Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтедох у свом срцу да глас себе чујем, А ја чух у слуху глас ко зна од куда... Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем: Друштво невидљивих пратило ме свуда... Ја где сам?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ово издвајање, које врше добронамернији читаоци и критичари, засновано је на бољем слуху за Ћопићево дело. Али оно, и нехотице, сугерише погрешно објашњење чињенице да је Ћопић, касније, често губио љупкост
Лалић, Иван В. - ПИСМО
да свари, да схвати Ограничени бескрај; море траје у одломцима, у блеску, тишини Паслике звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а мислиш на свашта, На летњи дан, на
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
“ У сваком џану дах је грешног петка. ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као
По пуклом слуху још ми цвиле чавли „И свуда сузе капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви,
“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху. Све му се чини да »пето« сад друкчије бруји, некако сасвим друкчије. Ето, и сунце је сад друкчије, и дан, ова
Он се подиже на руке, отвара уста и сав се предаје слуху... Слуша... слуша живо, са нестрпљењем и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
се у своје пребивалиште на периферији Београда, са довршеном песмом у џепу, и са мелодијом, која ми је и даље хучала у слуху, изискујући нове речи. У собичку није било воде, ни грејања; једно време, ни струје нисам имао.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која шуштиш од сунца у мом слуху. Веверице, измишљена на грани: што ме дрско Гледаш, кад те ево нема нигде у ваздуху?
ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за часак Нестану птице са гране зелене (Ал оставе у слуху шум и прасак).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
терџуман види, и не први пут, речи како делују, своје речи како делују: допиру до људи, смирују им дах, остају им у слуху. Слушају га: и гомила, и низами, и жандарми.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
лукава ватра нуди, Ал стоје кужни у истрошеном ваздуху И следе видљивост различито људи, Биљке и звезде подмићене у слуху. Понор сумња у њих јер их испуњава; Само су слаби изван опасности. У злочин је умешан и онај ко спава.
нашем оскудном знању Дан се удваја где се рађа време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! Рајншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
твојих уста Без шта б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху моме љупки твоји гласи.
Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља. Сни! Од свега тога — шта имате?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Рејншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седећи затворених очију имао је утисак да чује како хитро клизе сенке рибљих јата преко белутака на дну реке. У слуху му је брујао шум таласа и крчкање котлића.