Употреба речи слози у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

кнеза Алексе, требало би да си код њега памет научио, да научиш и мене и свакога другога, да се држимо у љубави и у слози, а не да зао пример показујеш.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У слози и љубави. Бар тако се чинило онима, који су у ту кућу залазили, споља. Ништа се, међутим, целог тог децембра месеца не

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Шаров и мачак Тошо обично сједе удно Чичиних ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте. Глас о њиховој слози и великом пријатељству допро је чак и до медвједа Крушкотреса Кукурузовића, који је важно прогунђао: — И ја сам пола

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

изрекама, општим мислима популарне филозофије о пролазности свега на земљи, о ништавилу живота, о правди, о слози, о слободи, о народности, о љубави према људима, о безмерности простора, и тако даље.

Почео је певати по ђачким дружинама, у сегединској Слози, пожунској Слободи и бечкој Зори; затим се јавио у часописима, Даници, Матици и Младој Србадији.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Живи у заједничкој борби и слози око мене. У сарађивању. Ја видим то, ја просто, искључиво и непосредно сазнајем то. И то је снажније од сазнања

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа. — А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе. Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ИЗГЛЕДУ 78 О СМИШЉЕНОСТИ 80 О УМУ 83 О НАУЦИ 85 О ЗНАЊУ 86 О ВЕШТИНИ 87 О ПОЧЕТКУ 88 О РАДУ 89 О СВРШЕТКУ 92 О СЛОЗИ 93 О ШТЕДЊИ 94 О СВОЈИНИ 96 О ДОБИТИ 98 О БОГАТСТВУ 100 О СИРОМАШТВУ 101 О НЕВОЉИ 104 О ДУГУ 107 О НОВЦУ 108 О

— Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси. О СЛОЗИ — Без збора нема договора. — Договор кућу гради. — Бољи је договор него поговор. — Од сложне браће и ђаволи беже.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А он је државни службеник. Сутра може да му дође наређење за премештај. Мени вала овде да проживим век. Братски и у слози. На мене не можеш да се пожалиш. Ја сам теби и газда-Ђорђу толико добра учинио. Увек сам вас издвајао од осталих.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака. »Стармали« 1883.

Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви! Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо

Шта нам слога вреди, ја сам добро знао И њојзи сам много, много жртвовао; Ал’ ти кол’ко жртав’ смеш принети слози, То промисли сама, — Боже, ти помози! Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

године, да ју је 16. новембра 1841. читао у Вршцу у Српској слози банатској, да ју је врло рано компоновао Н. Ћурковић и да је песма млого певана, а написана је Јелени Костић, „која се

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Заповест таквог оца синовима да се не сукобљавају око престола и власти, већ да живе у братској љубави и слози, делује као пророчански завет, те стога завршна сцена, у којој Сава над очевим моштима мири браћу Вукана и Стефана и

Ћипико, Иво - Пауци

попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се.

— Треба доказати да ни клерикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа, — мишљаше поп Вране.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

не бих уклештавао између Доротеја и његовог малог друга глодара, и не би ме се тицало што њих двојица проводе време у слози и љубави, да то тако очигледно не понижава оно што се може назвати уљудношћу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ал’ не тако него сви једнако наричемо се Славени по првом заману кад је све то у једној слози било и једнога су цара над собом имали, те им нико није могао одолети.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности