Ћипико, Иво - Пауци
Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. При вечери за столом нашао је једнога очева госта. Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима. Главар га часом придржа да се заложи и напије. Иво га поздрави.
А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу. Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором