Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
је активирао и оно скривено, само њему знано лексичко средиште; па иако значења неких речи само по звуку или контексту слутимо, о некомуникативности се не може говорити; и најличнија лексика само је део заједничког детињства и заједничког
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди. Слутимо л’ кад ће тако бити? — Ко ће Још и то знати сред мистичне мреже Судбе, чији конци свуд око нас леже!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Са стране: само трске и баре Са жабљим и гуштерским скоком. Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кише, које дају слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку слутимо оловну запечаћеност.
(А зар је некад постојало и нешто што се звало дјетињство?)... А ко зна каквих још трава има! Трава о којима ми и не слутимо! Можда би се ту нашао и коријен траве обезнанке, и три листића биља од непомисли!...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Како се зове пре него се родимо Спремни у туђој нади и безболном огњу све то? Здраво, о могућа звездо коју и не слутимо, Ил ме заборави песмо, јер жеља је моја крива. Под земљом ће се наставити трајање започето.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви смо уморни и суморни. Осећамо да се десило нешто тешко и као да слутимо нешто црне и горе. Уместо да се приближавамо отаџбини, ми смо све даље од ње. 6.