Употреба речи слушâ у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Да би мање, те би боље било, Још би здраво ја имао крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

страшнијех громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога чуда јошт не виђех!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ја сам одавна слушâ за њ и да је вишт ликар и да је велики домишљан. Ја сам поручија по њега и све му исприповидâ шта је с тобом.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Хај, да нам оца знаш!... РАДОШ: Можда и знам.... БОГДАН: Орловића знаш ли? РАДОШ: Слушâ сам за сердара Радоша, што су га са невјерства прогонили... БОШКО: Прогнао га је невјерник!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности