Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја, вид’те, са мојим друштвом не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига — ако чују, зло! Зорт! Одмах почну тумачити: то се односи противу књаза, противу владе, итд.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неслога браће сатире и у срамоту их погружава, а блажена слога и јединодушије возвишава их и прослављава. Мусулмански закон њих учи да се моле богу да бог не соједини крштене царе
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако је слога и под Турцима врло помагала. Где су кнезови у љубави, ту су и кметови и сиротиња сви у љубави и послушанију.
Уђе слога, и, да је рекао онда: „̓ајте сви на Саву, да прегазите”, — ту се не би смео наћи један који не би на Саву нагазио, а
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Били су сви узовници. Није се питало је ли богат или сиромах, неро је ли Црнобарац. Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу. Друга им села завидеше, а они беху поносити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
штаб четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава” севају мутне и крваве, страшне очи до зуба наоружаних четника.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Еванс је добро запазио да је у току дванаест векова мира и реда било чешће у дубровнику него у Млецима, и да се ова слога објашњава мудрошћу властеле и народа који су били уједињени заједничким осећањем великог родољубоља.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ОПРОШТАЈНА ГЛАВА Вријеме се шуња, пролази и лети — Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају као мачка кроз
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У овом обичају на најбољи и најлакши начин дошли су до изражаја народна слога, солидарност и спремност на узајамну помоћ.
⁸ Главна вредност задруге је, истичу многи истраживачи, породична слога. Узајамну љубав међу члановима задруге Цвијић сматра једном од битних одлика задруге.
„блага обитељска идеја народа голубијег срца, задруга у цветном гају“, у којој владају непомућена хармонија, љубав и слога, заправо нигде реално није постојала осим у главама етнолога.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
радна, марљиво урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње прегријано лето и наша ознојена зрела јесен, труд и слога наше чељади.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је стих од тринаест слогова, са цезуром после седмога слога, и са строфама од два стиха са сликовима. Тај стих је дошао у руску књижевност још у XВИ веку из пољске књижевности, и
и мора показивати више снаге, с прибавком нови или књижевни речи и више лепоте, с додатком писмене углађености слога, него колико и једне и друге у устима пука или простога народа има и имати може«.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Веће редакторске интервенције, сем оних које захтева данас уобичајени правопис и прелом слога, нисмо вршили, јер ова Антологија нема никакве школско-педагошке задаће која би то изискивала, а књижевно образованом
Лалић, Иван В. - ПИСМО
да грезнем у речи, Јер говор, то је опстанак у нади — Са стрме косе неког чистилишта Вичем у ветар, слажем слог до слога У гласне речи, да поништим ништа — Јер ужас прети из ћутања Бога. (22—23.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац,
„Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
XXИИИ Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир. Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их миловали.
— хтеде да викне у очајању, али место речи, из кљуна му изађоше само два кратка једнака слога: — Ку-ку!... — И што је год хео да каже, све је излазило на „ку-ку!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Марин Болица, властелин которски, на измаку ХВІ-тог вијека путовао је кроз Црну Гору те у својој књизи узноси љепоту слога, особито црквенога и каже да је та грађевина на част бившем Господару Зетскоме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Врачањем се тежи да се нарочитим предметима и радњама постигне напредак у животу (на пример: здравље, дуг живот, слога, љубав и др.) и напредак у имовини.
— Бољи је договор него поговор. — Од сложне браће и ђаволи беже. — Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град. — Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом.
— Од сложне браће и ђаволи беже. — Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град. — Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом. — Где је браће ту је и дела.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да л' то снага ниче нова? Даруј, Боже, благослова, Да вас здружи братска слога, Заветнике који с' купе Око гроба Ђуринога! Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
испружише до саме позорнице да виде ко ли ће кога, и преко кога, кад наједанпут Лепир, код самога, дакле, првога слога, завеза па ни маћи, те се публика, усред оног тајца, напрегнута да прсне, силно и оправдано узнемири.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је особито занимљиво каденцирање у три последња ретка или чланка (најпре чланак са пет, па са четири и на крају са три слога, а три синонимична глагола својим смењивањем остављају за каденцирање неопходан утисак понављања): „Све што
смо овде означили „на зелено ↓ језеро у гори” могла пребацити на место предвиђено за цезуру, између четвртог и петог слога: „на зелено ↓ у гори језеро.
