Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једва си мотао чути испрекидане слогове: „Ма...џари... а сада Немци... крв нам ис...пи...ше...“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“,
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А саката и језична Вела дигла би тада главу, и наслоњена пазухама о штаке, почела би високо, на слогове да муца... тобож као да правда; брани Љубу што неће да проси. — Па што тражи да се мучи, да проси? Кад етете те ете...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
— Заиста нећеш? — рекла је отежући слогове као да јој нестаје дах у плућима, и нагло заћутала. Око нас је био само песак и вода, а једна чапља стајала је главе
— Знала сам да нећеш издржати! — разбацивала је песак око себе растављајући речи на слогове. Ја сам још лежао лицем окренут према песку, а очи су ме болеле као да сам сатима гледао у сунце.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крцун и Перо запјеваше једнаким гласовима, једнак застајући и ударајући о слогове: „Ви-но пи-ју по три по-о-о-бра-а-а-а-ти-и-ма!“ Старац рашири руке, као орлушина крила.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Голуб, врабац: гугу-ћи, дријенком се за-ки-ти! (Ријеч ми се распала на шарене слогове.) - У прозорском стаклу се огледају брегови: вјетар духне - такну се процвјеталим трешњама.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
реке нарикаче И планине удовице Храниш их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме