Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу... Станко посрте и паде на десно колено...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Затим, Курцбеков штампарски рад је био несолидан: хартија је била слаба, слова рђава, слог погрешан, рад спор, цена књига велика.
»Средњи слог«, скрпљен »српски по славенској граматици«, јесте једна језична бесмислица, доказ незнања и српског и црквенословенског
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
у њ, чувару нашем жељен подај миг — па уместо крвника рода твог у твој ће пасти блажен загрљај жеженог злата небројени слог, и пурпура и камен самосјај.” Ућутао је газин стари кнез — ишчекује се Делилина реч.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Усркни овај слог: Рим. Да ли се сећаш кише онога лета, Помешане са смехом и младим гласовима Двоје заљубљеника, промочених до
како закон Простога пада не противуречи лепоти Покушаја да млаз из шкољке додирне звезду, Утиснуту у небо као слово у слог. Шта ли смо овде некад оставили у залог, Што сада нам се нуди као благослов и плач?
морам да грезнем у речи, Јер говор, то је опстанак у нади — Са стрме косе неког чистилишта Вичем у ветар, слажем слог до слога У гласне речи, да поништим ништа — Јер ужас прети из ћутања Бога. (22—23.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
с тепсијом у Сави, разуме род ми шумови шта значе, шта сјај са Дрине кад се с Цера плави, а шта тишина кад јој слог се сруши, а јастреб њен се зачује у тмуши.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
се, дакле, само о томе да се тих осам табака поново отштампају, а за њих је, на сву срећу, остао очуван нерастурени слог.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
као што су Бут, Лоренс Барет, Џон Макулох и други, ја бих са свог скромног места на галерији, пажљиво слушао сваки слог који је изговарао Бут и други глумци.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
унутар стиха, и стога се избегава да цезура сече тешњу синтагматску везу; такође постоји видљива тежња да девети слог стиха, ако је већ под нагласком, има један од наша два дуга нагласка (квантитативна клаузула).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— обрати се мени, а затим Томи: — Ви сте дивљак, а не господин Драгиша — говорила је наглашавајући последњи слог мога имена. — Éгалемент енцхантé!... Задовољан сам што тако лепо мислите о моме пријатељу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славеносрпски језик није химна вуковском народном језику: Боројевић је, и теоријски и практично, пре био за средњи слог Мушицкога: против краснохаотических макаронизама, како је писао Мушицки, али и без потребне одлучности да сасвим
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он их је знао, изгледа, све напамет, јер је често пута била довољна једна једина реч, па и један слог, да буде начисто о чему се ради.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овако, ’нако м. онако), синкопа (до’дио м. доходио) употреба номинатива место вокатива (да би се добио један слог мање, нпр.: царСулеман’, и отац и мајко; изиђ’ амо, Вуксан’ од Роваца), изостављање предлога (нпр.
: своме брату Милош-чобанину; ја ћу поћи за Уступчић-Павла), растезање ѣ (да би се добио један слог више, нпр.: дијевојка м. дјевојка, бијежати м. бјежати), употреба суперлатива место позитива (нпр.
тебе су побоље хаљине; да умесим пребеле колаче), употреба генитива место акузатива (кад именица у генитиву има један слог више, нпр.: на Солуна порез ударио; али — о аналогији — и кад је исти број слогова у генитиву и акузативу, нпр.
: чувај, царе, ти господства твога), употреба вокатива место номинатива (кад именица има један слог више у вокативу, нпр.