Употреба речи слов у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ВЕЋИЛ, тур., заступник ВИЛАЈЕТ, тур., земља, област, завичај ВИТИЈА, грч. рус., беседник ВЈАШЧИ, рус. слов., већи ВЛАДЈЕЈУШЧИ, рус. слон., владајући ВЛИВАНИЈЕ, рус. слон., утицај ВНУТРЕНОСТ, рус. слон.

, добро ПИЗМА, непријатељство, злоба ПОБУШЕЉКЕ, потрбушке ПОВЕЛИТЕЛАН, рус. слов., заповеднички ПОЖДИТИ, рус. слон., причекати, чека ти ПОЗОРИЈЕ, рус. слон., призор ПОПЕЧЕНИЈЕ, рус. слон.

слон., призор ПОПЕЧЕНИЈЕ, рус. слон., брига, старање ПОСТМАЈСТОР, нем., поглавар поштанске станица ПОЧТИ, рус. слов., готово, скоро ПРАВИТЕЉСТВО, рус. слон., влада ПРИГЛАСИТИ, рус., позвати ПРИЗРЕНИЈЕ, рус. слов.

слов., готово, скоро ПРАВИТЕЉСТВО, рус. слон., влада ПРИГЛАСИТИ, рус., позвати ПРИЗРЕНИЈЕ, рус. слов., обзир, поглед ПРИКЉУЧЕНИЈЕ, рус. слон., догађај ПРОФУНТА, од нем., војничка храна, хлеб ПУСАТ, тур.

, кожни појас, у који се задева оружје СИНОЏИЈА, члан Синода, Савета СИРЕЧ, слон., то јест СОГЛАДАТЕЉ, рус. слов., ухода СПЈЕШИТИ, рус. слов., журити СПРОШИВАТИ, рус. слов.

, то јест СОГЛАДАТЕЉ, рус. слов., ухода СПЈЕШИТИ, рус. слов., журити СПРОШИВАТИ, рус. слов., питати СРЕШ, вински камен (и гљивице) СТРАЖМЕШТЕР и СТРАЖМЕСТЕР, наредник СУБАША,

, то јест СОГЛАДАТЕЉ, рус. слов., ухода СПЈЕШИТИ, рус. слов., журити СПРОШИВАТИ, рус. слов., питати СРЕШ, вински камен (и гљивице) СТРАЖМЕШТЕР и СТРАЖМЕСТЕР, наредник СУБАША, тур.

, излет у поље, весеље, зграда или одељење за уживање ТЕРЏОМАН, тур., тумач ТОКМО, слов., само ТОЛКО, рус., само ТОЛКОВАТИ, рус. слон., тумачити ТРИОД, грч.

православна црквена књига с објашњењима о појединим празницима ТРАКТАТ, уговор ТРАКТЕР, гостионица ТРОГАТЕЛАН, рус. слов., дирљив ТУГ, тур., коњски реп, који паше носе на застави ТШЧ, рус., празан, узалудан УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов.

слов., дирљив ТУГ, тур., коњски реп, који паше носе на застави ТШЧ, рус., празан, узалудан УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов., саветовати, наговарати УДРУЧАВАТИ, слов., мучити, кињити, тлачити УЖЕ, слов., већ УЗАПТИТИ, тур.

, празан, узалудан УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов., саветовати, наговарати УДРУЧАВАТИ, слов., мучити, кињити, тлачити УЖЕ, слов., већ УЗАПТИТИ, тур., увести у запт (дисциплину, ред) УЈА, ХУЈА, тур.

, празан, узалудан УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов., саветовати, наговарати УДРУЧАВАТИ, слов., мучити, кињити, тлачити УЖЕ, слов., већ УЗАПТИТИ, тур., увести у запт (дисциплину, ред) УЈА, ХУЈА, тур., зла ћуд, наступ УЛЕМА, тур.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Бруст, фр. бусте) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди балгопочтенородна (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва бламаж (фр.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

РЕЧНИК (Скраћења: грч.—грчки, јевр.—јеврејски, лат.—латински, нем. —немачки, тур.—турски, фр.—француски, цркв.-слов.—црквенословенски.) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др. Илија Огњановић.

бѝстијерна (по лат.), студенац, бунар (у Црној Гори). брен (цркв.-слов.), брȅнан, од блата, од кала. бора (тал.), бура, северни ветар. виц (нем.), досетка. во прецје (по цркв.-слов.

-слов.), брȅнан, од блата, од кала. бора (тал.), бура, северни ветар. виц (нем.), досетка. во прецје (по цркв.-слов.), противно, насупрот.

Из личне освете убио га је неки пропали адвокат. гòнџе (тур.), ружа која је тек напупила. гортан (цркв.-слов.), грло. горчило (у Срему), извршитељ, порезник.

задор, задорица, свађа, задевица. зона, земаљски појас, крај. зôр (тур.), жестина, ватреност. изрјадно (цркв.-слов.), изванредно, изврсно, одлично. ица, суд који хвата по оке.

Петрарка (1304—1374), велики песник талијански, прослављен због својих узоритих сонета. подвиг (цркв.-слов.), труд, напор. подоба се (цркв.-слов.), пристоји се, треба. покѝкати се, почупати се за кику.

подвиг (цркв.-слов.), труд, напор. подоба се (цркв.-слов.), пристоји се, треба. покѝкати се, почупати се за кику. понеари, доцкан, прође, беше.

соаре (фр.), вечерња забава, село. собољски, од сибирске куне. сонанбил (фр.), месечар. стократно (цркв.-слов.), по сто пута. таки, одмах. Тал (640—543), чувени грчки философ из Милета, оснивач јонске философске школе.

тип (грч.), штампарско слово. тлени (цркв.-слов.), трошни. тмора, мутно време. тисак, штампа. трабун, бунило, несвест: говорити у трабуни, трабунити.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

цркв.-слов.) значење: брзина, окретност БЛАГОВОЛЕНИЈЕ — благонаклоност БЛАГОГОВЕЈНО — побожно, с пуно (побожног) поштовања БЛАГ

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности