Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кéрица му носи јела, Јела кô бајаги — Слон јој плати, а публика Смеје му се снаги. Ао слоне, ао слоне, Кол’ка ти је њуша! Да заманеш, побегла би Свака жива душа.
Кéрица му носи јела, Јела кô бајаги — Слон јој плати, а публика Смеје му се снаги. Ао слоне, ао слоне, Кол’ка ти је њуша! Да заманеш, побегла би Свака жива душа.
Дође дечко, нешто шапну — То слона не вређа: Слон се саже па га диже Баш себи на леђа. Ао слоне, ао слоне, Ти би друкче свирô, Да се ниси тако на врат На нос цив’лизирô. Шта ће сада?
Дође дечко, нешто шапну — То слона не вређа: Слон се саже па га диже Баш себи на леђа. Ао слоне, ао слоне, Ти би друкче свирô, Да се ниси тако на врат На нос цив’лизирô. Шта ће сада? Сад ће ваљда Да се слонски јави.
Шта ће сада? Сад ће ваљда Да се слонски јави. А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави. „Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! — пограби га Јованче за раме. — Па зар већ нисам рекао да је она! — наљути се Стриц. — Она главом! — Ма која она, слоне један? — Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи. — Е, онда смо пропали, открила је логор.