Употреба речи слуша у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији. И она изађе. После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.

Станина мати оборила очи доле, па слуша где јој нешто калуђер шапуће. Нисам чуо шта јој је говорно, али сам приметио на њеноме збрчканоме лицу да као не

“... Е, није вајде, право има моја Стојна, баш га опчинише! Учитељ само ћути и слуша, па се некако сетно смеши. — Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре. Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и

Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и весело што је добро и паметно и слуша и прима од ког му драго, и тако од дан до дан паметнији и разумнији бива. Но да дођемо к нашеј басни.

Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша? Нека ћути, нека нас гледа забленут, нека нам се чуди, и каткад нек' подвикне: „Чуда, људи!

Ко себе много хвали, није нам нимало угодан: не хвалимо се дакле. Ко хоће сам да говори, а другом не да или не слуша, досадан је другима. Меру, дакле, у говорењу.

Разуман човек, кад види да једном разговору или послу није вешт, а он слуша и сматра што други говоре и чине, и всегда се ползује. А неразуман и нерасудан то не може.

Од тога времена жабе мирују и до данас, и свако вече се совјетују, но кад се го|д совјетују, све говоре а ниједна не слуша, много говоре а ништа не творе, и зато од њихова совјета ништа се добро не рађа.

Но тада је управ шчастљив и достојан имати га кад га љуби како о ц а, радо слуша и повинује му се. 59 Две жабе Две жабе пребиваху уједној барици, а кад им се ова у лето осуши, пођу даље тражити

Гди хоће сваки да заповеда а да не слуша, ту ко је јачи он је и старији, а без добра воспитанија и без науке, који је најјачи тај је и најгори.

да се свако општество стара искусне и добродјетељне поглаваре имати, с којима у потреби да се совјетује и да их слуша; а свак понасамо нек се не стиди од разумних совјет искати и примати, и нека добро гледа зашто неразумни злопате,

— рече јој папагал — „међу мојим и твојим гласом ваља даје каква нибуд разност | и отличност, кад тебе нико радо не слуша да маучеш, а мене колико више говорим и вичем, толико ме драже купују, лепше држе и радије имају.

” Наравоученије Видимо неке да млого говоре, али лепо, разумно и к свачему пристојно, и свак их радо слуша ако ћеду цели дан говорити.

појањем к себи не привучеш, и не учиниш га да остави фрулу своју, и да тебе с удовољством и с услажденијем задуго слуша, дотле ти ником немој рећи да лепо појеш.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Док се он греје, док једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег завејава кубик дрва.

и из грома, сада га видимо како нем, клечећи, у пепелу, с челом при темељу, шапуће у уво глувога камена, којим слуша, и можда чује, Бог.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

како је боље и за душу полезније, но сваки код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде, онде и онако сваки да стоји.

— То слуша Ђорђе Крстивојевић из Забрдице, кмет, који је дошао с новим кнезом Пејом, пак рече: „Чујеш, кнеже Пејо! Да овај прота

Тамо је Лука Грбовић и Ћурчија, али један другога не слуша, а лако би Турке (тј. Мус-агу) разбили”. — (Овога смо Дамјана из Кутешице је и стриц у почетку слали у Црну Гору

— А Бијуклић: „А зар ти мене не познајеш?” Кажем ја, да га нигда видно нисам, нити га познајем. — Слуша његов ортак Никола, па каже: „Проћи се, Петре, човека, ти си се упознао”. — „Нисам, Нико, нисам.

паше и рекнем му: „Ви, пашо, ако Бог да, ̓оћете у Шабац да дођете и рају предате, и ми ћемо нашу војску која нас слуша од Шапца уклонити.

— „Аман, уставите!” — „Ми, веле, уставити не можемо, јербо њега сва војска слуша скоро боље него нас; но идите ви и молите га, јербо ће нам сав посао покварити.

„Нађи” вели „брат-Ђуричино полномошчије, и прочитајте ми”. — Прочита Божа; он слуша како се Ђурица у скупштини заклиње највећом клетвом, живим Богом и триста и осамнаест богоносни̓ отаца и свим светим —

14. маја отишао је и сам император руски из Вјени. 15. маја одем у квартир Булгакову, слуша, скаже: „Њет.” 17. маја код Недобе. 19. маја код Булгакова, и сказал: „Приди завтра, граф хошчет с вам говорит.” 20.

— Ја: „Молим Ваше Сијателство, није прости народ тому ништа крив. Народ је прост, ненаучан, особито слуша и повинује се тко му се годе старешина наѕове”. Г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.

Његов синовац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба. Само је мало тром и једнако чмава.

— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне. Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и 'оћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна.

Мојсило му нешто веома поверљиво казује, а он слуша, слуша, па само рече: — Ви се само ослоните на мене, а ја ћу то већ израдити. — Ама молимо, да ли ће хтети родитељи?

Мојсило му нешто веома поверљиво казује, а он слуша, слуша, па само рече: — Ви се само ослоните на мене, а ја ћу то већ израдити. — Ама молимо, да ли ће хтети родитељи?

Сиромах Пупавац чисто се разгали мало од оне бриге своје, па слуша путника с највећом скромношћу. Утом се постави и ручак. Ручају њих два заједно, а путник само прича.

Мило попу што Бошко није ораскида, и договори се с њим да ујутру упитају девојку. Вуја слуша тај разговор, а пробија га зној крупан као грашке.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? — Као запета пушка... Слуша што му се заповеди... Турчин се мало замисли. — Мислим нешто — рече после кратког ћутања.

Језа га прожма свега од главе до пете. — Лепо, богами! Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... Срамота!... Младен сагао главу, па ни беле. У дубини душе осећао је да Иван има право. — Па где му је девојка?

— То је моја брига. А ја ти велим: не брини ти моју бригу!... Хајдмо из овијех стопа Ивану. Ти знаш да он мене слуша. Лазару се разгали лице. Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.

Дева се љутњу видећи да се сви смеју. — Гуске те разумеле!... Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!... Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... Заврзан се смејао на сав глас.

Заврзан се смејао на сав глас. — Видео сам по њему да ништа не слуша!... А како Суреп? Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? — Дева готово има право!... Много ми дробиш!...

Заврзан се смејао на сав глас. — Видео сам по њему да ништа не слуша!... А како Суреп? Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? — Дева готово има право!... Много ми дробиш!... — Многом сам и удробио!

У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... Зека диже руку: — Браћо!... Бог нас слуша!... Чуо нас је!... Гледајте!... Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја... Хвала ти, оче небесни!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да шуми тугу. Слуша песму гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи

КРАЈ МОРА Из Боке Лав камени један из млетачких дана Озбиљан и мрачан још на тргу седи, На обали мора. Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи.

ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу.

И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се широм очи смарагдове.

Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша. Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.

прстен на руци што клону Од младих госпођа љубљена толико; И давно се више не чу на амвону Он, ког сви гледаху а не слуша нико.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи.

— Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце поцрне од дувана! Пи! Та ово некака шома. Парна!

Осим њих трога нико се ни за шта у кући не пита, него све лепо слуша и покорава се. Ако је Матија однео порез, Радојка отишла цркви, а Благоје да полаже стоци у кући је као у школи одакле

— И Велинци да је родила копиле! И тешко би се жене и опет одважиле да кажу, да Радојка све то већ изодавно и не слуша и не гледа, и да није сам Арсен сутрадан, кад је она свој нов новцат јелек исекла на дрвљанику, отишао ђеди на тужбу.

Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело. А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку. Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: — Луѕцініа пхіломела! Па шта?

А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку. Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: — Луѕцініа пхіломела! Па шта?

Ја је погледах испод ока. Она се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер. Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.

Ја сам им поручио да мене не чекају. Туманов ми после прича како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. — Барбарисцх!26 — казао је лајтнант.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два-три магновенија.

Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо

Копа и мисли. Учини јој се к’о да су залупила баштинска врата. Слуша. Нема ништа. Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот. Нема никога, учинило јој се само.

Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац: »Седам дéра, четрнајст швалера!« Аја неће он да слуша мене, ’оће он да је паметнији од мене. Е, мој Аћиме, мој Аћиме!

Док су мене слушали, и док сам ја могла... било је и којекако. Ал’ откако дође онај младић, не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала... — До шкандала?!

Гђа Сида слуша, слуша песму коју Јула пева уз гитар. А Јула пева ону красну бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која

Гђа Сида слуша, слуша песму коју Јула пева уз гитар. А Јула пева ону красну бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која је сад

« То изрече, у Тису утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом. А Јула наставља још тужније: »Ој, Бога вам, три млада дротара!

Чешће су и читали понешто. Јула чита, а мáма ради крај ње и ћути кад она у себи чита; или је слуша кад Јула чита наглас.

А поп Спира је само слуша. Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор

па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишји реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.

Приповеда јој — иако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула, па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И, укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе више тај плач, цвилење. — Туго, Мито, домаћине! — Леле, синко! Туго чедо!

— Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи. Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим.

Чим чује да је ко умро, ето ти њега тамо. Да се нађе, слуша, а најрадије да оде клисару да јави за смрт те овај мртваца да огласи звонима, па онда попу и другима.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може. Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.

Како се по вароши свашта говори о њој и Марку, како мрзи родбину. Марко Алку не слуша, него јој вели да му у кућевни мир не задире, и најбоље би било да му не долази. Већ је од Мице набрушен.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Само је проналазач фитиља спавао с брадом на грудима и патентом међу коленима. А Јуришић седи, слуша све оне жалосне историје по реду, мучи се и мисли: Бога му милог, где сам ја ово упао? Ето слушам ја и мучим се.

А Јуришић слуша из своје земунице како се они искрено згражавају због оног поступка Хрустићевог, па мисли: како се из њихове коже, у

соби скупили већ другови унука бабиног Владислава и скакавачка дискусија је започела, те он хтео не хтео мора да је слуша.

А сви су турски задимили те онај дувански дим у прашљивим млазевима промиче кроз пукотине и Јуришић слуша и гледа у оне млазеве што се преливају и трепере у сунча ним зрацима.

А Јуришић пренеражен, зинулих уста, широко отворених очију, радостан као у сред неког чаробног открића, слуша ово из своје собе, задржава дах, не дише. — Станите, станите!

Африка

Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље

Онај који тресе звечком приклања јој непрестано главу, полусклопљених очију слуша зајапурено њене звуке, као да из ње излази ишта друго сем заглушне ларме. Он долази, после, да говори са мном.

“ Бој одлази, и, како никад не слуша шта му се каже, стаје пред сандук за судове. Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар. ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио

(Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш?

Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину.

Но треба најпре и господичну запитати. ЈАЊА: Оћи она, ја знаем, она мене слуша. Ели, Катицо, ти мене слушиш? Ово је добру прилика. Господин нотариус је човеку паметно, учено, зна елинска хисторија.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Гарсули, љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и

Кад би капамаџија Гроздин, каткад, плануо на своју бољу половину, његова јединица имала је да слуша, како би јој отац дрекнуо на мајку: „Анђо! Дете ти твоје! Та где ми је игла?

Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња. Али зато хода у чизмицама и слуша звецкање својих мамузица. Све се може кад се хоће. И кад се има пара. У Павловој ствари нема никаквих тешкоћа.

игра ону важну улогу коју, у конструкцији телесног састава жена, играју – да извини његова ћерка и не треба то да слуша – женска колена!

Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу. Чинило му се да је познао, и нехотице, ћопави корак

вика, музика, неког веселог друштва, целу ноћ није престајала, па и кад престаде, пред зору, Исакович је морао да слуша, однекуда, крај себе, из зида, дубок, тужан, јек, неког виолончела.

Вијена је димила испод њега из димњака. Дани су пролазили. Ноћу је имао, и даље, да слуша цику и вриску жена, на доњим спратовима, свирку, и вику при одласку коцкара, који су одлазили, кад сване, из куће

Чинило му се само да чује неки разговор људски, који слуша, као разговор неког сталног одјека. А крај свега тога владала је, и даље, та чудна тишина.

Луда је, каже – не треба да га слуша. Та жена са зеленим очима туђа је, отишла, међу њима није било чак ни најмањег додира. Нашалио се. Не постоји та жена.

Она онда устаде и рече да ће отићи. Дошла је да му каже да он и Евдокија срљају у пропаст. Па доста. А ако је он не слуша, значи да њему није стало ни до њене матере! Није њему стало ни до Евдокије. Сав је он саздан од лажи и притворства.

Не воли он ни њену матер, искрено. За њих обе, и за њену матер, и за њу, био је само несрећа! Она слуша, каже, Евдокију, како плаче у мраку. Не би требао да се шали са Евдокијом! То је створење лудо!

Мрзи тај и Василија, и Чрну Гору. Није њему до наших суза стало. Није то Рус. Слуша тај шта му Аустријанци шапућу. Исакович се сети, како му и Волков, једном, рече, у шали, да, у Бечу, сви, денги

Теодосије - ЖИТИЈА

“ А Господ, који је близу ових што га призивају ваистину и слуша њихову молитву, послуша и њихова мољења као и осталих праведника.

А сада само речју једнога ка другоме у Богу, послушање изнад природе разуместе. Видесте да чак Бог слуша обојицу и да извршава њихову вољу.

А ово све види се да Бог чини ради нашег спасења, да бисмо разумели како Бог више љуби једнога праведника и слуша га више него многе грешнике света, и да познамо да наш живот није богоугодан, и да осудимо своју беду јер ни да ходимо

се против нас ка Богу због тога, да не пострадамо нешто, јер си ти, као што видимо, Божји слуга, и Бог те у свему слуша.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо. Али Секула не слуша и све се више удаљује. Тада непознати ободе свога коња, који скочи у висину за три копља и брзо стигне Секулу.

У Битољу су се нпр. знали ханови у које су они пред пазарне дане долазили и свет се ту скупљао да их слуша. Са новим временом губе се и ови певачи. Имао сам прилике да чујем једнога од њих можда последњег.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

га висине појеле Је ли се у птицу претворио Ено белутка Остао је тврдоглав у себи Ни на небу ни на земљи Самог себе слуша Међу световима свет ЉУБАВ БЕЛУТКА Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Помислих на мамино лице док слуша друга директора како се боји да од мене неће бити ништа и дигох два прста. - Прилог времена прошлог од писат, то је,

— Ти немаш часну реч. Кад би се одржао шампионат у лагању, био би први. Зашто си дирао Грету? — Није хтела да слуша. Говорио сам јој о међупланетарним путовањима. На њих би морали понети неког као Грета.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. Господар Софра смеши се. Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. — Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.

Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. — Ал’ си баш јак ко коњ! Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.

— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује. Исплате што су били дужни бирташу.

Приликом заподене разговор. — Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! — Шта? — Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. — Млад је још, ваљда ће се поправити. — Да бог да, ал’ тешко.

Чује се глас гитара. Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво,

Но, то ми још фали! Мани се ћорави’ послова! То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се. Сад је Шамика између две ватре. Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

— Кад ово изговори, треба да остане на истом мјесту, и слуша какво ће најприје мушко име чути.“⁷ Слично се гата и у Срему.

Бременита жена не сме да слуша кад крчи марвинче приликом клања, јер ће јој дете, кад порасте, хркати кад спава. Веома је распрострањено веровање да

“³² Најкраће речено, у патријархалној култури, „човек је господар и господари, а жена служи и слуша“, каже Геземан.³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише Светозар Марковић.

(Она прва устаје, а последња леже, мора да слуша све укућане, а свекру и мужу да пере ноге.) Тек ако се за годину дана покаже вредном и услужном, а посебно када

Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.⁵² За материну клетву каже се да је „страшнија од Божије“.

Пошто се деца прибојавају строгог оца, када дете не слуша, мајка се користи оцем као неком врстом „страшила“ да заплаши и натера дете на послушност.

дете од почетка свог социјалног и психичког развоја осећа инфериорнијим, слабијим и немоћнијим бићем, осуђеним да слуша.

У нашем народу постоји прилично богат и разноврстан репертоар физичких казни. Најчешће се детету које не слуша опали шамар или га родитељ истуче руком по задњици, а за мањи прекршај само се повуче за уво.

Да би се одржао хијерархијски поредак, да би се знало ко је старији и ко заповеда, а ко је млађи, те има да слуша, неопходно је да се деци застрашивањем и кажњавањем утера „страх у кости“.

Проживљавајући јунаков одлазак из куће у неизвесну и опасну авантуру, дете које слуша бајку преживљава и уједно савладава сопствени страх од одвајања, а ово афективно одвајање од родитеља представља нужан

Бајка коју дете слуша откако сазна за себе учи га једноставном, складном и језгровитом говору. Лепши и богатији језик од језика бајке у

На најранијем ступњу развоја, у узрасту одојчета, дете углавном слуша успаванке и песмице за децу које се одликују музикалношћу и ритмичношћу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Оне пролазе кроз таван затрпан старим стварима, кроз напукле црепове обрасле маховином, а онда се пењу у небо. Он слуша гласове који стижу ниоткуд, избављајући га из кухиње. То је мали сањар чији је поглед окренут унутра.

Детектор се слуша кроз слушалице на ушима.) У то време живела је испод нашег стана једна девојка. Звала се Јелена. Ни она није отишла

После једно сат и по дао сам Јелени слушалице да и она мало слуша Радио Београд, који је пуштао новогодишњу музику, али некако ми се више није играло! Како да играм кад не чујем музику?

Било како било, постало је некако веселије са Вером. Умела је да ћути и да слуша. Палила је цигарету на цигарету, пила барабар с нама, а, што је најважније, пошто је једина имала сигуран посао и

Наш херој је био изванредно вешт водич кроз јеловник и карту вина. Дошао је да слуша њене невоље, а испоставило се да је испричао све о себи. Слушала га је пажљиво.

Празник! — Нико не тврди да ви немате право једанпут месечно на своју кћер... — слуша монотоно глас свог бившег таста, човечуљка изгубљеног у плишаној дубини фотеље — али ми нећемо дозволити да је

Све што желимо, уколико и даље мислите да виђате малу... Маки га више и не слуша. Забавља се кружећи погледом преко свог бившег затвора, поново види педантерију која му је ишла на нерве, а затим лице

Не, док сам ја жива!« Док слуша своју мајку како говори и скупља исечке из новина што лете на све стране из њених нервозних руку, кћи би и плакала и

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он чита филозофа Ф. Баумајстера; у Халеу слуша критичког филозофа, Лајбницова ђака Еберхарда, који је у име здравога разума претресао основне идеје хришћанске цркве.

многе бојне случајеве и имена храбрих мужева и србских јунака (које сваки Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом

Песме су имале успеха и код Срба, јер су простијем свету чиниле задовољство као да их од гуслара слуша, а образованим људима страна критика је казивала њихову високу уметничку вредност.

Тада је 1841. отишао на гимназију у Темишвар, и свршио је 1843. 1843. отишао је у Беч и уписао се да слуша права. Ту се упознао са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем, ушао у њихов ужи круг, и то познанство биће од врло великог

Читалац губи осећање да је у литератури, и чини му се као да слуша исповест једног старог пријатеља који отвара своје раздрагано или рањено срце.

Милићевић, Вук - Беспуће

своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на време и климне главом, али га не слуша.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« — Ама, окани се господина! Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о себи? Ваљда је он дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији разговор с господином Пајом, јер је опазила да је Јови

Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Вјетар само липом зажубори, Друго ништа — „Али ово сада?“ Опет слуша: „Ништа, опет ништа.“ И дуго је Фатима слушала, Дуго тако јадна се варала — „Али сада — сад занаго бјеше, Баш од

је Фатима слушала, Дуго тако јадна се варала — „Али сада — сад занаго бјеше, Баш од горе кô да чарне дође —“ Фата слуша, ох ти њезин јаде!

“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја. Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!

Кад штогод шушне, а он ти се преда, Све нешто слуша, све некуд погледа. Не могу њему да сагледам лица, Јер и њег' зави дуга кабаница.

“ — Овако рече, па то око живо У њега упре млада бојажљиво, А он је слуша, осменут се ћаше, Ал' брзо смисли, па дар доваташе, О врат га веша и спушта у недра, Па љубну злато посред чела

' 56. „И још даље ја покуша, Одо зборит, одо молит, Ал' он не кте ни да слуша, Не даде се ни осолит. Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57.

— Празну избу, у њој тама, Две-три сове тамо горе Излетеше на прозоре. 104. Он униђе, свуда слуша: Ни с' што миче, ни се креће; Оде куте да окуша: Нигде ништа, заман шеће.

104. Он униђе, свуда слуша: Ни с' што миче, ни се креће; Оде куте да окуша: Нигде ништа, заман шеће. Опет слуша, ал' све ћути, Па се к врати сад упути. 105.

Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава јадна, што ће друго? Спавај, спавај, чедо моје!

Та њиова силна јека Носи нешто из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из недара; Ал' са чега и са кога?

Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница. Украј њега седи бледа, Пуна бриге у њег' гледа, И слуша га како дише, Сада јаче, сада тише. Слуша, слуша, али саде Као да му душа стаде.

Украј њега седи бледа, Пуна бриге у њег' гледа, И слуша га како дише, Сада јаче, сада тише. Слуша, слуша, али саде Као да му душа стаде.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Скромно се понамјести Сава гдјегод у ћошку, мало прича, помно слуша, али зато чашу не промеће. Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се

Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче. Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека. Зар и сам није везан уз тешку црну земљицу?

се обзире осумњичени Пантелија и као највише му дошло криво баш на тога младића: та није од њега лијепо ни да слуша о таквим работама, а камоли да о њима јавно суди.

натоварен оружјем и муницијом, босоноги Василије ћутке гази у дугој партизанској колони и на одмаралиштима мирно слуша заједљиве примједбе изгладњелих људи: — Читаву краву за овога ту! Е, јесмо добро пазарили, нема шта.

Нађе се тамо половна ствар боља нег нова. Често се продаје и крадено. Командант га слуша стрпљиво, слуша, па ће ти истом хукнути: — Микане, да нијеси командир и члан партије, ја бих ти сад рекао да си ти

Нађе се тамо половна ствар боља нег нова. Често се продаје и крадено. Командант га слуша стрпљиво, слуша, па ће ти истом хукнути: — Микане, да нијеси командир и члан партије, ја бих ти сад рекао да си ти једно обично божје

Нема ни женидбе ни других беспослица. Момчина мирно слуша и добродушно бобоњи: — Е, кад би дао бог да се и то дочека.

Милош се раскорачи и поче разњежено да рецитује, док га је Сајан слушао, поисправљен и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко бијела кока мирује дан . . .

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће, само да не слуша оно: — „Да ли те је жалба...“ Које се тако тужно, и отегнуто разлегаше у ово свануће.

Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.

А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти. Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:

А она не може да га гледа ни да слуша тај његов мек, више женски глас. Но и он се није усрећио. Оженили га богатом девојком, из знане куће.

А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера. Гологлав, гледа у мутно небо, месец, и слуша из собе игру, песму, крике и веселе, које тек сада, када он изиђе, поче у свој својој силини.

Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора

Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље. Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет? зар томе мора нас тек да слуша обестељена, слободна душа? зар није њоме свак обузет?

Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може! — Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру

— Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро

очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели

слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким пламом

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно

Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не

Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару“. А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе.

Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети. Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља

Угурсуз не хтеде ићи, већ се сакрије иза воденице, па слуша шта ће говорити. Они се договоре да начине кревет више воденичног камена, па да увече легне Ђосина жена, па Ћоса, па

Ага се поглади по бради, па рече: — Валај, ко жену слуша, он је гори од жене, и зато не ваља жену никада слушати. Након неколико доба опет дође нешто послом до аге и понесе

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ (узме шташ): Оћеш? СОФИЈА: Штап је за скотове, а не за људе. МАКСИМ: Штап је за свакога, који не слуша. (Замане.) Оћеш ли? СОФИЈА (показује столицу): Питај ову. МАКСИМ: А шта значи то?

(Одлази.) НИКОЛА: Ето видиш; може ли бити боље нарави? Али залуду, кад јој не иде ништа од руке. МАКСИМ: Опет слуша барем, и даје се исправљати. НИКОЛА: Од десет година једнако је исправљам и злопатим, па шта сам добио? 4.

ЉУБА: Зар не знаш? Свирка. СТАНИЈА: Па свирка су зурле. ЉУБА: Хи, хи, хи! Ко ће зурле да слуша? Чекај мало. (Отиде фортепиану и почне свирати.) СТАНИЈА (уплашено): Ју мене, кјерко, ју мене, кјерко!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Гди станем, ту се морам једити. Не госпођа, него канда сам последња у вароши, тако ми се реч слуша. Што год рекнем, све им је неправо; што урадим, то код њи не ваља.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

и бивше, кад се све то Смири у раван спојене посуде — А срце мотри за крилатом петом Гласника, мери размак и брзину; И слуша крике ждралова што плину У магли мрака, мокрим мимолетом. (4—5.

душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато зборим; преобиље твари Чини да трулеж бива залог зрења у видљивом, где разум

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Зашто се њихове плоче продају тако добро? Вероватно зато што то свет воли да слуша. А зашто воли? Зато што је највећи део човечанства састављен управо од сличних дама с папилотнама и џентлемена који

Срамота! Хоћете ли да знате какав је мој поглед на те ствари? Нећете? Баш ме брига — кључ је код мене! Ко оће да слуша, оће, ко неће, нека преспава овај одломак!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом. Дежура негде Мајстор без алата да срцем слуша тајни језик Оца, док окном зукти изгубница оса. Октóбар пали брегове Баната.

Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима четворма. Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број.

У шуми овој, ко зна да слуша, бесмртно дише народна душа, херојско срце његово куца и видик блистав до среће пуца.

Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво слуша и њушку своју лукаво цери. На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.

пролазе сати... Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати. Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади.

“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор.

Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели некад лија и вук ...

успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари, сједи са жапцем у млакој бари и слуша пјесме уз фењер жут. Ту сунце јутром дјечака буди, с Прољећем коло играју људи, а љети прави ватромет гром.

Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!“ Плакао рибар, а мачак слуша, жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако је рекȏ — рибици доброј, тамо далеко, да

“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило! Нек вјечна младост побједу слави,

Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршићете наопачке!“ — То слуша лија, па суди здраво: „Сад видим и ја, јеж има право!

— за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.“ Не слуша Ћира што старац прича, већ виче, прети: „Дај кожух чича!

Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Не знам има ли и жена међ њима. Прозори околних кућа су сасвим мрачни, али мора да се оданде љубопитљиво слуша, мора да су лица узбуђенних девојака или жена, изнутра, уз саме прозоре.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља.

о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.

Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре... И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке. Он ништа не тражи, ни за чим не жуди, Не вије се уздах из његових груди.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На крају дрвене плоче већ је мрак. Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви. Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се.

твоју милост да се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша мој напев ни зарицања којима се паштим ускрати ми своју милост сакри ме од сажаљења Откривање смисла је крај стварања.

се пењу на планинска седла и хоће у небо заједно са женом па шта буде огањ плавет ил звездана стакла нико их не слуша ко ће у нестанку још ред да прави свако се сваком измигољи око бунара у жбуњу под орахом кућним зар то да буде

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету. Он познаје своје овце у главу, са псима разговара, по цео дан слуша мелодичне звуке меденица, и мисли ваљда да је тако и доле међу људима.

Од почетка рата слуша само лупу и пуцњаву топова, гледа мушкарце, коње и мртваце. И решио се сада Александар да „скине мрак с очију“.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу. Љубица приђе к столу и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту:

Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде. Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја... Него није то. Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.

Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост. И Гојко се чак расположио, па допуни разговор

уз њу је писар. А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао. Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима...

Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се

неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша... Та он јој је ипак друг, то исто што и она. Сутра се то може и њој десити. — Молим вас...

Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!... Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога... Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра!

— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се. Љубица слуша, гутајући сваку реч. Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.

Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама кâ луда, а сад ти за њом ?... Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи. — Што ти је, болан...

Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух... Гледа и слуша, не дишући, само дрхће, дрхће и гледа... О, како је страшно ово што доноси слух!... Је ли могућно да је то његов глас.

Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену, да се не меша у негове »послове«. Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ако би ми ладак начинио — Ја би њему верна љуба била.“ Она мисли нико је не слуша; Слушао је овчар од оваца: Рогозом јој снопље повезао, Од леске јој ладак начинио, И донео лађане водице; Пак

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— чу се са свију страна. Сад тек настаде препирка, прави хаос. Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути.

— Ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу! Па кога би то између нас и могли изабрати? Ко је између нас путовао да зна путове?

” — Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. — Врло добро! — рече начелник. — Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, тако се можемо погодити. Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо. А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.

И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке... Грло му се суши, а он не сме ни да се

или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у

не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш...

Столови, доксат, степенице, — све је то начичкано народом, који се утајао, па, не дишући, слуша учитељево читање. Учитељ се наместио у зачеље, држи неке новинице у рукама и већ четврти пут чита гласно један допис

учитељ и чита гласно, а до њега, мало улево, наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад повуче из трешњева чибука, задими и одмахне главом, па опет слуша.

Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад повуче из трешњева чибука, задими и одмахне главом, па опет слуша. И ми се начетили, па слушамо и не дишемо.

— Ћути, попо!... читај, учо!... рекне господин Бурмаз, и опет повуче из трешњевака, па сагне главу и слуша као да се сад први пут чита.

да дрма целим светом, он је дошао до закључка: да само он треба да мисли и заповеда, а све остало да га безусловно слуша. Не нашавши одзива код људи, он се обрати женама, које му помогоше те се дође до овога стања, у коме се сад налазимо.

« Живко се упути чекаоници, али видевши тамо Много народа, а он сад не беше расположен да слуша свачије разговоре, врати се и продужи даље да хода. — Кога чекате, господине капетане ?

Чини се изнемоглом болеснику да слуша и њихово шуштање, и оно му изгледа онако исто злослуто и језиво, као и последњи одјек јасног звона...

Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку, сажижући врелим очима овај ненадни чудни призор... Весеље !...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Нешто ми много замршено. (Даје јој новине, означујући место које жели да му се чита, а он устаје и слуша шетајући.) ДАНИЦА (седне на његову столицу и чита): „Еволуција једнога друштва зависи често и многоме од напора и

После како хоће. ПАВКА (одлазећи): То ти да јој кажеш, не слуша она више мене! (Оде.) ВИИИ ЈЕВРЕМ, затим ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (вади из џепа новине, развија их и седа да их прочита).

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и

Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или

»Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.

се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И слуша народне песме. Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не?

Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И слуша народне песме. Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу.

Кад огладни, наједе се пасуља и кавурме И слуша псе док лају до на крај Карабурме. Једном руком захвата храну, другом држи маказе Које и саме, по новинама,

Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања... Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца).

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо слуша. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Причаћу ви за тога ђавола.

Кад два зборе штогод на улицу, трећи ухо обрне те слуша, па онај час трчи судницима, кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Па се тек занесе, почне на сав глас. Мати не сме да га прекида. Само га отуд, из обасјане собе, слуша. Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од

гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио. Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу.

готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе. Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.

Арса, што никад до тада, опи се на мртво име. Није хтео више ништа да слуша. Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио. — Ах, Ахмета!

Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи. За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако

би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

БЕЗ МОТИВА О, ових дана, кад нас слабо слуша И Бог, и нада, и разум очајан; О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и тајан; Када нас опет,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

пута разговор, и то све о времену како је лијепо и како се надати, да ће и потрајати, али видећи да га Господар не слуша, ђакон би махнуо главом па наставио своју шетњу. У то слуга један из манастира, гологлав упути се ка њима.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Човек без заната као кућа без хајата. — По делу се човек познаје. — Човек без порока није човек. — Ко људе не слуша, ни човек није. — Тешко је човека наћи, а лако познати. — Мука је до човјека доћи, а од њега ти је лако.

— Ко се пса не одбрани, не умоли га. — Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе. — Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Угљен, ако не ожеже, он огари.

— Реци макар и једну, али вриједну (ријеч). — Не реци зло да зло не чујеш. — Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће. — Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш. О УМУ — Цар царује, ум богује.

Тешко сваком ономе јунаку Што не слуша свога старијега! Тешко свуда своме без својега. Тешко томе ко памети нема, Самур капи на ћелавој глави, Мор-долами

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

док су још ова два зуба мени у глави, не ћете ви учинити штете моме господару.” А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе.

Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.” Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља

нису никога имали до само једну матер, па кад дођу кући, мушко дете затворе да се гоји а девојку оставе да им матер слуша.

“ Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутра дан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му изва- | ди

“ Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не

чекати те почне там амо кроз гору шетати се док набаса на некакво коло крилатијех ђевојака, па се прикри да их гледа и слуша како пјевају, али његовом несрећом опази га коловођица те га очима затрави и у они час остаде нијем и слијеп.

Видећи цар где је нема задуго да дође међ госте, пошље једнога слугу да слуша на вратима, купа ли се још. Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он помисли да је

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ Заповедаше му да се о црквама брине и о онима који служе у њима, светитеље у сласт да слуша и црквене слуге, и јереје да поштује, и над црнорисцима да бди, „да би се молили за тебе, и да ни у чему не будеш

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Миле, који напољу слуша говор, повремено улази и коментарише оно што је чуо. Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за

(Цмиља се враћа за шанк. Миле улази, узима столицу, ставља је крај одшкринутих врата, и тако наставља да слуша говор.) СТАВРА: А и ти уђе? МИЛЕ: Па ваљда видиш колики је то пљусак! СТАВРА: А онај тамо не прекида?

ИКОНИЈА: Боље да спава, него да чапљезга! ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша. Затим их затвара): Чујеш ли овога напољу, молим те! ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но теби кажем да је права светиња да млађи старијега слуша, да се деца своји[х] родитеља не од|ричу, како ни родитељи своје деце, и да чловек праведно и поштено у својеј кући о

И то ми није мало утешенија, да ће младеж која те слуша боља и паметнија бити, и да ће као разумни и прави људи мислити.” Епископ: „Добро!

Зашто свако општество има своје поглаваре и управитеље разве да и[х] слуша и да им се повинује? Ко не зна, право је да се да упутити и научити од онога који зна; а гди ово не бива, ту морају

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из колâ два пршута и да су и’ заједно појили... — Лажеш!

Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди. Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му да слуша стрица Брну, да запази како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри. Стипан и Бакоња пођоше.

Затијем би се вра извалио у наслоњачу, па ставио преда се два шпажна златна часовника. То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.

То је трајало само њеколико минута. Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше сасвијем као турски, толико је могао разумјети.

— Натраг, пасји скоте! Нико да се одавде макâ није, него да ме свак слуша... Ножић ми дај когод и воде донесите! Та не видите ли да је човик при смрти!

Сви заграјаше. Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“. — Нека слуша до краја! па нека онда говори! — рече Тетка. — Нећу да слушам до краја!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш? Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу.

Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на свету не

Говорио му је да пише за новине, и шта све он очекује од њега, и видео је да га син не слуша и да се мршти гадљиво, као да гусенице скида с рукава.

се свлачи и облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без тепања и пољубаца.

Ти једини можеш да га наговориш. — Будало, газда никад не слуша слугу — паде на узглавље. — Тебе мора да послуша. — Што мора? Нећу да се мешам у медвеђа посла.

газда, посланик, власт, цима брзо и нервозно, неправилним, изломљеним ритмом звоно туче по оџацима; он мора да слуша газду и власт, војска иде, иде!

се петлови само једанпут огласили, све се плаши царске силе, знаће да је он лупао на ратно стање, али сиромах мора да слуша газду, шта се њега тиче ко влада, откинуће се конопац и звоно ће му смрскати главу, сто ока је тешко, нека.

Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша. Обема шакама стеже чашу и кроз жућкасту ракију гледа у себе, у ватру што ничим не може да се загаси, у којој горе и

“ — „Не бих га ја ради тога трпела па да му челенка на глави сија.“ — „Ништа му не фали. Мушко је, и слуша. Кад смо сами, он ме још увек зове газдарица. А мужа треба имати или јунака или слугу.

Опет види санке што јуре путем за Паланку, али не успева да види Вукашиново лице док слуша Тошићево питање. Не чује ни одговор. „Сад је свршено с Твојим Аћимом“, каже Тошић.

Откако постоји, моја кућа слуша твоју кућу. Мој деда слушао Василија, отац ми и њега и тебе. А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона.

церовим младарима тукао је Преровце по крстима и туру, и сада, то село око шупљег бреста пред општином сложно слуша њега, Аћима, спремно да и у смрт пође за њим.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта је могао друго осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче са све четири стране света? Његову кулу насељавали су пословни луди и рачунари.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава, ковитлање облака над безданом и, нарочито, сенке како це преплићу.

Док је Вишњић, пре две године, овде, у Шишатовцу, певао Вуку, Мушицки се склањао да их не слуша: то га је отегнуто певање баш замарало.

Љубица је тако и чинила: приносила је најбоље делове себе. Више није имала тело које тражи, само оно које слуша; није знала за умор, само за дужности.

о самовољи која га је сасвим узела под своје, о осионости која га је једнако гонила да изазива туђу освету а да слуша само тај глас пусте моћи у себи.

У часу кад млади Анастасијевић, још не Капетан Миша, од својих сапутника слуша причу о Пиринчани, нико ни не слути оно што ће, о Пиринчани, у другој половини ХХ века, открити историчари.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

магле и острва леда, Што пјева жудно измеђ' ледених гора, Не питајући да л' је когод гледа, И да л' је слуша; и сред мртвог дола Ц'јелога в'јека звонку пјесму вије, И најзад умре - без имало бола Што јој пјесму никад нико чуо

не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша; Ал' љубав, очи, срце, Нико ме не слуша. А један цветић што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио Најтајниј' уздисај.

Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека... Док месечина насмејана сија, И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована. М.

од њиних невиних душа: Светле к'о капи морске, а нежне к'о слатки уздах Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости. У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим.

над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане дрво и да шуми тугу. Слуша песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и

о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.

Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега крила: „Устани, драги, ноћ је веће била!“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Ви нећете да ме разумете! Чините се невешти!“, узвикну нестрпљиво Зенодотос. „Не бојте се, говорите! Нико вас не слуша“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па су настале здравице. Поп је држао читаве проповеди и говорио гласно као да га слуша цела парохија. А ја сам рекао: „Снајка, побратиме, да Бог да целога века били срећни као данас.

Командант као присећа се неког важнијег посла, расејано слуша војнике, и онда нервозно прелази на четвртог да би прекратио рапорт. Четврти промрмља нешто, па се збуни.

од којих боље ради „вежбање с оружјем и стражарску службу“, он одлази у јаругу код значара и тамо убија гуштере, слуша масне приче, дува у трубу или лупа у добош да одмени значаре, док се они сити наспавају.

ледена... И од клупе до клупе, од хладовине до хладовине, слуша како хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у

Онда Љубишић нагло устаје, јер неће више да слуша, узима љутито књигу с полице, и после, испружен на кревету, напорно дише, док се његов пријатељ протеже снажно,

Француз слуша и извршује наређење, али се у исто време и пита, док Немац само слуша и извршује наређење. Француз се пита о ономе што

Француз слуша и извршује наређење, али се у исто време и пита, док Немац само слуша и извршује наређење. Француз се пита о ономе што има да ради и зна шта ради; Немац не пита ништа, а не зна шта ради.

Идемо, вели, мајци у походе, па је право да се бар чиме поновимо.“ Слуша ово Митар, а никако мира нема и опет се први меша у разговор: „Па ти, вели, снајо, како видим, све здраве зубе имаш,

Веома отмени свет са највећом пажњом слуша његово излагање филозофије Хегелове. Али једно од предњих седишта заузео је и гледа право у предавача мајор Таса.

плотова и у исти мах журио да што пре стигне до великог грма, код „Записа“, где је, последњих дана, често долазио да слуша топове.

Досадило му се све и дојадило, па му већ постало одвратно да слуша стално и непрестано како негде тамо на крају села клепеће млин или ђерам шкрипи, и по цео целцат дан гледа како се

тамо на крају села клепеће млин или ђерам шкрипи, и по цео целцат дан гледа како се волови бране од обада, а ноћу опет слуша како крекећу жабе и лају пси, и само и све то, и ништа више — све му то досадило и дозлогрдило, дакле, онде седећи под

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати.

»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом. Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало

Ђурица се прену. Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору. Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде

Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха. Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега

— Дај нам Дарвина! — Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.

— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.

цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...

Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.

— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати. Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе

Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша. И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. — Шта је то?

Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене... Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете... То ми се много допадало, а и јесте било лепо !... Што није сад онако ?...

Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару. А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе.

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно

Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не

Једну вечер здоговарају се дивови, а он слуша испод ћебета, да га ту ноћ на спавању премлате ћускијама и маљевима. Један рече да не чине то сад, него ноћас кад се

Слуга све слуша, па стаде над онијем капком, па како је год који пустахија оздо излазио, а он ти све једнога по једнога оном црносапчин

Али мали мирно сједи и све то слуша и гледа, а онај крајцар трља по столу. Наједанпут врата се широм отворе и пред њега лупи усијан ланац, а он га само

Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети. Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља

Двоје паметни, кад се не слажу, дају једно лудо, а једно паметно и једно лудо три фртаља паметног, кад лудо слуша паметно. А сад да ниси јаукô! — па он њег, ал̓ поштено, опармачи и оде. Удри и опет тражи.

Ага се поглади по бради, па рече: — Валај, ко жену слуша, он је гори од жене, и зато не ваља жену никада слушати. Наком неколико доба опет дође нешто послом до аге и понесе

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

особа не верује у телепатију и друге психичке манифестације, спиритуализам и комуникацију са мртвима и одбија да слуша намерне или ненамерне варалице.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

прозорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра. Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза.

То је била једина његова забава и био би задовољан када би знао да га нико не слуша. У томе сам ја био једини изузетак. Онда смо почели са радом који он назва припремом за универзитет у Принстону.

Осећао сам се као обичан уметник када слуша Падеревског или Фрица Крајзлера. Доста раније, пре краја школске године, завршио сам први ”трајпос” курс из динамике

Напредна индустрија радо слуша критику исправног и пријатејьског критичара. Она подстиче на истраживања и развој, а то даје виталну снагу свакој

Ћипико, Иво - Приповетке

Мори је брига... и целу ноћ слуша и лепо разбире како живина у појати весело трве и жваће суву траву. Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и

У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она весела, јер су јој

На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на застору како се

Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође;

путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду. Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости! — јави се обијестан глас.

Дану, жедан сам, —вели једној дјевојци — напој ме! Прилази к њој, шапће јој и не мари за осталу чељад. Цвијета слуша гласове страсне омладине што се мијешају са шумом борова изнад врела и лаким отицајем воде, над којом стрши мрки град

Онако слабој, смета јој његов задах од вина, и чисто се плаши његова муцања и погледа малих му мутних очију. Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет часова крчма

уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци. Студен и глад облада њеном вољом.

А киша једнако пада и отиче низ јаруге. У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање.

— Иди са срећом! — рече јој господар озбиљно, а господарице пак настоје да је утјеше, мада их она у узбуђењу и не слуша, и не разабира њихових ријечи. Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини.

Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша тешки му задах, — и осјети мајчин бол.... Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је,

— силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра. — Лијепо се састасте, па да уживате! Де, соколови! Цвијета слуша његов весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Већ су овештали примери за синестезију, као и за метафоризоване сензације: да се у љубичастој ноћи слуша шуштање звезда или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море има слан и модар

и непосредна реч, не само што је нераздвојно дата са гласом који је изговара, него исто тако подразумева и ухо које је слуша. Она тка између усана и уха, па је истовремено и саопштење и питање и одговор.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Застане и слуша мењајући боју у лицу.) Васо, 'оди ти овамо на телефон, нешто псује и грди, не разумем га... ништа га не разумем.

(Даје му слушалицу.) ВАСА (узме): Ја сам овде, зете, Васа... Јест!... Живки нешто зврји... реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

пази: на покрет, поглед, начин на који се седа и устаје, тон којим се нешто саопштава и заокренутост лица с којом се слуша.

(продао, купио, на вересију дао), баба устаје, хода по соби, намешта јастуке, покровце, као да то њу не занима а помно слуша.

Младен, опет, све то сигурно и тачно тумачи: занима је, слуша, драг јој је знак поштовања, али му у исти мах, тиме што устаје, хода по соби, даје на знање да му верује и да га

у којој је католичка вероисповест била официјелна, док је православна сматрана шизматичком - Вук Исакович најпре мирно слуша бискупова наговарања да пређе у католицизам, затим се буни и брани своје православље, да би одмах из страха одустао и,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Веровô сам радо, Ал’ загледах дубље: Скрите се, голуби, Ово ј’ надгољубље! Певају ти очи — Блажен ко их слуша! Не певају очи Већ то поје душа; А душа ти поје, Јер је мирна, сјајна, Не зна шта су вали, Не зна шта је тајна.

“ И док год се гласак ове звезде слуша Донде ће с’ и твоја благосиљат’ душа. Јест, човек си био, те и на висини Сачувô си цветак срца у свежини, (Тај се

“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га. „Глад ме мори, дај ми чега; Невоља ми преголема!“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

мисао будућих поетика: један несрећан човек не може бити песник ја примам на себе осуду пропевале гомиле: ко не уме да слуша песму слушаће олују али: хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој СМЕЛИ ЦВЕТ АГОН Док

Краков, Станислав - КРИЛА

Опет су мало доцније тихо јаукнула врата. Опет се кревет увио под теретом, и мртвац је могао да слуша песму металних опруга. Крај врата је нешто гребло и скикало љутито. Љубав је крај мртваца имала нарочите дражи.

