Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта се то за кратко време учини?“ „Не питај ме, побратиме“, рече Живко, али даље не хте ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и понудио, ме је ракијом: „Пиј, Миладине, не знаш како је то добро пити!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А то што видиш то је само до Словца и до Бранковине, а Грбовић с војском башка је, а Кедић башка, а једну војску имамо на Белом Броду, а другу на Палежу —
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва! — Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио. Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао, па је запиткивао. Отац, наравно, никад ни словца! Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о... света Бóна у шокачкој цркви, па ни словца... — Па кад ме све којешта пита — рече мало јогунасто Јула. — Којешта му и одговарај! — обрецну се гђа Сида.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гроб пред њиме, ох чиј' ли је? Ма на њему плоче није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту легâ, Али Урош познаје га.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. — Нијесам, господине. — Дакле ниси? — Ама ни словца. И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Та данас, данас — недеља је... Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца. Моја улица је чудна и мала Кротка и тужна, као овца, Ни два трамваја ту не би стала Ни два трамваја, ни три
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
са Хуком загорчала му је његове епохалне проналаске из оптике, и толико га озлоједила да се зарекао да неће више ни словца публиковати о том предмету догод Хук живи. Са Хуком је тешко изаћи на крај.