Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Готово потпуно пословењење јадранског приморја, или, тачније речено, пословењење полупоталијањених словенских слојева је најзначајнији етнички преображај, који је почевши од средине XИX века извршен код Јужних Словена.
Али, поред слободних села, варошица и вароши, у јужној Македонији има много словенских чифлучких села која припадају великим власницима.
Мада становништво Македоније уопште иде у печалбу, ово је најпотпунији тип словенских печалбарских насеља. Све мушкиње, почевши од десете до дванаесте године, иду у печалбу.
Али што је још знатније од тога: нема чистих духовних типова, нарочито не словенских. Сваки је човек охридске чаршије по духовном и моралном типу мешавина од особина Словенина, Цинцарина, Грка, Турчина и
У овоме варијетету превлађује старо становништво, оно које је остало иза старих словенских најезда. Источно од Загреба, напротив, већину чине балкански досељеници, нарочито динарски.
Црњански, Милош - Сеобе 1
То лице се није никада смешило, на њему је био остао траг свега што је својим очима видео, идући не иза тих словенских војника, већ са њима у првом реду, са мачем у руци.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Исти древни обичај бацања ораха, жита, бадема, мака и других плодова јавља се у многим свадбеним ритуалима свих словенских народа. Да би се осигурала плодност у браку, код Руса се приликом свадбе младенци посипају хмељом и пшеницом.
плодност лингвистичко-семиотичког метода у реконструкцији древних митских представа и целокупног митолошког система словенских народа.² Слика детета и представа његовог развоја овде ће бити анализирана на два нивоа.
, исто, с. 74. ⁹¹ Вукановић, Т., исто, с. 89, 94—97. ⁹² Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986); Грковић, Милица, исто, с. 141.
14. ¹⁶⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 294. ¹⁶⁹ Раденковић, Љ., „Представе о уроку и урицању код словенских народа“, поговор књизи Тихомира Ђорђевића Зле очи у веровању Јужних Словена, с. 373— 374. ¹⁷⁰ Глик, Л.
М., исто, с. 93. ¹⁹⁵ Ђорђевић, Д. М., исто, с. 422. ¹ Раденковић, Љ., „Представе о уроку и урицању код словенских народа“, у: Т. Р. Ђорђевић, Зле очи у веровању Јужних Словена, Просвета, Београд 1985, с. 369—370. ² Милићевић, М. Ђ.
Раденковић, Љ., Басме и бајања, Градина, Ниш 1982. Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986) Раденковић, Љ.
Раденковић, Љ., „Представе о уроку и урицању код словенских народа“, у: Ђорђевић, Т. Р., Зле очи у веровању Јужних Словена, Просвета, Београд 1985. Раденковић, Љ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
резана у бакру, и у њој су слике Методија, српских и бугарских владалаца и архиепископа, а нарочито грбови илирских и словенских земаља. Испод самих грбова Жефаровић је у стиховима објаснио њихов смисао.
прво организовано књижевно и научно друштво било је Матица српска, према којој су доцније основане матице готово свију словенских народа (Матица чешка 1831, Илирско-хрватска 1842, Лужичкосрпска 1847, Галицијско-руска 1848, Моравска 1859,
У своје време Бан је, сасвим озбиљно, био поређен са Шекспиром и његове драме превођене на неколико словенских језика. Романтична драма, живља и већма песничка, потисла је његову суву кабинетску драму, и он се од седамдесетих
»патријарх и отац славистике«, почео је научно изучавати словенску прошлост, хватати везе које постоје између разних словенских језика.
у српској књижевности у почетку XИX века, Срби су се упознали са словенском прошлошћу и односима између разних словенских језика, стицали осећање словенске заједнице и солидарности.
Као цензор словенских књига у Бечу и као сарадник бечких романтичарских листова за словенске књижевности, он се још пре 1810.
У Србима је гледао један од етнички најчистијих и најсвеснијих словенских народа, код којега су најбоље сачуване старе словенске особине.
Под свим тим утицајем тих словенских будитеља развило се у млађем српском нараштају, нарочито четрдесетих година, врло живо словенско осећање и јак
1852. године Данило Медаковић је у Новом Саду кренуо Србски дневникъ, један од ретких словенских политичких листова у Аустрији, који ће за неких дванаестак година, до 1864, остати главни орган српскога народа.
Од 1811. он је у преписци са Лукијаном Мушицким и са митрополитом Стратимировићем. 1810, поставши цензор словенских књига у Бечу, он међу Србима тражи човека који ће га обавестити о правој природи српскога језика, о томе: да ли је тај
У уском кругу ондашњих словенских филолога још није било решено питање шта је управо српски језик, дијалекат руског или засебан словенски језик.
И Копитар идеје које је проповедао и спроводио код Словенаца, преко свога ученика преноси и код Срба. У то време код словенских народа водиле су се борбе за народни језик у књижевности и за прилагођивање правописа природи појединих језика, — то
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
долази и од готово синкретичке по типу везе уметности и општег културног модела који је положен у основицу поменутих словенских књижевности.
је и Растко Петровић, први на српском језику, у књижевној реконструкцији и деформацији дао готово цео пантеон старих словенских божанстава у роману Бурлеска господина Перуна бога грома. У групи старословенских прича и у поезији.
У групи старословенских прича и у поезији. Временски почетком XX века стилски паралелна појава постоји у више словенских књижевности.
Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.
А кад од тога полазимо, најмање што можемо рећи јесте да она не припада цамо групи јужнословенских, него свих словенских књижевности које су у своју основицу положиле византијски модел културе.
објављене песме (1920), где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Непосредно пред Бранкову појаву, усред крупних словенских маштања, јасно је било да такви песници, у процепу између свога аустријскога династијаштва и у њих додуше дубоко
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тај алфабет, познат данас под именом глагољице, садржао је близу четрдесет слова. Тадашњи гласовни инвентар словенских језика био је далеко богатији од онога у грчком, а глагољица је за све те гласове имала различита слова.
С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету.
Лексика се богати творбом нових речи, махом од домаћих, словенских корена, развијањем нових нијанси значења постојећих лексема, али и широким прихватањем позајмљеница.
књижевног језика претежно је космополитска, као на пример руског и пољског или енглеског, а за разлику од неких других словенских и несловенских језика, у којима преовлађују пуристичка настојања.
Гримовом заслугом, али и иницијативом образованог и мудрог Словенца Јернеја Копитара, цензора словенских књига, Вуковог саветодавца и заштитника, српској народној књижевности омогућен је улазак у велики свет.
Међу Рајићевим делима издваја се монументална Историја разних словенских народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (И-ИВ, 1794/5), синтеза читаве наше дотадашње историографске литературе,
У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) разбија јединство радње, времена и простора.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Бог ником дужан не остаје) Свака од ових словенских антитеза у пуној је хармонији са садржином песме коју отвара: прва и трећа наговештавају јуначку борбу, друга — тако