Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сима се саже и поче чепркати. Ледени зној проби чело Алексино. Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... И кажу људи да не може срце потеглити!...
Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. Све је ишло по вољи. Ни сенка зле слутње. Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО
ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА 143 СЛУТЊЕ 144 СРЦЕ 145 СИМВОЛ 146 РАСПУЋЕ 147 ОПСЕНА 148 КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И
Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку.
А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе. ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб
врта, Разливен сав у злату, По сунчаноме сату Један зрак с неба блуди: И равнодушно црта Пут земље и век људи. СЛУТЊЕ Тај замор без сна и без помоћи, Без жеље за пир и за ловоре: У ове моје горке поноћи Све слутње дођу да проговоре.
СЛУТЊЕ Тај замор без сна и без помоћи, Без жеље за пир и за ловоре: У ове моје горке поноћи Све слутње дођу да проговоре.
За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена.
без уза За све око себе — сад нови пут сија: Кад познамо чари покајничких суза, Тад постане љубав једна религија. СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно
ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако све оне мучне унутрашње зебње и свеоне мутне слутње заташкавала је утучена гомила с таквим незапамћеним брбљањем или сво брбљање слушала с таквом пажњом (јер је све оно
оне на смрт болне муње двоумица и сумњи силом угуши; и са једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади: да се мрачна пропаст што је пред њим зјапила, ипак некако може избећи...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петру Исаковичу се десило, међутим, као и толиким младим људима, да је и после такве слутње блиске смрти, дуго живео, а да се и од удара копитом у главу, брзо опоравио.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (увек узбуђен): Ту је, али ја не смем, немам храбрости да завирим! Бојим се, потврдиће се моје слутње, а то би било ужасно. То би било поразно. Бојим се, бојим се истине; није ли зар боље побећи од истине?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
у празно, у надземно; и та убога горштачка сиротиња без хлеба би можда и могла, али без поезије, без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разболено пролеће пуно ноћних шумова,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван себе од слутње и јада, Кад дохвати вранца за вођице, Како ли је тиште немилице.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви се у кући тргоше и празновјерно загледаше у придошлицу, а он, као да потврђује њихове слутње, злурадо подвикну: — Аха, утекох ли му, лопову! — А од кога то бјежиш, брате?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо, она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба. Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви недохвати, Све је у знаку половине пута; Синкопа коју сенком слутње прати Фігура нон анцора цоноѕціута — Двојник тог дана што се тромо злати. (10.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По урођеној селачкој промућурности као да увиђају немогућност прелаза, и црне слутње их обузимају при помисли на воду. Постали су тмурни и ћутљиви. Уозбиљио се чак и Танасије.
Видимо тамо неке непомичне прилике. Када се још више раздани, наше слутње постадоше страшна стварност. Мртви војници су лежали као опало лишће.
Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник. Давно су они прегорели себе, али их муче сада злокобне слутње и тешка неизвесност.
Али наше су мисли још скривене, и тешке слутње се испољавају само у невеселом изгледу и тихом шапутању. А напори су све очајнији...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ха, ха, ха, ха!...” Тргох се, и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекну оно пакосно: „Ха, ха, ха, ха!” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у свима листовима
Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од
Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. — Шта ти је, јеси ли ти луда жена?
јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу к'о јагње!... Хуууу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ ПАСУЉА 250 ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ
Ветрова песма је тужна, ал он је никад не мења; То је свирка вечног сећања и вечног пролажења. СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ Ако ветрина дува из топлих пушница југа (Носећи мирис балеге и отопљеног снега), То значи: зима је била
Како моћно вагони тутње Мрвећи све наше слутње и смутње... Док човек копни од самоће, Воз зна како ће и камо ће. О, каква би то срећа била Кад би човек, место
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.
и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе. Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЦРКВЕНЦУ 115 ВЕКОВИ 117 ДАНАШЊИЦА 121 ЗОРА НАДАЊА 124 ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК 126 НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ 128 НОЋ СЛУТЊЕ 129 НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ 131 РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ
Немиле тако слутње, као зраци Заранком, бледе и жуте, јâве се – Суморних дана невесели знаци! – Кроз тамнозелене завесе.
По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно... Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису отворени; бесно у мрак): Камо сте, бре, камо?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње. Изненада као да се са дна тог зеленила подиже узвик: гласови јачају, уобличавају се, долазе до њега и не доносе ништа
банка и улаз у подземни пролаз испред „Албаније“, оборене главе, терзија је чекао да им се придружи, недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је, право из сунчаних небеса, уз фијук, треснула бомба, никако велика и сасвим округла,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у мраку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Прекомерна радост обузе Мардохајево срце и разагна све његове црне слутње. Поче да цупка задовољно по соби, смејаше се из свег грла и тапшаше ме по рамену. И ја ударих у смех. „Ха, Мардохају!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире и кад се претња смрти одмара да се, мало после, опет устреми.
на платформи вагона, убијени, ојађени, луди, са грудима пуним суза, са срцем пуним очајне бриге и ужасне неиздржљиве слутње.
Али твоје очајно лице и моје слутње моје предосећање довољно ми је. Малочас плакао си, зар ниси? Па се окрете од њега да зажмури и узбуђено дише.
Од тада ми смо се видели само неколико пута а на Крфу тебе су узели за борца. Ја сам страховао за тебе и рђаве слутње никако ме нису остављале. А после прве борбе коју је твој пук имао Омил ми је јављао: „12. августа Звездан погибе.
