Употреба речи слутиш у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом лепотом.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ви мени јако шмајхлујете. ЈАЊА: Што се ти мешаш у наше разговор? Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори. Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

јула Кад све је, мислиш, на дохвату: чула Оштра ко нож још топао од точка Брусача, али битно недостаје: Анђела кога слутиш нећеш срести, А ваздух трудан је од благовести. (8.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо. Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг.

1958. УТВА ЗЛАТОКРИЛА (1959) ФРУЛА Грознице нежне поремећеног цвета Слутиш. Гле, биљу клањаш се опет. Трагом пјаног југа и ишчезлог лета Пожури, опевај пре празника свет.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не слутиш ти колико смо Павле и ја чинили Бранковој породици, али зато је Бог дао да је Бранко прави брат Павлу. Ма шта да снађе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности