Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.
А ко богу не благодари на дару битија, живота и словесности, знак је да је свега тога недостојан. Ко ником није благодаран на слаткој љубови и пријатељству, показује да нити кога
Најпосле употреби сву силу красноречија, и почне му изображавати преимуштества человечества и разума: благородство словесности, сладост и красоту добродјетељи, божествено сродство бесмертне душе и познанство всевисочајших божјих својства:
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек половином XИX века, када се научни рад средио у Матици српској и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један мртав
Научне установе се исто тако стварају: Друштво србске словесности 1841, Народна библиотека, Народни музеј. Од 1839. године почињу се слати на страну државни питомци, у Немачку, а
Предлог је прихваћен, и 1841. основано је у Београду Друштво србске словесности, са циљем: »распрострањавање наука на србском језику, а поглавито ображавање и усовершенствовање језика
1847. кренут је друштвени орган Гласникъ Друштва србске словесности, а од 1848. почели се издавати Извори за нову србску историю. 1849.
су још Сербска пчела Павла Стаматовића, »цвјетник«, »с различним драге народности, душевног увеселенија, забаве умне и словесности сербске цвећем засађен и обдјелан« (Будим, 1830—1841), Упанія Димитрија Тирола (Београд, 1837—1838), а нарочито
Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и правопис, прва свеска Гласника Друштва србске словесности и омладински алманах Славянка.
и просветни радник на општим пословима; у књижевности он је био оно што је за њ рекао Теодор Павловић: »ревностан словесности србске узбудитељ«. ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ Родио се 10. септембра 1793. у селу Адашевцима, у Срему.
И само оскудицом у правим историчарима може се објаснити чудна одлука Друштва србске словесности када је њему, 1847, поверило да изради план за писање нове српске историје. СКУПЉАЧ НАРОДНИХ ПЕСАМА.
За то време радио је на заснивању наставе у Србији, на оснивању Друштва србске словесности, Народног позоришта и Народног музеја, писао школске уџбенике из разних предмета.
секретар Стејић је радио на просветном напретку Србије и био један од главних покретача и радника Друштва србске словесности. Умро је у Београду 23. новембра 1853. године. Стејићев обилан књижевни рад почиње врло рано, од 1824.
Стејићеве Эзыкословне примѣтбе о Караџићеву преводу Новога завјета, штампане 1849. у Гласнику Друштва србске словесности за 1849, јесу најтачнија и најбоља критика коју су сувременици учинили Караџићу.
Као дугогодишњи »професор србске словесности«, он је штампао Теопію поезіє (Београд, 1854, 1868) и Риторику (Београд, 1855—1856), које су остале као школске књиге
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не мислећи, не расуждавајући и не чинећи никакова употребљенија богоданога разума и словесности, нити примајући никакав приклад од други[х] учени[х] и просвештени[х] народа, остају за вавек у всеконечном плача
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
собраније мјерених стихова разног содержанија, које напред истинитим обогаштенијем процвјетајуште пјеснословија словесности Сербов взирати и сматрати се може.
На ову баладу — или сказкопјев, како је то тражио речник Друштва српске словесности, Подунавка 1844, 196б — није могао не вратити се у своме преопширном Животу Суботић.