Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
185. Јано мори, Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По
185. Јано мори, Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(За себе.) А и много нећем јоште да живим! Четири, три, две — највише још половин годину. У јесен, слунце кад почне да капнује, т’г ћу и ја да си умрем. Заједно, ја и слунце ће си идемо! (Чује се коњски бат и рзање.) Ја!
У јесен, слунце кад почне да капнује, т’г ћу и ја да си умрем. Заједно, ја и слунце ће си идемо! (Чује се коњски бат и рзање.) Ја! Зар те је жал, бре, за мене? Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Опрала би, драго моје! Ракли-сапун нестањује, бистра вода преса’њује, јасно слунце на западу! — Опери га, драга моја! Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!...
— Опери га, драга моја! Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!... Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио