Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Готово је остала она иста архаична словенска свест. И док је језик у динарској области напустио многе од старих облика, да би створио нове, језик централног типа
— Утицаји занимања и промене занимања. — Предања н национална свест. — Безизразна (аморфна) словенска маса и балканска душа. — Трагови националне свести. — Новији утицаји.
Био сам изненађен нарочито у западној Македонији, кад сам наишао на словенска села и куће потпуно једнаке с аромунским, иако у близини нема Аромуна на које су се могли угледати.
Та су словенска насеља у затвореним и тешко приступачним планинским крајевима. Избегавају долине и села су редовно на висинама од преко
левој притоци Радике, близу Дебра, нарочито становници села Галичника, Лазаропоља и Росоке, која спадају међу највећа словенска села централног типа (до 800 кућа у групи).
је у првим десетинама XИX века било врло развијено, особито у западној Македонији и на Шарпланини: свака је словенска „задруга“, као и свака аромунска група, имала често по неколико хиљада оваца.
Оно је понегде изазвало читаве поремећаје. Предања и национална свест Аморфна словенска маса и балканска душа. — Између Прилепа, Солуна и Месте (можда и још даље на исток) централни је тип сачувао физичке и
У овом погледу то је углавном архаична словенска маса, флотантна маса, без одређене националне свести. Ниједан научник, који је ово питање проучавао на лицу места, не
* Међутим, они не примају ово име. Српски су писци одавно сматрали Шопове за Србе; за њих је то била чистија словенска маса од оне која је источно од Искра. Они заиста говоре дијалектом који се знатно приближава српском језику.
Захваљујући овоме манастиру одржала се словенска служба код хришћана у Малој реци који говоре арбанашки. Мијаци су врло одани православљу.
Најстарија села, као нпр. Тресонче, по типу и изгледу су чисто словенска. Топографска су имена великом већином словенска (Бистра, Јама, Тонивода, Јастребац, Србиновица, Каменица, Зла Страна
Најстарија села, као нпр. Тресонче, по типу и изгледу су чисто словенска. Топографска су имена великом већином словенска (Бистра, Јама, Тонивода, Јастребац, Србиновица, Каменица, Зла Страна итд.). Ово су облици који немају ничега архаичног.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — Словенска обала (у Венецији) риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
), Г. Л. Пермяков, АН СССР, Москва 1984. Леже, Л., Словенска митологија, Графос, Београд 1984. Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Под речју »наш народ« он је обухватио сва словенска племена без разлике. 3а Србе он је имао нарочитих симпатија, и српски језик и српска народна поезија су га особито
Тражећи словенску концентрацију, он је српски језик, са руским, чешким и пољским, сматрао као један од четири главна словенска језика и тражио да сви Јужни Словени прихвате српски језик као свој.
Певао је у доба када се у Далмацији вршио народни препород, када се народна, словенска, хрватско-српска странка, борила против талијанске културе и талијанске превласти, и његови родољубиви стихови
почев од занимљивог архаичног српског дијалекта па до старинских природа у којима се помешала источњачка чулност и словенска осећајност.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нашто то вечито падање из љубави у љубав? Љубите себе. Нека нестане она животињска „словенска“ жеђ за обожавањем. Ја, пречанин, изучен, врло добро знам са ким имамо посла. Добили смо олупане чамце, место флоте.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Они нису лупали главу о томе шта је пара, него шта је пара у стању да учини. Моја словенска чежња да сазнам шта је то пара, била је ускоро испуњена када сам прочитао једну песму у прози која објашњава суштину
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
до савршенства доведено спајање фолклорног и хришћанског: свака слика је с једне стране хришћанска, с друге фолклорна словенска. И сам наслов је двостран: Вест као другу своју страну подразумева Благовест.
А, у ствари, то је једна шагаловски наивно стилизована словенска изба, у којој су се казивале народне легенде. Песникова душа је у симфори51 добила особине збиљске избе, где се до у
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је лето на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
В новој типографији грекоправославној. В Венецији 1761-го љета. Мјесјаца ноемврија. Тај Горестни плач уствари је словенска обрада српске песме Орфелинове Плач Сербији, или, тачније, Плач је српска верзија словенског и ранијег Горестног
Дежелић ју је штампао на стр. 609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: СЛОВЕНСКА ДЕКЛИЦА Сем словенска деклица, Милка ми ј’ име, Сем образа бистрега, Храбро ’мам срце.
Дежелић ју је штампао на стр. 609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: СЛОВЕНСКА ДЕКЛИЦА Сем словенска деклица, Милка ми ј’ име, Сем образа бистрега, Храбро ’мам срце.
Љуби мој је чврст ројак, Леп словенски је јунак, Љуби мој је Славе син, Крепки син планин. Мати ме словенска је Њежно дојила, В сладкем домољубји ме Је одгојила. „Бог вас живи вечни час!
Јериша, а мелодија те исте песме у музичкој ревији („која је штампала саме композиције за пјевање”, пише Клопчич) Словенска герлица, св. 2. за 1848, стр. 8—9. Песма је први пут јавно певана на другој беседи коју је 19. јуна 1848.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
били творци словенске писмености и књижевног језика, Ћирило и Методије и њихови словенски ученици, које је млада словенска црква сматрала светитељима.
С друге стране, третирајући истините догађаје она је историјски одговорна. Старословенска књижевност постала је словенска класика с богатим светом идеја, разрађеном поетиком и поетским језиком.
Настала средином 11. века, словенска легенда о светом Владимиру сачувана је само у латинском преводу проширена причом о љубави заробљеног Владимира и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БРЕСТ Улме (улмуѕ цампеѕтріѕ). Брест. Реч је заједничка словенска. Б. је познато демонско дрво. На његовим гранама нарочито радо седе виле, »јер на то дрвеће врагови не смеју«
Истуцаним д. лишћем мажу се болесне очи (ібідем). ДЕТЕЛИНА Клее (тріфоліум пратенѕе). Детелина. Реч је заједничка словенска.
ЈЕЧАМ Герѕте (хордеум вулгаре). Јечам. Реч је заједничка словенска. Употребљава се као врста преджртве (свакако не као лустрација): њиме, на Бадњи дан, бива посут бадњак, пре но што ће
КОНОПЉА Ханф (цаннабіѕ ѕатіва). Конопља, кудеља. Реч конопља је заједничка словенска; позната је и другим неким ие ‹= индоевропским› народима, а пореклом је свакако из скитског истока (откуда је дошла и
ЛЕСКА Хаѕелнуѕѕ (цорyлуѕ авеллана). Леска; плод: лешник. Реч је заједничка словенска. Л. је и сигуран утук, нарочито од грома и града. У л.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
где огледајући се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти, док су по теби барбарства моја словенска и њини перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза. Многи од оваквих почетака нису непријатни кад се понављају, а неки су чак и веома лепи.
словенска антитеза. Многи од оваквих почетака нису непријатни кад се понављају, а неки су чак и веома лепи. Словенска антитеза, на пример, не уступа ни пред таквим оригиналним почетком као што је: „Нетко бјеше Страхинићу бане!