Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Јест, брате, тако је... Али ја на путу волим срести и хајдука но калуђера... Чудно је то, али се мени на добро не слути...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да посолим, да испржим, оне семенке из оне тикве! Да мирише она дуња! Она дуња, и она јабука! Да се слути онај снег! Да се чују од оних кућа из оне таме они пси! А у прозору сија неопран месец!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. — Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ...
И док длан о длан, све је било под оружјем. Напише се још по једном ракије, па се кренуше... — Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. — И мени! — рече Ногић. Станко је сагао главу и ћутао. Био је веома узбуђен.
— Ама лакше, човјече!... Што журиш? — Само пожури!... Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли... Пожури, побратиме!...
— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... — Ма, луди, мени се зло слути! — Ти си и онако злослут! Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. И почеше улазити у шајке.
Та мени се није дало ни да те милујем!... Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима сјања. Али те стигне дух који те слути; Небо и земља не могу те чути, А у нама је твој глас од постања.
До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме... НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир.
зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Има три четири дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро! — Е, па кад ’оћеш зета берберина, то ћеш и сневати! — Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ето, и незнајући и ненамерно ја га наједном могу уништити; њега, тај мали свет, који не зна не слути и не осећа да неко огромно јачи стоји над њим, нити сања у каквој се смртној опасности налази И живи, миче се, мува
осећам да све ово шта мислим нису праве мисли него нека привиђења мисли, и да ова моја месождерска душа само нешто слути, а јасно ништа нити може да зна, нити може да хоће.
привиђења мисли, и да ова моја месождерска душа само нешто слути, а јасно ништа нити може да зна, нити може да хоће. Слути, она, на пример, да је од свега овога што се ради у овом грозничавом кртичњаку доле, једино добро оно што је она наша
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило му се да га гледају, ужаснуто, својим крупним, црним, очима. Ветеринар је тврдио да коњ слути присуство смрти.
Њена ћерка не зна да је напустила, синоћ, доцкан, кућу, али, ко зна, можда слути? То дете више није дете и сваки њен корак прати. А све наслути. Исакович је завртео, срам га било, мозак њеној кћери!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником, ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века“.
„Не ваља се“ да дететове пелене остану празне (док се, на пример, купа) јер се тиме слути да ће дете умрети, а може и какав демон да искористи ову неопрезност родитеља па да се у њих усели.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свако од њих однекуд слути виши ред по којем постојимо и умиремо. Пуни су разумевања и праштања ови сељачки светитељи, благородни су и увиђавни
Вођен интуицијом детета, песник зна да лепота живота није у ономе што јесте, већ у оном што се слути, што би могло бити, што негде можда постоји. Све је на свијету тужно и ничему се не види прави лик ни јасан извор.
Игру са литературом и у оквиру литературе дете прима и прати са њене спољашње стране. Не верујем да слути изокретање неких конвенција и неких вредности одраслог света.
Милићевић, Вук - Беспуће
свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно. Не зна још каква је, није је још окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му бог да!
Теши се да није, јер је отишао без крајцаре, али ипак слути беду која јој чека љубимца. Одуговлачи с јелом, радија је да је она крива и да је она одоцнила с вечером, само да јој
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у неврат расути, Па на што ли ово сада слути!
Војску купи, све најбоље бира, Гради справе, какве још никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак
што сад ударише Страшна л(и) су, вас ми свет се мути; Ох, страшна така још не бише, Боже, Боже, на што л' ми се слути? Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену? А ти, сунце, опета ограну?
И бори се, мисли, слути, А не може да с' упути. XИИИ Небо ведро, ал' запара, Ветрић ћути, једва дише, Лепу главу цвет обара, А запара
Па кад удри јоште гром тај љути: „Боже, Боже, на што ово слути? Авај мене, дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго?“...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Она се највише стиди старог домаћина, мог дједа Раде, а и не слути да је баш он први открио њезину тајну тугу. Бата старац тамо-амо за неким невидљивим послом, незадовољно шмркуће, а
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' слути Зеј грозовит потоп тај, прислушкује му манит запљускај, и опет стрепи неустрашив Зеј, и опет онај титанинов смеј!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Куле што роне усправно у понор Преврнут као купа! Усхит што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не зна Колико може машта, неопрезна, Ко вино да се преломи у порок !
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о снаго зрења, радосну звонкост алкохолизма пејзаж већ слути! Фрулни ми, фруло, зрелином пути благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у
а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу. Кроз ћубе горја Бели пастир слази.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом. И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику!
Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути. Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан
ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути. Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Он измиче привиду сличности са Ничим. Свемоћ Ничега према њему је, слути се, права немоћ. И само зато што постоји свет који је свет, и створени свет има своју малу светост, и не-свет, односно
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Машингевер! ГИНА: Да је Секула код куће, била бих мирнија! БЛАГОЈЕ: Само ти слути! ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где је Филип? ВАСИЛИЈЕ: Можда негде пробада Полонија, можда броји талире... Откуд знам!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мудраци су нагнути вам у плећи цртали чудне бројке, откривали свећи у одећама црним тајне, које слути само камен драг, и ваш цвет црвенећи као алем пакла са дојке.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично. Далеко, у сунцу, брдо као да кључа. Речју — све је необично.
Свиће дан, без порупца. Куцају звонки минути. Дан: усна без пољупца Која слути и ћути. ФЕБРУАР У хладном сумраку, кукурек Сам самцит, бди у ували.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време. У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути.
Сви су пути завејани. Ћути Хладно срце што потајно слути Свој свршетак, не знајући где. Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда, Да све тужно мре.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Јест, богами“, осјече сердар, а загледа се добро у очи Петру, не би ли одгонетнуо шта значи то. „Чему то слути?“ „Хм — па... ништа!“ рече Петар, као немарно и смигну раменима. „Те даље!“ „Те... — ја, богами, не знам шта би даље.
Очепио ме... очепио. И бјеше, знајте лијепо, црн коњ те ме очепи...“ „Па што, кад те убио није! Да слути на веље зло, ћаше те онај коњ убити. Но те очепио, неко ће те наједити,... то ти је све!“ протумачи медик у врућини.
Оба моја покојника (сина), десише се украј мене, па закликташе и поиграше, као од весеља... Фала Богу, чем’ то слути?“ „Како чему? Није ли ти три пут рекао: ’добро’ и још те цјеливао!... Видиш да је на добро!
Ти знаш да сам вазда таки био, а може бити да ово на срећу моју и још некога ко ми је мио, да ово слути.“ Адолф га погледа, чисто сумњајући је ли при свијести.
— Ја мним, није ништа зла, кад ме ево сама срећа нанесе. — Не, валај, зла није ни дао Бог, но баш канда ово на добро слути. — Слушам те! рекох му. — Поче ти он отуд одовуд, пита за здравље, за ово за оно, док најзад помену за Стану!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији. Слути, слуто, наслутићеш.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Већ ви сами сад, љубими мој Леоне, можете погодити на што ово писмо слути; више речи биле би сасвим излишне. Пишите ком овде од ваши[х] познати[х] трговаца да ми узајми од ваше стране 42
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца. Ми се кобно лелујамо И слушамо ветар само И нит по нит како пуца...
НА ДРУМУ Са рушевине мога стиха Која се слути из свог праха Зачу се реч тек једна тиха Испрекидана ко од страха. Насмешен (ал и препун страве) Окрећем слух и бечим
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви се питају: зашто се ћути? Сви гледају мирно вретено воштане светлости, очекујући нешто што се слути над непоједеном свечаном вечером. Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу.
Сада је жена. Хода по јабучару и чује само велики хлеб срца. Оно је у њему. Слути га и све је себи лакша. Стаде. Код ове јабуке. Чини јој се да и њено лишће дрхти. Касно уђе у собу.
Ипак, он би ушао најпре код ње да виђење с Адамом бар за неколико минута одложи, да још не види оно што слути да ће видети, али чује Толу: — Није много вруће. Није, сине.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Змај ипак слути да је испод тих првих наслага заборава које њега као да не дотичу, запретено оно дубље памћење због којег би се радо
огањ патња је тутњала у њој али тај пакао као да нико није примећивао: господарица која све види, мајка која све слути, Љубица Обреновић је давала утисак жене која не зна за страх, јер не зна за слабост.
Појмио је да у томе следу има више смисла него што је то икада могао да слути: свако од темена тих многобројних углова било је знак којим се обележавало једно ново његово искуство о разлозима
У часу кад млади Анастасијевић, још не Капетан Миша, од својих сапутника слуша причу о Пиринчани, нико ни не слути оно што ће, о Пиринчани, у другој половини ХХ века, открити историчари.
Призива га неизвесност већа но икад, и изазива га. Сад је, слути, пред њим прва права одлука: ако откупи ту робу са којом не зна шта ће, може много да изгуби или много да добије.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој пелен пеленче!“ Ј.
У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав, најтежи нам јад, Мин'о; и часе блажене не мути.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Саосјећам с дрвећем. Мислим да и оно дуго унапријед слути промјене времена. Често сам се у дјетињству замишљао као дрво.
и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној кори или прошара међу његовим грањем; оно слути у далекој ноћи и најмањи шум вјетра који још није наишао на њ — али је слијепо); стојим, дакле, тако у ноћи, раширио
је онај болесни час кад се свјетлост уличних фењера бори с агонијом дана — негдје тамо над крововима и за зидовима слути се болно руменило неба — час који у нама ствара онај добро знани, неугодни расцјеп осјећаја, кад нешто шкрбаво, као
И, као да нагонски слути близину опасности, онако као што коњ у ноћи слути близину провалије, пружа неочекивано тврдокоран отпор.
И, као да нагонски слути близину опасности, онако као што коњ у ноћи слути близину провалије, пружа неочекивано тврдокоран отпор. — Зашто у другу собу? Нећу ја у другу собу!
Бедем таквих трбуха, а да мирни грађанин и не слути, чува државно устројство, политичке и друштвене уредбе, уставне гаранције, обезбјеђујући му пристојан и организиран
ЛXXИ Јутрос је, неочекиван, дошао к мени бријач да ме обрије и уреди. То као да на нешто слути. Затим сам мало читао. Али ме је заморило. Средином јутра стао је пред улазом у зграду аутомобил.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Док она сања и мирно се креће У тајне, с драгим, кроз срећу и цвеће, У ложу мисли — нико и не слути, Блажено дете што толико ћути. Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља!
небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не зна, кад не слути више. Кад за зло не зна. Тако њену собу, Сан среће моје, предадоше гробу. О људи! људи!... Ао моје драго!
Ћипико, Иво - Приповетке
Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет часова крчма остаде празна.
Прво времена утишао је маестрал и настала потпуна тишина. Овај подмукли тајац у љетњему дану не слути на добро. Антица чека, и немирна је кад сунчеве свјетлости нестаде за облаком.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
(уз утицај хришћанства) божанство видела, можда и сам митски словенски Свантовид (Свентовит); иза девет сестара слути се девет плодних месеци; а то што свака од њих премине на свадбеном путу упућује нас на још дубљи слој.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
4 Стога је занимљиво поближе видети шта то и како Софка унапред зна, предвиђа и слути. Нечисту крв, зна се, приповеда невидљиви (неперсонализовани) аутор.
354 И песник Стражилова такође, усред апенинског пејзажа, слути своју смрт: привиђа му се „мост што води, над видиком, у тешку таму Фрушког брда”, то јест у таму гроба Бранковог на
код Милоша Црњанског уопште, и завичај је посебно у Сеобама, само пројекција утопијског простора који човек из туђине слути, из туђине му у сусрет иде.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Зид мутни што се под фреском отрезни И ојача празни занос неопрезни, Нек лепше од звука слути ми суштину, Губљење вида и пут у долину.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Не волим ову тишину. — шапће округли капетан Буда ађутанту, који крај њега лежи. — Ово нешто значи. Не слути на добро. А, шта велиш, Душко?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
изгледа као да сваки и несвесно слути важност данашњега догађаја. Дај Боже да се ова тишина замени довече песмом и весељем у славу добивене битке.
Па војује ли се с таквом памећу, с таквим знањем и с таквом спремом?! Нека нам добра цпећа буде на помоћи, али ово не слути на добро. Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац. Штаб се већ био вратио.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути. Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!
Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова.
Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст свету слути; Само лишће кашто шане: Слободно је уздахнути! XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
л' боље другди наћи камо нога тежи; Што, премда ми серце трза, немир даје љути, Ведрије ми небо бива него облак слути... У отчизну! Може ли што више бити благо? Ја полазим у отчизну, не већ име наго.
” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права. Прозори су прешкринути, А ја нагло ходам туда. Видићу је — срце слути, Ал’ ње нигде ниоткуда.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид (забринуто): Куд ово оде главати господин судац? Писарчић: Сад ће господин доћи. Давид (у себи): Не слути ово на добро! А, у мој сирац! (Одмахну руком и стаде се шетати по судници и разгледати слике.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сијерак (ѕоргхум). Кад се окопава с., гледа се како му иду жиле: ако »иду правцем доле, у дубину, слути да ће љети бити суша, а ако се жиле развијају устрану, значи да ће љето бити кишовито« (СЕЗ, 65, 1952, 262, Поповци).
Ћипико, Иво - Пауци
— упита старјешина. —Идем . —Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље. Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца. Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.
Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути? Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.
Ни ја толике силе не могу да смислим... Ваљало би новац мјерити као жито на варићаке! Но зло слути! ... Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и часом ућута. — Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије! .
Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро. — Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Ово не слути на добро. Познајем Лауша и знам колико нас скупо може коштати то што Доротеј није отишао код њега.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дух, у самоћи, Кô плашљиво лане да се вечно боји Да слути и чека. Само једну мисô, Само слутњу своју налазити свуда, Зато да би онде где си вером дисô, Под теретом сумње
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Не чини ли ти се“, обрати се он Кеплеру, „да скора конјункција Марса и Сатурна у јату Лава не слути на добро?“ - „Не верујем.“ - „Не верујеш! Како се усуђујеш да тако што кажеш?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ох, да има ко ће жалити ову моју руку која већ дрхти, а која се толико упињала; да жали ово моје срце које слути смрт, а које је за вас, за свет, толико куцало.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Иначе витла по целу ноћ, а сада седи крај мене и не миче. Или зна шта је матура, или ми нешто слути. „Одлази, Мико, шта ћеш ту!” терам га; „ено ти бал на крову почео.” Он само стисне очи, и потседне ме.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони... Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак је од старијих чуо тек понешто о правди, али слути да је добро и праведно то што је покушао да заштити свог друга Стрица.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
лом због играња Зониног, за које стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.