Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом — Да не дигне једном, као гладна вила, Док жалосна срца и не слуте о том, Два своја у сузе замочена крила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола сам им још и утећ могâ,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран. Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло. А то је баш њима и годило, и зато су га слушали.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
зори, да ликом сине; Па намет-племе Немице круте, у ког и топа громовна уста, што тамо зјапе голема, пуста, ћуте и — слуте! И Мисир старе шаље зидаре, рођаци Власи тиквице носе, сви су се стекли: или да просе, ил' да те даре.
То разумемо само нас двоје, то је и рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. А кад ми дође да прсне глава о Тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
долази Рига од Фере да проматра, још једном, тај озарени, беспризивни бездан над тврђавом и над рекама које се само слуте. Први пут га је угледао пред само подне, 9. маја 1798.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда нас тек умјетност научи гледати на природу, на реалне „природне љепоте”. Примитивни људи и не слуте како је убог, како бесадржајан примарни доживљај природе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Скривене и њежне, за сунцем се жуте. Без мириса, на дну жутих крви слуте скора ишчезнућа с доласком врелина. И у овој и у свим осталим строфама песник мањевише спретно уткива низ тананих
и узнесена и унутрашњим спокојством озарена, која се пружа од праистока нашег сећања до прага будућности коју песници слуте.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека
Поређане главе у заборављеном времену Са узалудним мислима и последњим речима Слуте свој лик у мутноме камену. Тражим те у ветру ако те још има Изговорена речи за светове пале Тражим почетак сјај и
Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу. Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у мени где клечи пред мојом сржи што сања безболни цвет.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди. Овако нам лепе Среће и не слуте. — Нека срца стрепе! Нека срца ћуте!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
кад види да ће спасти Кроз самог себе отечество драго; И личне борбе морају да ћуте Кад хидре општу пропаст нагло слуте.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ненасити, гвоздена кова, Небеса траже нова и нова. Албанске стене ледом посуте Дршћу и слуте... И урла пустош буђена из сна И цикће поноћ погледа рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се
Гробнички покров скрио је све куте, Само твој поглед моје очи слуте И чујем смех твој кога нема више. И топло ми је у том предвечерју, Док ступа позна јесен у паперју: То твоја душа
Ћипико, Иво - Пауци
Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Прилази отворима и кроз отвор гледа): Слатка моја децо! Погле како се играју. Ништа не слуте. Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Многи од њихгледају ово звездано небо и мисле како сада те исте звезде посматрају и њихове породице. Неки од њих и не слуте да ће сутра у ово доба лежати под земљом. Причају да су многи уочи борбе предвидели своју смрт. Па су ипак јуришали...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну грозу у броду...