Петровић, Растко - АФРИКА

Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље

Онај који тресе звечком приклања јој непрестано главу, полусклопљених очију слуша зајапурено њене звуке, као да из ње излази ишта друго сем заглушне ларме. Он долази, после, да говори са мном.

“ Бој одлази, и, како никад не слуша шта му се каже, стаје пред сандук за судове. Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Сећам се данас своје несреће. ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве. Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта бива данас с мајком његовом, А ти га тешиш лепим начином: „Смири се, чедо, душо мајчина!

Шта хоће везир?... Укратко казуј, Јер ме на дому чека посао! ЋЕРИМ: Овај пексијан не дође амо да слуша, но да заповједа! ИСАК (говори на уво Вуку и Радаку): Тај што се мршти, Ћерим је, Раде, Погана зверка!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ђенерал заповеди да се свира прекидање паљбе, те да се види шта је. Трубач свира, свира, али га нико не слуша, (и цпећа је што га нису послушали). Све што је ван шанца узело је неки ук, па само пали и грми у шуму на коси.

њега и продужи своје псовке и проклетства: — Ја морам да бежим, ја ћу да оставим ову несрећну земљу, где ме нико не слуша: моје се наредбе не извршују, моји це планови намерно кваре. Нико не слуша, а сви резонирају. Проклети резонери!

Нико не слуша, а сви резонирају. Проклети резонери! проклет час кад сам ступио на ову земљу, ја ћу ц yма сићи, ја ћу се убити...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио, Најтајниј’ уздисај.

Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне мелодије, — А лептир га слуша, слуша. Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!

Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне мелодије, — А лептир га слуша, слуша. Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!

Нек погине За слободу — Лепше смрти нема! — Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема. ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света.

Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу! А старојко жеље ниже (Као да небо њега слуша): „Весела вам буди цпећа, И кô данас увек душа!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Брана саветује „Фикусу“ да коњима командује „мирно“. Али „Фикус“ га и не слуша, већ гледа како се извлачи врана кобила... Као да одахну. — Но, извуче се...

Позвао сам свога посилнога Станимира и наредио му да затвори и моју флашу са вермутом. Војин слуша шта ја говорим, па се окрете, уђе у земуницу, скиде са полице своје кутије са конзервираним млеком, и затвори их у

Замислио сам је младу, видео њену таласаву, сјајну косу и зажелео... Војин слуша успламтелих очију и, раздраган причом, поче да трља шакама.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

одметништвом дахија од султана, њихова законитог господара: Дивјег јаничара терај са Врачара Који свог истога сад не слуша цара — а Боројевић 1847.

Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!

прву, љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом, глува, ако слуша, сува.

Минервин кому дом неприступан јест, Толмач же нуждан в беседи праоцев, Тај тебе чита, чтома слуша Буквонеискусан: све им јасно. Ти света жељним отвори царски пут. Колики с тобом путују, мудрују!

Тибуле, о, срећни! Услишила Делија ти љубвежељни глас, Лира са мном већ је умолчила, Љубица јер и не слуша нас. Тибул, Дел’ју, Виргил а Кесара, Прв’ за љубву, втори за корист Похваљив’о, и за мазду цара, Ког је венцу нови

покидати жице, Пјесна врсте мојих загладити, Подрет пјеник, бацит ил’ у трице: Јер ји љуба и не слуша моја.

Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо лице и Турцима спеши.

Жалосна мајка ти, Ђорђе, која те родила сина! Оца ти устави силом лепе кад не слуша речи. Десница гди ти је бодра, с оружјем удесно око? Тамо га шиљи гди Турци му неће саслушати гласа!

смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши има, ово нека слуша, У осталом пак сваком бог а душа.

Она слуша и гледи, а како слуша и гледи, Љубов са целе сија, љубов незнана себи. Није могуће гледат да т’ љубов ломи девојче,

Она слуша и гледи, а како слуша и гледи, Љубов са целе сија, љубов незнана себи. Није могуће гледат да т’ љубов ломи девојче, Па да т’ руку сила к

О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

и сав се од љутине затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду и слуша како се разговарају.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Проклети предаци! Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи. Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Метне шкољку од шаке на уво.) ВИЋА (обзирући се да ко не слуша): „Строго поверљиво. Према сазнању и трагу до сада уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!... ВИЋА (наставља): „...

ВИЋА: То тако ви кажете, а девојка? ЈЕРОТИЈЕ: Девојка има да ћути и да слуша родитеље, само ако ми помогнеш да ухватимо ово лице. ВИЋА: Ако мени само поверите ствар, ја ћу га ухватити.

МАРИЦА: Слушај, оче, ти знаш да сам ја већ у годинама и да је ред и дужност родитељска да ме збринете. ЈЕРОТИЈЕ (не слуша је, већ размишља за свој рачун): Треба послати пандуре у срез. Колико имамо коњаника пандура? (Броји на прсте.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У чувеној песми о Урошу и Мрњавчевићима супротставља се рођеном оцу и стричевима, који се отимају о туђе царство, а слуша своју мајку Јевросиму, чији часни савети добијају пословичну функцију ("Немој, сине, говорити криво,( Ни по бабу, ни

). У другом периоду живота (од одласка у Беч 1771) Доситеј се сасвим окреће Западу: упознаје земље средње Европе, слуша предавања на универзитетима у Немачкој, борави у Паризу и Лондону, брзо и лако савлађује оба класична и све главне

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Постала је гнездо суријех орлова!... Слушала је негда бојних труба звуке, Шта данаске слуша?... Међеде и вуке! Силена је војска овде становала — Наместо је војске маховина пала!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и

Младен слуша. Али не поноси се. Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.

Увек према њој трезвен, миран, као брат јој. И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.

Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.

— Како? — насмејано, срећно питао би их он. И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова? Слуша ли те? — Слуша, слуша, бата-Младене!...

И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова? Слуша ли те? — Слуша, слуша, бата-Младене!... Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно

И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова? Слуша ли те? — Слуша, слуша, бата-Младене!... Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена,

потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: — А слуша, слуша, наша Јованка! Свекрва јој не може да се нахвали. Видим свекра јој као да се подмладио.

Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: — А слуша, слуша, наша Јованка! Свекрва јој не може да се нахвали. Видим свекра јој као да се подмладио.

Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат

И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке. Јер сада њега нема.

И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... А њега сан не хвата...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Њу је проклела Божја Мајка, која је хтела да слуша појање светога Петра и Николе, и свете Анђелије и Марије (или: Магдалене и Јелене), па је заклела свако чедо, и гору и

Ћипико, Иво - Пауци

Биљежник љути се што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају. У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби.

—Понијеће га... — слуша пажљиво стари. —А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да

Пунећи торбу, стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша ... — Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. .

Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна. Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди: жао му што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из

У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч.

да је рок митија, да му придам ждрибе... Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша... Би ли вировали!

Пути су још гори... Ма ча ћу говорит', кад је све у нереду?... Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже.

И наста свеопћи разговор. Тадић нанова хоће да говори. — 'Ајмо, подне је! — завикаше некоји. Ну он их не слуша, већ слиједи говором ... — Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. Сви се надушише смијати.

Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.

Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се. Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на

Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.

„Он мисли да се жртвује!?” помисли „он, син сиромашнога сељака ... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање оставља на лицу каквог балавца што их слуша ужагрених очију.

Ослушкивао сам само зато да бих чуо глас мога злотвора. Говорили су остали. Чинило ми се да их он не слуша, него да ме гледа својим свињским очима и смишља нову гадост. Зашто нисам отишао? Забога, волим ли ја ово понижење?!

Нема оне Дадарине раскошне ширине да човека подиђу трнци кад га слуша. Нема предњих зуба па шушљета кад говори, вавољи по устима речи као залогаје каквог жилавог меса.

