Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сабљу може вазда носити, а и мамузе. Сад је све сломљено. Већ је мање за Рогозићем јагме, но Мица га неће изневерити. Мати, госпођа Софија, већ је спрам њега хладнија.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јужнословенско јединство је коначно запечаћено у Светском рату заједничким патњама. Оно не може више бити сломљено ни заустављено вештачким одлукама. Доцније га треба учвршћивати и даље неговати.
Милићевић, Вук - Беспуће
Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А кад је на прозор повирило сунце — Папира, на столу, више није било. А ветар лежаше, ко сломљено крило. ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума је тешка нога, коју су У невидљиву сапели кљусу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
таму И содомску казну врх народа свега; А с тријумфом њеним и с падањем мрака Ситница ваља лешеве јунака, Сломљено оружје, сјај времена боља, Преко тужног, глувог и трагичног Поља.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха. УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нека га тако док се багрем не осуши.“ Тако сломљено, стајало је тоцило наслоњено на багрем док мати кије умрла. Онда су га скинули и одгурали око плота, поред јасенова.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ветрова не стиже глас о врапцу који се претворио у младића и пошао да тражи лепотицу која му је, некада давно, превила сломљено крило.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно. Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô после буре ветар млад Што вртом тихо креће, И тужно гледа цветни сâд, Сломљено гледа цвеће, И ђени Српства тако бди, И децу зове милу; Ал' многи од њих давно спи На смрти хладном крилу!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Их! А ја њу толико волео! и мајку, оца, кућу бацио, само њу гледао, на њу мислио!... А она! (Сломљено виче Марку): Марко! Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти?