Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше. Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао... Али нигде никога.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтедох да запевам млад дитирамб среће, А ја најтужнију испевах поему; Почнем да се надам, а осетим веће Неку слутњу давну, заспалу и нему.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. Другога дана изишао учитељ у механу. Сједне сам, намргоди се, па ћути. Поручи штогод да једе, па опет у школу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сунце, које је залазило тог дана у Карпатима, у ведром небу, пробудило је, и у том путнику, слутњу да је на свету сићушан, као сићушно зрно песка у тој бескрајној румени.
И Петар је био запазио то, али је и он крио, од жене, слутњу, која га је била обузела. Стискао је на груди свог малог, збрчканог, сина, као да покушава, да га сакрије од некога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Имала је у себи дубоку слутњу да је он више не воли и да се неће жив вратити. А када се вратио, беше сасвим измењен, оронуо нагло и чудан.
Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека нејасна жудња да се више не врати. Уз слутњу смрти коју је осетио сада први пут и коју на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао, придружи му се и она
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Искуство је поништило и сузило дивну неодредљивост обриса и пространстава; будућност одраслог света је смртна. Једину слутњу бесмртности упознали смо у детињству: враћајући се њој, ми је заснивамо на једном новом плану, дижемо је до
Лалић, Иван В. - ПИСМО
вртове У ирпи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у ватру!
кажеш: море, а мислиш на свашта, На летњи дан, на бродовље, на луке — Поступком уходаним, којим машта Претвара слутњу у слике и звуке, Вечност би хтео да се саобрази Потреби да је изричеш, и тако Храниш и пламен где сагори свако Смртан,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мисли не могу да се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црву слутњу, која јој обузела душу. Одједном, усред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.
од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...
Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу... — Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!..
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта. Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Из ока њина тмине гроба зјáпе; И смрт је с њима, да живот мој погребе. Шум руха слутњу улива ми црну; Гласови туже за прошлим животом; Прилазе, да ме у плашт свој огрну! Па тада куда? Шта ће бити потом?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Њима је све то било нешто тајанствено, а као проста чељад, готова одмах да прећерају сваку слутњу, препадоше се, замишљајући бог зна како невидовно зло да снађе Јанка и њих.
“ Та га мисао никако не остављаше, но му се привезала уз слутњу. То, осим њега видјеше и мајка јој и заова, па све троје онога часа као да цури на лицу прочиташе што јој бјеше на
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најгоре је било што је он тај пораз наслутио у прави час а слутњу ипак одбацио, као крпу. Вило је то у мају 1839, када је Тома Вучић Перишић изводио своју прву буну против кнеза Милоша.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
мојим очима била је та што су неуморно продуцирали оне плавичасте облаке опалских прелива који су њихали под плафоном слутњу замагљених даљина. Може се пећи да су ти људи пропушили свој вијек, онако као што га неко прокоцка или пропије.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лика који је сенка. Али сенка која отеловљује један једва yхватљиви занос или слутњу, која је као магична нит проткала не само књижевно дело Милоша Црњанског него и српску књижевност ХХ века.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Такво именовање изоштрава слутњу коју је већ подстакла једна необична инверзија у Марковоме погледу: он гледа обрнуто, кроз себе и иза себе.
неба” укочи очи Вуку Исаковичу, тако да му поглед понире као у неки сан (епифанију), он у исти мах има и изненадну „слутњу смрти”, коју „на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао“.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јасеново, орахово, дудово, крушково, дреново), зар ниси неки траг о себи у њему за вечност уклесао, помен неки, мисао, слутњу, тајну, псовку, радост, жудњу, патњу. Крст је педу дугачак, пола педе широк.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дух, у самоћи, Кô плашљиво лане да се вечно боји Да слути и чека. Само једну мисô, Само слутњу своју налазити свуда, Зато да би онде где си вером дисô, Под теретом сумње пролазио туда!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Много ноћи слушао сам тај шум, који изазива дрхтај срца и тешку слутњу. Известио сам команданта. Он рече да ћемо сићи у пешачки ров, одакле је боље осматрати. Узео сам дурбин и пођосмо.