Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Малко је пошутио. Слијепе очи поигравале су упрте у треперење тополине крошње пред прозором. Слузаво замућене навлаке на зјенама љескале су се одсјајима нестварних даљина. — Нека се пошаље тамо, преко мора...