Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к’о корњача.
— виче Меланија. — Заиста не може. Готово да оставимо шетњу за сутра. Клањам се, госпођице! — виче Пера. — Службеница! Баш ми је жао. Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.
— Та, шта је... — Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала! Службеница! Љубим руке, гнедиге!... Ал’ молим вас само, ником ни речи! Нек остане код вас! Нисам рада!
Ал’ молим вас само, ником ни речи! Нек остане код вас! Нисам рада! Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају... Службеница! ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА У којој је сав онај »рест« Габриелиног приповедања који није могао стати у главу тринаесту.
А који им је ђаво у тим годинама?! — Формално тукли. По селу само о том и говоре. Идем да чујем још штогођ. Службеница! Службеница, — рече, и похита да иде. — Та сед’те још мало — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата.
! — Формално тукли. По селу само о том и говоре. Идем да чујем још штогођ. Службеница! Службеница, — рече, и похита да иде. — Та сед’те још мало — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата.
Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена. Сирота, сирота Јула! Баш лепо наслутила! Службеница, клањам се! — Та останите још мало, слатка! Бар на белу кафу, а красан обрст имам. — Други, други пут. А сад морам!
Милостива, кис ти ханд! Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно. — Иди дођавола; врат скрјала! — вели, гледајући за њом, љутито гђа Перса.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било. — Особито с наше стране драго! Збогом! — Службеница. Мило ми је било! — Збогом! — Збогом!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан! (Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
УГЛЕД 2. МЛАДОЖЕЊА (ступи), ПРЕЂАШЊА МЛАДОЖЕЊА: Слуга сам понизан, господична. ДЕВОЈКА: Службеница. МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.) ДЕВОЈКА: Како видите. Изволте сести. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку.
МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу одма свршити. (Девојки.) Препоручујем се. ДЕВОЈКА: Службеница. (Младожења одлази.) ПРОВОДАЏИЈА: Заљубљен је у вас као зец.
(Она га пољуби у руку.) Сад морам да идем зашто имам, то јест, јошт један посао. Збогом, снао, то јест! ДЕВОЈКА: Службеница. (Проводаџија одлази.) ДЕВОЈКА (сама): Ју, благо мени!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
први, други, трећи. 4. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Слуга сам понизан. НАНЧИКА: Службеница. ЗЕЛЕНИЂКА: Први је дубок по фата, други читав фат, и фат и по широк.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Живите ви, а ја ћу како ми бог да. 6. МИЛАН (с наочарима), ПРЕЂАШЊИ МИЛАН: Слуга сам понизан. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Како сте? ЉУБА: Благодарим на питању. Како сте ви? МИЛАН: Благодарим. Мало сам се задоцнио данас.
МИЛАН: Дакле, после подне гледаћу да се скупимо. ЉУБА: Драго ће ми бити. МИЛАН: Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Збогом, мајка! СТАНИЈА: Збогом пошо! (МИЛАН одлази.) СТАНИЈА: Бога ти, Љубо, што је теби?
МИЛАН (устаје): Сад ћу да идем. ЉУБА: Што не седите јошт? МИЛАН: Та доста сам седио. Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Слуга сам, мајко. (Станија не одговара, Милан одлази.) СТАНИЈА: Ох, Боже, што ме доведе на овај покор!
Сад се више не каже: „Помози бог“, и „збогом“, него ,,слуга сам покоран“ и „службеница“. СТАНИЈА: Отпадници, нећете ни Бога да молите. Тако ће ви и помоћи, да пропаднете, и да изгорете.
Ћипико, Иво - Приповетке
—А зач не разумимо? —Пусти... сад немам времена да ти тумачим. —Уто се јави службеница да је чорба на столу. — Дакле, ча ћу рећи осталој браћи?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ама, дођите ви само, а тај ће човек већ добити своје. УЧИТЕЉИЦА: 'Адје! Службеница! (Одлази.) ВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (оде левим вратима): Даро! (Јаче.) Даро! ДАРА (долази): Шта, Чеда отишô?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл!
ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл!
Остала би код вас до подне, но извините ме, моја Финеска... то вам је мопс, ни француски краљ нема таковог... Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена!
то вам је мопс, ни француски краљ нема таковог... Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена!
то вам је мопс, ни француски краљ нема таковог... Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!...
Ја ћу бити близу, јеси ли чула? (Удали се.) ЕВИЦА: Ах, боже, сад ми помози! ПОЗОРИЈЕ 7. РУЖИЧИЋ, ЕВИЦА ЕВИЦА: Службеница понизна, светли господин филозоф. РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат.
ПОЗОРИЈЕ 8. САРА, ФЕМА, БИВШИ САРА: Службеница, службеница, како, ви сами? ФЕМА: Коми фо! Ми смо на вас заборавиле. РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел
ПОЗОРИЈЕ 8. САРА, ФЕМА, БИВШИ САРА: Службеница, службеница, како, ви сами? ФЕМА: Коми фо! Ми смо на вас заборавиле. РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел руготи.
Ћипико, Иво - Пауци
Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога. Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу. — Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.