Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пођемо; од Чернеца пола сата одмакнемо; док у наши̓ лепи̓ каруца један точак, са свима паоцима сломи се, само главчина остаде! Ето ти нам сад весеља! Шта ћемо сад? Ко ће да иде да моли онога трговца да сад трампимо?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А што то, добросрећниче? — Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића! Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати. И Велинци се даде на смех: — А што, Златане? Шта ти је учинио Вилип? — Е, а хоће да узме Аноку!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Хоће Темишвар да им одузме оружје, да их кињи кулуком, да их дацијама сломи, да би их одвратио од одласка, од селидбе. Да их претвори у бесправне паоре, или – како су изговарали – у паворе!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седела је окружена, као и обично, мушким друштвом и учила свог проседог суседа да сломи винску чашу без буке, само притиском кажипрста на танки руб.
— Римски боинг у три. Боинг, боинг! Док су се спуштали низ камењар, напред стари водич, за њим човек, стјуардеса сломи потпетицу. – Зар ти нисам рекао... - заусти млади човек. – Ох, престани, молим те!
Матавуљ, Симо - УСКОК
А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити! — На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође! Та пријетња сломи упорство Драгићево, те пољуби дједа и сједе му на кољено.
— У што се рани? — пита поп. — Проби ми зрно обје бедре, али не сломи кости, те се излијечих за седам-осам недјеља. — А ко те је лијечио? — пита Рако. — Они. У војној болници, у Бечу.
На то стари сват од дома дохвати погачу, па је сломи на глави, говорећи: „Из овога дома пошла у добри час, а у онај уљегла у бољи час!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
да пажљиво разгледа чашу се необичним цртежом, себични отац, загледан у мали екран, баци зеца на под и он, притом, сломи ногу. Девојчица се расплаче а отац, ометен у гледању телевизије, подвикне: „Носи се одавде с том глупом чашом!
Милићевић, Вук - Беспуће
Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна. Па и она се сломи једног дана. Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Поцерче, ој Милошу, Наш соколе, славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде
онде, па више и више, Облаци док се од свуд не склопише, И муња сукну, а грмнуше громи, А ветар страшан на земљу се сломи. Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће.
13. Зато из свог завичаја Овамо се млађан сломи, Да сред бољи обичаја Срце своје припитоми, Да на пусту себи славу Наспе мозга пуну главу. 14.
Девојчица сасвим клону, Када ваку реч изусти, Ка драгоме своме тону, На груди му главу спусти: Вељи јад јој сломи снагу; Жао беше њеном драгу. 72.
Каква ли си негда била Па каква си, каква сада? Помоли се, погледа га 'Нако тужно, жалостиво, Сва се њему сломи снага, Обамре му срце живо. Па њојзи га тад повуче, Мора брже, срце пуче.
Да јунаке јадна не проклиње, Дину пусте саломише роге, Сакраше и главу и ноге, А што здраву однесе лубању, Све се сломи амо у пољану, Серашћеру срећу проповеда, Приповеда, за срце уједа.
Једно Српче помоли се Богу, Пушком ђоги сломи предњу ногу, Опет пали једно момче чило, Радивоју саломио крило: У рамену сломи му десницу.
Српче помоли се Богу, Пушком ђоги сломи предњу ногу, Опет пали једно момче чило, Радивоју саломио крило: У рамену сломи му десницу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне, самотне, навада ниских сломи раздешај, разметљивих шпрљоћудника крик! свевидећ му изнеси на видик срамоте славне, славе срамотне!
зареде нове беде, кад се смркну бели дани, кад потамне и побледе зраци надом изасјани, непогода невидовна кад ми сломи крила пловна, па, док снова не узлетим, хоћу мало заветрине, тад се навек тебе сетим, будалине Саведрине.