се да је, између осталог, дошло до једне у стихологији мало испитане појаве: кључна ритмотворна улога пренесена је са слога, акценатске целине и речи на вишу, синтаксичку раван.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго. »Стармали« 1883.
ІІ У срцу ми једна речца Од детињства мога, Та је речца рајски лепа, Та је речца: слога. „Та се речца отрцала“ — Веле неки стари; Јест, дабогме, по устима, Али не по ствари.
Шта то чујем? Да ли ми се снива? — Јер овакве гласе данас Само сан дарива. Оживела, васкрснула Српска слога лепа Омладина... нада наша... Она се не цепа.
Смéти их смèтом, не дај куд желе, Нека се врате у све небеле! — Крене л’ се слога, носи је нама На соницама. Шта ћу ти јоште казат’ без фразе!
Шта нам слога вреди, ја сам добро знао И њојзи сам много, много жртвовао; Ал’ ти кол’ко жртав’ смеш принети слози, То промисли
— Дакле споразуму да крчимо пута Ако ћемо хала да нас не прогута? Јесам добро чуо? Рекао си: слога? Де још једном реци, тако т’ живог Бога! Слога, велиш, само слога нас спасава. Дакле увиђате!
Јесам добро чуо? Рекао си: слога? Де још једном реци, тако т’ живог Бога! Слога, велиш, само слога нас спасава. Дакле увиђате! Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.
Јесам добро чуо? Рекао си: слога? Де још једном реци, тако т’ живог Бога! Слога, велиш, само слога нас спасава. Дакле увиђате! Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
га, восклицава: Вени, ветре мили, И на златних крили Ти довеј ми гласак И мио и сладак: Да на моме крају Мир и слога трају. Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија.
децембра 1901, када ју је, на свечаној седници у сремско-карловачкој гимназији, отпевао хор богословског друштва „Слога”, у композицији Исе Бајића (в. дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, 232—3). ПАШХАЛИЈА НОВАЈА (стр. 54).
Неима руга нама тога Док је љубав, док је слога, Док је вера, док је Бог; Док нам царска милост даје Да Данице румен сјаје, Да се илирски диже род.
— — — — — — — — — Нејма сумње ради тога, Док нам влада: Љубав, Слога, Име, Језик, Вјера, Бог, Докле царска милост даје Да, кад свака звезда сјаје, И серпски се виси рог.
Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала! Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити. Од дремања сви устајте, Сложно српске руке дајте, Војевати ми нећемо.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
времена, живи и десетерачки стих, састављен од десет слогова, најраспрострањенији - епски, са цезуром после четвртог слога, и лирски, симетрични десетерац са цезуром после петог слога.
најраспрострањенији - епски, са цезуром после четвртог слога, и лирски, симетрични десетерац са цезуром после петог слога.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Д. се употребљује и у свадбеним врачањима, којима је циљ да се одржи међу супружницима слога и изазове плодност. На Косову, кад сватови улазе у младину кућу, треба да млада погледа кришом младожењу кроз д.
Ћипико, Иво - Пауци
— Треба доказати да ни клерикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа, — мишљаше поп Вране.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада! Шта је Српство? Светла круна Бисерова кама пуна; А у круни што се сија, Бисерче сам једно и ја!
Мило моје село, Буди ми весело! Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи цело, Слога наша јака. Мило моје село, Буди ми весело! Са свију крајева Чује се певанка Грла крупна,танка; Неће зло ко пева.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кода једина остајала је некако ван те тесне заједнице. Тек после ње кренуше у породици слога, љубав, велике наде. Стога ваљда ни отац није био према својој ћерчици оно штоје био према другој деци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром после четвртог слога, и без припева. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог
Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од петнаестерца или дужи Од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или
је стих краћи од петнаестерца или дужи Од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет