Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ову разум и словесност узми од човека, он већ није словесни чловек но бесловесна животиња. Лифландски сељани, ако су и луторани, из обичаја носе браду.
Ми, како словесни и разумни, правду божију пред очима имајући, у свачему здрави разум ваља да сљедујемо. Познајући да од вражде међу
Бог преблаги дао нам је словесни ум и разум да се с њима на добро наше служимо, а не на зло и на несрећу. Свак поштен и паметан нека расуди: је ли
га не обожава, нити, за његов прекомерни атар и угожденије, презире и пренебрегава благороднију част себе, то јест словесни разум.
више можемо старати се да је нахрањено, здраво и чисто, колми паче дужни смо несравњено већу старост прилагати за словесни ум и за бесмертну душу: да нам је нахрањена здравом и разумном науком, да нам је здрава од сваке наравне болести и
Овако мударствујући, мислићемо као словесни људи и чувствоваће срца наша сладост и радост. Просвештена и благоразумна душа нити хоће нити може иначе мислити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Полазећи од саме стварности, он је говорио о стварности, критиковао, саветовао и упућивао. »Словесни човек будући, вели он, имам богодану и природну власт другима мисли моје сприопштавати и што сам добро и паметно од
Он покушава да Србе научи »разумно и свободно као словесни људи мислити«, ослободити их од верскога фанатизма и робовања јерархији, формулама, догмама и обредима, он их учи да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Јер, како би се, иначе, бог славио кад не би било живи[х], а најпаче словесни[х] на свету створења, који[х] да нејма, вечни бог — чији би бог био?
Стари су мислили за себе, а ми ваља да мислимо за нас; нисмо ни ми од пања отесани. Људи смо словесни, умом и разумом од бога о[б]дарени, а притом имамо у руку енанђелије Христово и апостолске науке.
Зашто, дакле, да не познамо небесну милост и толико благодејаније? Зашто да не почнемо разумно и свободно као словесни људи мислити? Зашто да не дрзнемо и да се не усудимо полезније неполезнијему претпочитавати?
Србљи, којима је бог дао здрав ум и поштено срце! Та живим те богом заклињем, буди ревнитељ, но словесни и разумни ревнитељ, и кажи ми, [х]оће ли православије пропасти ако народ не буде веровати да има вампира, да има
началници и поглавари буду хотели на ползу општества што против стари[х] обичаја установити, нека мисле као разумни и словесни људи, и нека се за своју простоту својеј ползи не противе.
Неће се клањати нити као бесловесна животнаја, нити као робови, но духом као разумни, словесни, свободни и као синови, духом и истиноју, сиреч тражиће и познаваће истину; неће се бојати ни страшити истине.
Бог је истина! Зато, о словесни чловече, мисли, суди, расуждавај и познај. Сав свет да ти рече да си слеп, ти, имајући очи и чисто видећи, не веруј
поп Агапије, пође у комшилук к једном од први[х] трговаца на обед, а ја останем с учитеље|м При ручку сазнам да ови словесни муж доста добро латински разумева и у својој библиотеки избранејше на овом језику списатеље има.
од сујеверија и привести их к правом богопочитанију, к разумном благочестију и к просвештеној добродетељи, чрез коју словесни чловек на прави пут свој ега временога и вечнога благосостојанства долази.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та ми, зовући се и видећи словесни људи, а гори од марве! О УКОПУ Зло је и шалу, смех ли код мрца проводити и пјанчити ждерући.