Шта је с Делилом? Камо Делила? Зар и њој сломи тамница крила? зар и њој очи у вечној ноћи, та неће бити, ох, неће моћи: гвоздени шиљци, слепила клета, стопили би се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Па на мене скочи, те о мени они чибук сломи. Пошто ови посланик чу, помисли у себи: „Кад ови бег за једну усјеку оволико чуда учини, како ће да дава новце за
ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ Сломи се Мемет-аги низ греду једна стара и мршава крава, те он, како би намирио штету више но крава вриједи, поручи за све
више но крава вриједи, поручи за све своје чипчије и рече им: — Ево мене нађе велика штета, а вас ненадна срећа; сломи ми се мркуља јалова а млада, ваљаше петнаест златних дуката, да је брат брату дава, а ево се вама десило месојеђе;
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи. — И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте.
Поп Шћепан се тад у Котор нагна. Годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио — сломи му је у триста коматах. Тад задоби плату у принципа, на годину стотину цекинах.
БИЈЕ НЕКО У ВРАТА ОД КУИНЕ, ДА ИХ СЛОМИ; МИСЛЕ ДА ЈЕ ЛУД. ИГУМАН СТЕФАН Помоз Боже и Мали божићу! Кад је радост са свакоје стране, нек уљезе и та' луди к
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива. Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање. Да скочи с кола, сломи пушку о точак, завитла у Врзину кесу из недара и пође пешице по пртини? Да запева у инат свима?
— Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наш надреалист Душан Матић има једну, додуше познију песму, која у наслову носи надреалистички поклич: „Сломи све речи“!
стих из већ помињане програмске (штампана је курзивом на уводном месту у првом издању збирке Буђење материје) песме „Сломи све речи“: Разгрни миловања гране смеха разгрни Први моменат који читалац у овоме стиху осети јесте да га нормално
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило. Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим! Опије те, занесе те, Обори те падом смелим! Залети се, да те сломи, Захука се, да те скрши, Загрли те, па те стоми, Пољуби те — па те сврши!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Вјере ми, господару, није ни вријеме да би ни добра донијело... Жље, господару, жље! Пре неђе соко ти сломи десно крило, а послије ти липса најваљастији хат — за којега још покојни Иван-бег кажеваше да је од пасме
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ВРАЧАЊЕ ПРОРОЧИЦЕ ИЗ ЕНДОРА Ом. Ом. Ватром и водом, Речју и дахом, Погледом и слухом, Сломи везе твог корена, Скрши печат што затвара урну, Појав’ се, појави. Сад је час. Ом. Ом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи. Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с. 26, 52; СЕЗ, 70, 542). Гата се, наравно, и по воловима: ако се распрсне жуманце кад се сломи јаје о чело вола дешњака, година ће бити родна (СЕЗ, 70, 540); ако се во док се одмара лазне по предњем делу, родиће
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стока малаксала. Људи одупиру леђима. Батине пљаште. Ни име божје се не штеди. Негде пуче револвер... Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче. Кола шкрипе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад Марко бритку преби сабљу, бојно копље сломи наседмеро, па га баци у јелове гране. Узе Марко перна буздована, узе њега у десницу руку, па га баци с Урвине
Пусти Дмитар сивога сокола да увати утву златокрилу; она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило.
Кад је био на Чекмек-ћуприју, нагна вранца да преко ње пређе; пропадоше ноге у ћуприју, сломи вранац обје ноге прве. Кад се Дмитар виђе на невољи, скиде седло с вранца великога, пак заврже на буздован перни, брже
Но да видиш једне женске стране, како грдно рече господару: „Господаре, да од бога нађеш! Куд те сила сломи преко мора надалеко четр’ест конака, преко мора, да не видиш дома, ни без јада доведеш ђевојку, а код твоје земље
Жабљака, и око Жабљака: да ожениш јединога сина, и да нађеш за сина ђевојку, проћу себе главна пријатеља; но те сила сломи преко мора!
Кад виђеше старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на једноме: све се сломи у широко
се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на једноме: све се сломи у широко поље господару јутрос на весеље.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
На малој теразији центу премерати. Грана на силу превијана ја се сломи, ја пак прућне се на своју страну ка и била — јоште и руци стрекне и убриди.