепоту.
Уједињена омладина српска је будно пратила борбе француске републиканске опозиције, са француском Лигом за мир и слободу одржавала је идејне и политичке везе, и Виктор Иго је тада код Срба нашао много преводилаца, читалаца и следбеника.
Милићевић, Вук - Беспуће
немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„За отечество, за слободу!“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада! о верни, мили ти мој маче, Још
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма није ваљда? Па ајде, изволи, скачи! Молим лепо! Имаш пуну слободу! Ош да ти отворим прозор? Мени ће беда с врата! ХАСАНАГИНИЦА: Могу и више од тога!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
рећи ће цару овако: — Свијетла круно, ја нећу више овога госпо'ства; ја волим опет бити прост војник, па имати своју слободу, неголи овако живјети.
Дај ти мени моју слободу, торбу 'љеба, буклију ракије и једну свиралу, па ћу ја без бриге свијет обилазити и свирећи добивати како ћу моћи
Дотрча ловац те лисицу уби пушком, а јазавца опрости гвожђа и пусти га на слободу. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је
Доцнији састављачи антологија народних приповедака узимали су слободу да овој причи мењају почетак додајући вулгаризирано „Био један цар...“ итд. Ми смо се држали Вукова оригинала. 2.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нека ради како који оће. СВЕТОЗАР (Устане): Дакле, ми ћемо вас очекивати на бал. СОФИЈА: Ми ћемо узети слободу. МАКСИМ: Само ако се што не догоди. СОФИЈА: А, на сваки начин, на сваки начин. МАКСИМ: Нама би иначе било жао.
ПОЗОРИЈЕ 5. (ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ) ПУТНИК: Ја сам опет узео слободу... ДОКТОР: Јесте ли читали ону пашквилу? ПУТНИК: Какову пашквилу? ДОКТОР: Што је против мене печатана.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Шта, триста те врага однело, сад ћу ти очи ископати, угурсуз, и да би ли харсузине, тко ти је дао слободу дирати ме? СРЕТА: Море ти, мислиш да сам ја пијан, ајд, ајд! СУЛТАНА: Шта? (Погледи око себе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мамила госпа ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Отаџбино, мајко тужна, Има л' кога у мом роду, Да распали роба сужна, На бој свети за слободу, К'о у доба она стара, Против Хуна и Авара?
И када је издахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му одузеше Царску славу и слободу, Крепка воља опет оста, И то њему беше доста.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Али, господине, ја вас молим ућутите. Разумете једанпут, ни речи више! (Даници.) Господин је узео себи слободу да, ни од кога овлашћен, говори о извесним стварима. ДАНИЦА: Ја сам господина молила да ме поштеди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чује се весео жагор војника, који су после толико времена лежања изишли најзад мало на слободу. — Штуцај, штуцај! — виче један пешак. — Доцкан си се сетио... Ми одосмо, а ти шкљоцај. Куршум звизну.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
даре дијелити: Даде Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води слободу, А Илији муње и стријеле. 6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу! Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!
Ту, крај канала у море, велико је гробље. На тој утрини, црвене крстаче, на којима пише: „ЗА ПРАВДУ И СЛОБОДУ“. Има их свуд, тако, све до села Катомери. Пролазимо кроз шуму маслина даље. Једна канта од бензина у трњу.
Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен. НИКОЛИ И Сети се, престо је румен, ко крв.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
постојбини, о јунацима и великим карактерима којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све, па и живот, прилаже на олтар отаџбине.
је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и
— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! — рекох. — То су закони, управо рећи, класични.
Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично. Ничим није хтео утицати на слободу гласања. Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.
— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. Боже сачувај! Нико неће да чује за убеђење, и узеше
да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово. Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Да продам ову моју златну слободу за неколико тренутака уживања, — мислио је он, — да нестане ове моје тихе, но пријатне самоће, да нестане оних дивних
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.
Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и
А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.
»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
О ОБУЋАРИМА-КРПАМА 53 ЖИВОТ НОЋНОГ ЧУВАРА 55 ЖАЛ ЗА ЗАНАТИМА 57 МИЛИЦАЈАЦ 59 ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ 61 ЦИГА И РАДОЈИЦА 64 РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ 67 БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ
и соптава Кртица се укопава, Рони у тло као у воду Срља, јадна, да породу Обезбеди кртичја права: Мрак, тишину и слободу. Ко ђак кад забије нос у свеску, Ној тражи свој спас у песку, Самозаборав воли ној!
ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ Петре Григоренко, мирнодопски генерал, Усамљен и висок као пристанишни ферал, Рече, 1965: „ Више од хлеба и воде,
него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу. ДРВО НА УТРИНИ Целога дана око храста врти се сенка, Предвече, издужи се, крене преко угара.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Но ако си и прешао из живота овога, бриге и страдања чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Варварин је груби злурадо ти дон’о Глад, ропство, беду, увреду, срамòту. Од завере мрачне на слободу људи Ти си мучки удар задобио први, Поносан и храбар; — из твојих су груди Потоци потекли племените крви.
Јер далеко тамо хаос је крвави За слободу и за ропство, који хуји. И урла и бесни у свеопштој страви, У орканској ватри, страсти и олуји.
И обиђе жртве што се у сну снâже, Надом на слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже Хлеба, — он је мин’о покрај мртве страже, Бесмртан и миран,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
их опрости даљега терета, оставивши попу само старијега — који, узгред буди речено, завиђаше и брату и сестри њихову слободу. Јан је, разумије се, ту слободу уживао као што би свако дијете.
Јан је, разумије се, ту слободу уживао као што би свако дијете. По цијели дан трчао је по селу и околини, играјући се са сеоском дјецом.
Замијенити неограничени простор свога завичаја са тјескобом васпиталишта, слободу са гвозедним заптом, стриково мило лице и предавање са ћосим учитељима, који му сад ућериваху у главу празне изреке и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари? (Човек) 34 — Запјева сужањ кад на слободу изађе? (Новорођенче) 35 — Земља земљу копа?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том, како и раније писасмо. А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том.
Да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никада пропасти. Ако ли ко усхте некада, у неко време, било под којим начином да поработи ово, или да
И не само ово, него и крстове блажених царева, који богољубивом вољом написаше хрисовуље, слободу дајући манастиру. Трипут је тај јадан и трипут проклет, когод да је, ко ово погази не позивајући се ни на шта.
молим се, штавише и заповедам, и за сведоке речи призивам као чуваре дела, и послушнике да према игуманима и економима слободу и поштовање од вас имате.
Зато и мрак греховни одагнав, свети, озго измоли ми благодат Духа, јер имаш слободу ка Христу, Христа Бога моли непрестано за све нас!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Па димамо кућицу, слободу, веце, шпаиз, и текућу воду! Да направим туршију, пре зиме, да на врата прикуцам презиме! Снег напољу сипа кано
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, а које се почињаше: „Свемогући на нас сржбу пушти И сотони слободу допушти, Да он уђе у званог Букара, Који дође да манастир ар...
“ — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар. „Свемогући на нас сржбу пушти Пославши нам званога Букара, Јер сотони слободу допушти Да г’ доведе да манастир ара...“ — Па то је онда свемогући крив, боже ми опрости! — викну Вртиреп.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ништа народ нема од тих ваших странака и ваше селачке слободе. Уосталом, после одласка Турака народ није тражио слободу. Он је тражио само хлеб. А Ви, радикали, обманули сте га да је устав — хлеб...
“ Кад Аћим тако каже, како онда можеш.. мисли Тола. ... „Да бранимо општину, браћо! Слободу да бранимо! Наша уставна права, ову кућу да бранимо!“ Лупао је песницом о закатанчена врата и реза је звечала.
— викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте! Не дајте народну слободу и право...
— Ја сам. — Зашто си скупио народ? — Да бранимо своја уставна права и слободу. А питам ја тебе, официру, је ли ово турско село да водиш војску на њега?
О томе ће виша власт да расправља и утврђује кривде. Ти си пуштен на слободу... Можеш одмах да идеш кући — капетан гледа кроз прозор изукрштан гвозденим шипкама.
— Каква депеша? — уздрхта. Упи се у капетанове очи. — Па наређује ми да те пустим на слободу — једва се савлађује да не виче. — А остале? Моје Преровце? — За њих ништа не пише. — Како ништа не пише?
— Јок, капетане! Аћим Катић не излази из апсе и неће на слободу док сви Преровци не буду пуштени и док се не казне злочинци за убиства и тиранства по мом селу. Јок, капетане.
Законе и ову државу ја сам стварао, ти си само слуга. Кад сви моји сељаци буду пуштени на слободу, онда ја, последњи, излазим. Аћим отвори врата и викну: — Еј, пандуру! Води ме у апсу!
Почео је новине и књиге да чита, држи говоре сељацима, грди чиновнике, псује министре, виче и тражи правду и слободу за сељаке. Преровци су га бирали за кмета, па после и за посланика. Грмео је у Скупштини и цела га селачка Србија чула.
Еј, крала Милана, великог силника, истера он из Србије. Па кад устав укинуше... Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука...
