Употреба речи словце у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Налетно чудо, у лику моржа, баштину хара. Палеж! Похара! Гори намастир у метатези. Радосно словце крепког тропара плакаће негде о ломној брези. Чује се кашаљ, тежак, хроничан уљаник тутњи, параноичан.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Мушке руке — женске белензуке. БОГДАН: П’ онда, Бошко, шта му посла таст? БОШКО: Штампару — А за свако словце то По мушку главу тражи награде. Е бруке, људи, бруке, грдила!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

од листова стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни словце; друга места могла су се, како тако, прочитати.

дело „Ефодос“ које напомињу неки грчки и арапски списатељи, али од кога се, сем тог наслова његовог, није очувало ни словце, пронађено је и васпостављено. „То је историја нашег живота.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности