Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Српски језик се потпуно сачувао, а племство је нарочито сачувало успомене о свом словенском пореклу. Презимена се свршавају на ић као и већина српских презимена.
у коме се је западњачка цивилизација могла прилагодити јужнословенском менталитету лаганим развитком, који је почео са словенском најездом крајем ВИ и у ВИИ веку.
порекло неколиких од ових група и уверио сам се да су постале стапањем сточарских, можда и печалбарских, Аромуна са словенском масом. Такав је нпр.
Било је година када то није ишло само на десетине. Тако се беговска крв мешала са словенском крвљу, као што се турска и арбанашка крв измешала са крвљу становника маријовских.
За време турске владавине Реканци су сачували литургију на словенском језику. Нису само имена села него су и топографски називи чисто српски (нпр.
године Кара-Ђорђевићи. Најпознатији калуђери овога манастира су били Мијаци. Божја служба се у њему увек служила на словенском језику, и пре него што је основана егзархија.
Сви, али жене више него људи, надахнути су мишљу да живот треба уживати. Овај менталитет, који се подудара са руско-словенском нехатношћу, можда је и последица лаког живота у пределу у коме је земља уз мале напоре врло издашна у даровима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Жедан читања, он је гутао све што му је до руку пало: не само црквено-школске књиге, но и прологе и житија на словенском и влашком.
Са намером да се закалуђери оде у Фрушку гору. Умро је 12. јануара 1792. у Новом Саду. На словенском језику написао је практичну књигу Краткое сочинéнïе ω приватныхъ и публичныхъ дѣлахъ која је изишла у Бечу 1785 (друго
Живо је учествовао у народном покрету 1848. и био на Словенском конгресу у Прагу. После револуције живео је као адвокат у Пешти и Новом Саду. 1861.
1848. га је затекла као протосинђела, и тада се одликовао као велики беседник на Мајском сабору у Карловцима и на Словенском конгресу у Прагу. Од 1850. до 1864. био је архимандрит манастира Крушедола. 1861. постао је епископ.
У том основном српском и словенском осећању, занесен поклоник народне поезије, он је певао народољубиве и слободољубиве песме, које су врло јако утицале
његових списа, често навођених и делимично превођених у српској књижевности у почетку XИX века, Срби су се упознали са словенском прошлошћу и односима између разних словенских језика, стицали осећање словенске заједнице и солидарности.
више но ико учинио, нарочито преко Сербскогъ лѣтописа, којем је и у ствари био главни покретач, да се Срби упознају са словенском прошлошћу, да стекну појам о сувременом стању Словенства, и да преко тих општих научних знања дођу до словенске свести.
Лист је уређиван у патриотском и словенском духу, и, савлађујући велике тешкоће од стране цензуре, имао је успеха, дотерао до 2000 претплатника, што је за оно
1845. опет је био у Србији и том приликом израдио повратак своје пензије.76 1848. узео је учешћа на Словенском конгресу у Прагу. Потом 1849. био је у свом родном месту. Србију је обишао опет 1852. 1850.
Иако јоште млад, Копитар је већ био на гласу у уском кругу људи који су се онда бавили словенском филологијом. 1808. године изишла је у Љубљани његова граматика словеначког језика, Грамматік дер ѕлавіѕцхен Спрацхе ін
народа, што су њиме испеване готово све наше народне песме, што су њиме писали и дубровачки писци, што је он најближи словенском, и што се само »чрез њега можемо ујединити с нашом браћом римскога закона«.
је остала и врло велика и особито важна преписка са најглавнијим људима у српском народу и са многим знатним људима у словенском и страном свету.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
свима смета пометња и мргодни поглед испод квргавих повија остаје само још овај наум да се пође по киши ка старом словенском богу богу Балкана богу олуја нека се покаже јавно у целини нек сиђе и нек осуди лагарије што са Запада стижу
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и староруској књижевности, односно у свим јужнословенским и источнословенским књижевностима које су наследиле и на словенском тлу развиле византијски модел културе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро очувану, невестиног одласка из родитељске куће као погреба.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету.
грчког господариле су у терминологији црквеног живота, контрастирајући тако с терминологијом саме религије, доследно словенском. У привредном домену било је, осим грчких речи, и доста романских, нарочито међу називима мера и монетарних јединица.
развијање старословенског наслеђа, створеног за новохристијанизоване Словене на рановизантијским узорима, а на светом словенском језику - старословенском, који је наднационалан, као и литература њиме писана, те се брзо и лако шири међу Словенима.
Орфелин се више руководио сувременим потребама народа. Он је покренуо први часопис на словенском југу ("Славеносербски магазин", 1768), писао школске уџбенике, радове из економије, физике, дао велику монографију