се ја кренуо, појави на једном од прозора, одакле ме је, све док нисам ишчезао, пратила погледом неисказаног страха и слутње. А ја? Ја сам се брзо нашао на станици, и тамо, бедан, као неко коме је све помрло, стајао скрушен до несвести.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А она се усред тог круга вртјела природно, чиста од сваке слутње, безбрижно, лежерно. И њено се држање сваког доимало однекуд чудачки, неодговорно.
Далеко је од мене била свијесна помисао да је то коначни одлазак. Ипак, у том кречном зорином зраку била је клица слутње. (Или можда трунчица позе? Бјегунац, изгнаник.) Пожурио сам се да пишем Алди још с пута.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње. На првом кораку у нови живот, она задрхта...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Име овог града подсетило ме је на моју печену гуску која је нестала код Карловаца и мутне слутње пореметиле су моје расположење и изазвале малу забринутост. Воз у који сам ушао био је први који сам икада видео.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
спољне стране појави унутарња, испод видљивог невидљиво, а јасни обриси прелазе у треперење које наговештава мутне слутње. Заправо такве, по правилу, и јесу слике у модерној поезији, посебно симболистичкој.
Можда је најзанимљивији пример Дисове слутње из „Тамнице“ о „невиним даљинама“, са којих рођењем падамо у овај свет. На основу ње може се закључити да је у српском
сликарских виђења по нашим манастирима и још недовољно јасног кôда којим су шифроване средњовековне поетске слутње води све до језика савремених поетских порука, које су толико националне и толико универзалне да су наше и свачије.
Дис и једно и друго помера, рашчињава, размичући пролаз за мутна сећања на неки давно потонули свет, за снове и слутње, ношене музиком која не престаје да нас плени. Тешко је поредити поезију и прозу.
на првом месту језички сладокусац, а затим да волим књижевна дела која нас из ове тврде јаве воде у оностране, понорне слутње, и то слутње које својим кореном сежу у најстарије колективно памћење.
језички сладокусац, а затим да волим књижевна дела која нас из ове тврде јаве воде у оностране, понорне слутње, и то слутње које својим кореном сежу у најстарије колективно памћење.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
” Али са колико се скривене пажње они, већ на почетку, посматрају, и како у погледима њиховим промичу све гушће слутње! И све се то налази не непосредно, не на површини, него у нешто дубљем слоју текста.
па свој узнемирени поглед скрива пред њеном радозналошћу; то, опет, ћерка примећује, па тумачи као потврду своје слутње.
А у ствари „Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа”.
књижевност улазили при крају првог светског рата, родоначелник је, вели Црњански, Бодлер; они дакле прихватају његове слутње о тајним сагласностима, или везама, као о обухватним, песничком уобразиљом докучивим аналогијама што сежу кроз
синтетичном опису или чак мисаоној синтези, него га стално везује за ситне појединости, тренутне појве, наговештаје и слутње. Друга последица тесно је повезана с првом, и води нас до истог својства.
И ту су, из доњих слојева јунакове свести, потекле заумне, песнички шифроване слутње и слике. Али не гледа на свет из необичног угла само Вук Исакович.
И, разуме се, са свим тим ваља довести у везу то што јунаци Сеоба имају тренутке дубоке визуелне слутње, односно песничког вазнесења или епифаније, тј.
проширују се на небеске и васељенске просторе, и појављују се тешко одредљиви, нама иначе добро познати наговештаји и слутње, све из истога „суматраистичког” регистра.
Краков, Станислав - КРИЛА
Све ћути, само где где гунђање и шапат. Уморни су, јер сваки носи у себи сећање прошлих крвавих дана и тамне слутње за нове... за нове? Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Несвесно сам подавио ноге испод себе, не би ли ишчезла непријатна визија, а с њом и црне слутње. Тада сам се наједном сетио баш оне змије. Као да ме нешто смлати. То мора бити неко пред сказање.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
са потпуно исквареним, чак бесмисленим местима; али и оваква каква је она пружа драгоцене податке, још више слутње, о томе како су се познати или драги мотиви мењали и у прилагођавању новим поетским намерама и потребама изопачавали.
70). Узето из Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 91, стр. 109—110. — Добро знам да недоказане слутње ништа не вреде, али ја ћу се ипак усудити да изрекнем своју: мени се одувек чинило да би аутор ове песме могао бити
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто. Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. И наслутио је.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад сам се мало привикао на врело блештавило, окренем, готово случајно, или због мутне слутње, главу ка Мртваја виру. Боже, зар је то могуће?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Одједанпут умукну све. Страх и грозне слутње обузеше срца свих учесника конгреса, али се брзо претворише у радост и весеље, када се на вратима сале указаше
Шест недеља заједничког рада привезаше наша срца, а догађаји последњих дана и тешке слутње о судбини оних које остависмо у Цариграду, натераше нам сузе на очи када смо се са њима опраштали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
туге којој нема имена, која подједнако гуши младо и старо, срећно и несрећно, зато што човек има срце, и срца имају слутње. — Сурдина, господо, пианисимо! — диктује Павле, а слушају и сви професори, као деца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А наше становништво стоји преплашено пред кућама, избезумљено од страха и тешке слутње пред наступајућим данима. Неки већ товаре ствари и беже.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Као да даје одговор на то његово питање, из даљине поче да одлијеже потмула тутњава. Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име