Он је због оца до сада остао. Зато што није имао снаге ово ћутање и овај поглед да издржи. Кад су први излазили на слободу, одричући се Радикалне странке и Аћима, Аћим их је испраћао псовкама и грдњама, изазивајући све против себе, сулудо
Деци ће испричати цео свој живот. Да га запамте. Рећи ће им: „Ваши очеви и дедови нису Србији освојили слободу. Ви наставите да ратујете за њу. Учећи вас томе, ја сам остарио. Време мије да одем.“ Види децу како плачу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као да су се, у њему, дрешиле прастаре стеге и он је, још у плачу, осећао неку лаку слободу. Било је добро што се отвара баш ту, незнан, између тих лица која су му, сва, била страна, као и те радње, и те сукње
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда и на вјеки вјека!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Разлози који би оправдавали моју песничку слободу у том питању су ови: Демокритос живљаше још за време младости Аристотелове, кад овог обузе неодољива жудња за науком.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иако је смрт ова за њега значила ослобођење од батина и одсад неограничену, најпунију слободу врљања по свима привлачним местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је
Казао је: да се оптужени Петроније Свилар на основу неких параграфа има одмах пустити у слободу и да је све онако морало бити, а да трошкове притворске неко мора платити, а он — иследник да није крив и да пере руке.
— Има! Нема! — вичу други; има! нема! И све се узмувало. — Има, има — надвикује све мој сапутник — треба дозволити слободу говора, ја имам реч.
То што се она насмешила одбијало ме, јер сам знао да су ову необичну слободу наше, некад тако смерне девојке, морале за добити под окупацијом.
И ту већ Сима не може да издржи, него прилази, извињавајући се што је узео слободу да се уплиће, па се представља и сматра за особиту и ретку част, итд.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
закључка да је испињање на љествици успјеха, угледа, власти (а то значи у првом реду власти да другима ограничавамо слободу и намећемо нашу вољу) увјетовано тиме што се претходно и сами потчинимо туђој психичкој присили.
сами себи туђу вољу у рухо наше властите самодисциплине, мудро и без роптања потиснути у скровити мрак душе нашу слободу, да би касније, набубрила и огркнула у том мраку, бујније шикнула напоље, довољно јака да се с осветничком слашћу
је у томе да, кад то устреба, умију бити слаби, тајна слободних у томе да у датом часу умију објесити о клин своју слободу.
Него, с временом бих се сасвим вјероватно био поколебао, па бих и ту моју „снагу” и „слободу” био подвргао сумњи, као и све друго.
Чинило ми се да ми моја припадност братства и субесједников супериорни став према његовом позиву дају слободу да и ја отворено исказујем што мислим, без бојазни да ћу тиме повриједити једну плитку сујету.
Упијао сам у исти мах слободу, простор и неспутан ток времена. Гле, откривао сам, и слобода је нешто што усркавамо у се плућима!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!... Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дотрча ловац, те лисицу уби пушком, а јазавца опрости гвожђа и пусти га на слободу. ЛИСИЦА И КОКОТ Питао један дан кокот лисицу: — Зашто кољеш моје кокошке, а ништа ти нијесу криве ни дужне?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
11. АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ Долазите данас уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата.
Долазите нама уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Отада сам имао пуну слободу у вођењу послова. Скоро годину дана моје редовно радно време било је од 10.30 пре подне до 5 часова наредног јутра,
Постоје, међутим, и изузетни разлози због којих радију треба омогућити потпуну слободу развоја. На првом месту он нуди неизмерно веће могућности и много је значајнији за побољшање живота од било ког другог
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
суседа били су душевна храна која је подхрањивала у мојим младеначким осећањима уверење да је борба за право, правду и слободу најузвишенија ствар на овоме свету.
”Привилегија” је гарантовала граничарима Војне границе ту слободу, а за узврат они су увек морали бити спремни да ратују за аустријског цара на свим бојиштима.
и рачунање личили су ми на средства за мучење која је учитељ, по мом мишљењу незналица, измислио да би ускратио моју слободу и играње са друговима. Но, моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу.
и рачунање личили су ми на средства за мучење која је учитељ, по мом мишљењу незналица, измислио да би ускратио моју слободу и играње са друговима. Но, моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу.
Ћипико, Иво - Приповетке
А нарав њена била је противна томе, и тражила је чим већу, урођену слободу; сада, када већ није на вријеме, знаде боље да је цијени; сада јој се сама из душе јавља: никоме стално не припасти,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Изволите сести! ЧЕДА: Благодарим. Ја вас молим да ме извините што сам узео слободу узнемиравати вас... ЖИВКА: Шта сте ради, господине?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ничје чело Није погнуто — Нит’ би им црно, Нит’ би им жуто, Нит’ би им меко, Нит’ би им љуто — Не би им нико Слободу спутô. Ја барем чврсто Верујем у то. КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН О преносу Бранкових костију 10 јула 1883.
„Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за слободу — Не за ову, за оваку, Ти си пао за слободу, Ал’ за другу, ал’ за бољу.
„Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за слободу — Не за ову, за оваку, Ти си пао за слободу, Ал’ за другу, ал’ за бољу. Ој, Петефи, ретки створе, Гладовô си за живота, (Твоја није то срамота).
»Стармали« 1884. ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом. Колеба је свака Демостена знала, Ал’ је лоша срећа Грчку сахрвала.
), честитати. Дарвин (1809—1882), славни енглески природњак. Демостен, највећи говорник грчки, неуморни борац за слободу и независност грчке земље. Кад Антипатер затражи главу његову, он попи отров (384).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја волим реч о коју се отимају две слике И слику нацртану на
СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом
Петровић, Растко - АФРИКА
Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу. Рат се водио пре наше Косовске битке, од ових крајева па све до Нигера, и легенде о том поразу још увек узбуђују
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се ти бориш сада: за своје огњиште и своју слободу. Он се борио јуначки. Загледај, на његовим старим грудима зацело ћеш наћи не један ожиљак од рана у боју добивених.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моја љубо, верна љубо, Мила си ми ти, — Ал’ се онда заборави Љубит’, грлити. Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине.
окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца већ на бој отпрема, Да с’ вратите, -— ил’ да погинете, — За слободу да соколујете. ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао!
Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби. Нек погине За слободу — Лепше смрти нема! — Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема.
Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише. А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу. Гроб скида ланце дугосужном робу, Ћути насилник, нит’ оружје звечи Права да гњечи. Тражиш једна
У Лазаревог царства бурном стању, Где разуздане страсти многих зала, У личној борби и худом незнању, Слободу руше, а ланце вазала И ропства кују, да на трулом пању Свог лицемерства гоје рој кабала, Догодила се ј’ на дан
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Ми смо, Ђурашко, богом избрани За спаситеље српског народа, Ми да служимо слободу свету, Ми да будемо њени робови — Не орудије срамних намера.
плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Слободу, народ, цркву, светињу. ПРВИ СЕРДАР: И право има! ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао?
Милоје! Раденко! Катуновићу! С Катуњанима сложно ударај; Знај да слободу своју бранимо! (Један капетан до Ђурашка пада рањен.) КАП. ЂУРАШКО: Зар паде? Осветићу те, — јуриш, Црногорци!
ЂУРЂЕ: Ја је остављам — И ево, оче, У старе руке прими крмило, И вековима нека одсада Христове вере први хранилац Слободу храни гора слободних. — СТАНИША: Сви неверници! Сви! Сви издајници! Проклети, бог дао!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас. П. Кочић Чиста, свијетла судница.
“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу, Бог и' убио, па се не дају сносити!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Епика буне - којој претходе песме о бојевима за слободу у Црној Гори и која опева српске ослободилачке устанке против Турака почетком 19.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— И друге неке ствари могу везати душу за себе, и на тај начин одузети јој слободу кретања, и могућност да нам евентуално чини зло. Ту моћ има, на пример, камен, о чему в.
Ћипико, Иво - Пауци
Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора. Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина” прилика с
с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу. Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. — Рекли су ми да вас поздравим. Збогом вам!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Даћемо вам уместо нашег путоказа слободу да сами изаберете куда ћете се запутити. Нема више ни витештва, ни достојанства, ни отмености, ни поноса, отварамо вам
Зар човек збиља не може да издржи слободу?! Матија Стајао сам ове ноћи да не бих заспао. Хтео сам да још једном видим у глави све оно што се догодило.
Отровао си ми слободу, али за трен, само за једна мали пролазни трен, мучан као непогода. Одлучио сам да грицкам своју мрвицу живота у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче! И Титан размахну плећа и тврди, огњени челик Са страшном грмљавом пуче А дух се под небо диже...
Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем повргава, Он белим крином роба
8. Тугу ћу своју поклонити роду И гробовима отаџбине своје, Да силно јекне усклик за слободу С усана твојих и са лире твоје.
Ударима моје лире будио сам бедног роба, И слободу васкршавô из мрачнога њена гроба. Мојом песмом невољници васкрсење своје славе, Од те песме осветничке крунисане
Многи борац за слободу, у мукама нечувеним, Скончао је дане своје под високим кровом њеним. Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Грци и дипломате су у таквим деликатним стварима пуни такта; они ми дадоше пуну слободу кретања. Био је диван дан, небо плаво.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ршумовића који беже „само да се склоне“ „у неку слободу“ и сведочи о снажној актуелности песама за децу Ј. Грчића Миленка.
Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са громови, Челик срце, бритка ђорда – Па шта ће
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Узима реч директор, смеши се: — Разнесосте Каленића, господо! Ја, као директор, узимам слободу да овде прочитам мали одломак из приче, јер се и ја поносим тим младићем. Ви разумете; без деце сам.
Јеврејин нема тла, нема тврдог непомичног корена, нема језика, и зато нема слободу личности. Јевреји су свугде импровизатори!
остали везани за своје село имањем, традицијом, једном искључивом и страсном љубављу за живот на селу, за бескрајну слободу коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да трпи, и још се њима и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Другови... 3емља вапије за осветом, породице ваше вас преклињу да их ослободите... Зар да напустимо слободу нашу, и да савијемо добровољно главу под ропским јармом? Никад!... Никада, другови! Ја вас не задржавам.
И нама је остало само сећање на те дане испуњене поштеном мишљу, надахнуте вером за људску слободу, на дане када су очи пламсале, а срце треперило... Све је било уобличено благим облицима, насмејано, надахнуто. Али...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За домовину, за слободу зову војника да гине! А кад су погинули напунили ровове, сети се Дрвосеча вреће. »Баш сам будала!« — помисли.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми знамо судбу и све што нас чека, Но страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе, а не људи, — Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигде уставити нико!
Пророчким гласом будићу из гроба: Истину мртву и слободу роба Што спутан сунца завичајна жуди. И крвљу својом прелићу све путе Идући теби, и вјерујућ у те, Ускрсли брате
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Распиривању револуционарних расположења служи све, па чак и религија. Битка се бије „за крст часни и слободу златну“, против полумесеца, а то значи: против туђинаца, харачлија и убица.
из деценије у деценију, од нараштаја нараштају, усељавали се у нова поколења и кроз њих настављали велику борбу за слободу. 6 Песме о хајдуцима Песме средњих времена (циклуси хајдучки и ускочки) обухватају раздобље од XВИ до XВИИИ века.
Не зна се да ли је мрачнија гора која му је дала уточиште или он који чува шумску слободу, једину у току векова. Мијат Томић (познати хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади
и љубављу и мржњом, она је оваплоћена жеља народна да све што живи и што је у живљењу угрожено ступи у борбу за слободу. Иако је ропство било дуготрајно и тешко, народ је упорно веровао у ослобођење и борио се за њега.
А можда их је народ и измислио — у жељи да прослави што већи број бораца за слободу. У току неколико столећа неравне борбе са Турцима, који су били и бројнији и боље наоружани, народ је могао да се
8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије У песме „новијих времена о војевању за слободу“ спадају циклуси ослобођења Црне Горе и ослобођења Србије. „Ослободилачка борба у Црној Гори“ — каже Б.
извору, без промена које уносе други певачи, недотеране и каткад недовршене, песме „новијих времена о војевању за слободу“ драгоцени су докуменат и — кадшто — знатно уметничко достигнуће.
Милош Обилић има само херојско срце, а представља највиши идеал живота. Војвода Пријезда, чувајући слободу и достојанство човека, жртвује све што има, па и сам живот. Сличних примера има на стотине.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци Само да се склоне У ватру у воду Али ван оквира У неку слободу ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА Пертла се намртво везала Па се нога изнапрезала Чак се и рука трсила Да би пертлу
питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар ајкула стара Рече МОРЕ ПРОКЛЕТО УЗЕ МИ СВУ СЛОБОДУ ЖЕЛИМ ДА ИДЕМ У ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара Зашто не иде у Сплит А морнар ајкула
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи. Каде пак из лађе нашега тела душа наша изађе и лети горе к теби, ка птица ваздухом, — а ти хитро, с мирном
тај који но свашто могу и кадар сам упословати кано Бог, премештати и одбијати свако зло и страву згонити са срдца а слободу веселу усевати. Ја сам ево, тај што сам мору међу му приметнуо докле да се стојећи ходом држи и разлива.
Кано где стоји царева бојна муниција ако и нико не обрће шњоме, опет велику имаду о себи слободу и тврдо обстојање који унутра бораве, нити која харамија, злотвор ли и хрсус, сми близу доћи да прокопа бедена.
Ал' зазора ради људскога, могу се просвестити. А има и параца, те ваља жегнути жигом за прознање. Једни на слободу пак пуштени на празно обнехате се ниподашто грех држећи и тим одходом о тому се баве.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву, — постаде борац за истину, правду и слободу.