Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уху моме словеса су оно твојих уста Без шта б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То
ју је описао овако: „Бог благочестиваго мужа сохранит да не возмет жену каја себе всегда украшајет и лепаја, кладкаја словеса давати и с својими рјечми ласкати знајет.