Затура поглед, веша га по гредама таванице. Хоће да покаже колико му је неподношљиво што је приморан ту да седи и слуша сва та наклапања. Једва је ишчекао да Никанор заврши своју беседу, да би проговорио. Жучљиво, свађалачки.

Доротеј, као што се то од њега очекује, нашу лажну, намештену препирку слуша радознало, али не каже ништа. Прати нас својим пријатним осмехом и зна, све време зна, за то детињасто надвлачење.

Старац гледа ваше кајање. Гледа. Не слуша. Само гледа. Ваше узмлачене изразе, отужна кисела лица, ганутљиву тугу. Старац се шета около са рукама на леђима.

Труд му је одвећ био упадљив. С времена на време би, престајући да слуша болесника који се снужденог лица јадао, стиснуо очне капке, набрао кожу на носу, између обрва би му се појавиле две

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа

и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом

у пределе сретне, Где сребрни вали тихога Јордана 3апљускују поља и обале цветне Где безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко мирних гора. 1886.

А ветрић пирка и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали.“ Злато ме слуша и дисање скрива, Па склапа очи, кô да прошлост снива. А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила.

тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља.

о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.

“ Међ нама сеђаше деран, невина некаква душа: По целом изгледу срећан, што важне личности слуша; Груди му дисаху бурно, а очи беху му влажне, И он је занесен слушô беседе крупне и важне.

од њиних невиних душа: Светле кô кâпи морске, а нежне кô слатки уздах, Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости. У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим.

„Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим кмету, ал' кад ме не слуша нико.“ Затим се нализа тако да пијан тихо се скљока, Кад за сто, где и он беше, четврта пристиже ока.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Хватам казаљку сата света, померам је унатраг, и заустављам је на години 323 пре Христа. Сат шкрипи и режи, али слуша. - Изненађени, гледамо око себе.

овим књигама пише: „Са свог обитавалишта, завитланог вековним вихором, открио је човек, тај сићушни створ, законе које слуша цела васиона, упознао је кретање звезда и њихову судбину.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

… О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути. Априла, 1876.

ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши сан, Пуна миља и осмева Као добар дан.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Је ли овде неки хан, механа, или каква — Боже ме прости! — црква? (Слуша. Чује се из далека, али јако звоњење звона.) Зар већ звона? већ вечерње, већ да се иде на гробље?!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”. Кад падне вече, и сви се разиђу, онда Ристана још има да слуша неку политику. Једном јој био досадио, и она рече, више у шали него с прекором: „Ма, човече, остави се туђих брига.

Ја сам је прозвала златном рибицом; и шалила сам се с њом, кад не слуша, да ће је мачка појести. Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи

Просто је изневерио и господин жупника и цркву. Седи и као жедан слуша шта госпа Нола говори, и кад она каже нешто згодно, он тапше рукама или скаче у месту као пајац.

— Није учење, Нано, знате и ви добро да није; учим ја лекције, него не знам да слушам. — Нико, брајко мој, не зна да слуша, него мора да слуша... Јеси чуо, Србо! То нека је последњи апс, јер није ти први...

— Нико, брајко мој, не зна да слуша, него мора да слуша... Јеси чуо, Србо! То нека је последњи апс, јер није ти први... Зар је теби апс занимање и забава, ако Бога знаш?!...

Срећа је што у школи напредује. Мене слуша, морам признати, али после опет удеси да ради друкчије... А Јулица, то је оно што је мој отац говорио: да неко може да

Паланка се давно већ научила да са смехом слуша скандалозну кронику неба и земље, како ју је лудак измишљао. Кад су му једног дана донели малог сина, који се код

Ту се госпа Нолин живот, сав из једног комада, преломио, обузела је нека манијачка решеност и нека луда журба. Не слуша никога и ништа, води само званичне разговоре, да би средила оно што оставља. Адвокат и на ручку и на вечери.

А сад! Трка ли, трка наш Јова, од капије до капије за крајцару или двије. Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога. Да му затражи, не кошуљу него кожу, и њу би свук'о и дао.” Фрау Роза није била привлачна жена.

Ја му причам како је Бранко утучен и увређен, а он каже: Поздрави Бранка, и реци му да увређено срце не слуша, „увређено срце је готов рат”. И реци му да човек никада не зна шта се заправо с њим догађа.

— Млади професор историје узима под руку старог професора историје, осветљава пут фењерићем, и слуша како му стари учитељ и друг исто оно понавља на мелодичном грчком језику. И то је нека радост.

забола, по јапански, две огромне коштане плетеће игле у косу, скрстила руке на вуници бледоружичасте боје, и слуша како неко стручно приказује Павлов будући тенис.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И

на рамену ћивот Свог светог краља Из гроба у гроб Храстовина цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Краљ слуша, клима главом и лупка једним штапом по земљи, па ће рећи: — Е, тако је... Говорио сам ја њима раније: како би било да

— Тај твој коњ, Драгиша, нешто много каска — добацује Лука. — Узбуђује се, кад слуша овакве приче. Коста настави: — Смрче ми се пред очима. Дохватио сам је и спустио на кревет.

— На Кожуху... — Е, тога положаја нема на мојој секцији. Сад не знам како да ти објасним. Капетан Радојчић слуша објашњење и поче да се смеје.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца. Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора. Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец.

Три брда у даљини, као три прозрачна мехура сапунице, привлачила су га више од свега. Био је спреман да слуша чак и песму потока који је себе називао реком.

Узалуд је Капљица говорила да у Пустињи нема кише. Пуж њене разлоге није хтео ни да чује. А и што да је слуша? Нема кућицу, ништа нема, прави просјак! Дебели богатун сави рогове и увуче се у кућицу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца, ни матер, ни Бога, никога не види и не слуша... Море, што камен не добих, него њега, сина?! АРСА Немој толико, хаџи! То је. Сад, шта ћеш му?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу кумре. 1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

покадшто, и стереотипни завршетак није лишен извесног дубљег смисла и праве лепоте: Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! Али, ма какви били, стереотипни почеци и завршеци немају битног утицаја на лепоту песама.

Пак он леже санак боравити. Момчил' спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер

Ето мене мога сина Марка: Он ће казат на мене је царство, Од оца ће останути сину“. Марко слуша, ништа не говори, на шатора не окреће главу.

У Турчина војске свакојаке. У Турчина једну кажу силу, самовољна Турчин-Влах-Алију, те не слуша цара честитога, за везире никад и не мисли, за цареву сву осталу војску а колико мраве по земљици: таку силу у Турчина

Што рекоше, то и учинише: отидоше Богданову двору; Богдан оде к љуби у тимаре, Митар оста двору на пенџеру, да он слуша што ће бесједити.

Митар слуша двору на пенџеру што говори госпођа снашица, од милина сузе прољевао, пак одоше до његова двора. Богдан слуша двору на

Митар слуша двору на пенџеру што говори госпођа снашица, од милина сузе прољевао, пак одоше до његова двора. Богдан слуша двору на пенџеру што ће Митар с љубом бесједити, Митар иде двору у тимаре, пак бесједи својој вјерној њуби: „О Милице,

“ А то слуша дужде од Млетака, два сокола, два дуждева сина, и слушаше стотина Латина. Мило било дужду од Млетака, руке шири, те г’

Ал̓ не слуша злосретна ђевојка. Викну једном, па га не довикну; другом викну, доке га довикну. Максим врана коња поврнуо, ослушкује

Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА Књигу пише паша са Загорја, те је шале на Грахово равно, а на руке

Тако пјева Сријемка ђевојка, она мисли нико је не слуша, ал’ то Рајко и слуша и гледа, па дозива Маргиту ђевојку: „Селе моја, Маргита ђевојко, немој клети војеводу Рајка!

Тако пјева Сријемка ђевојка, она мисли нико је не слуша, ал’ то Рајко и слуша и гледа, па дозива Маргиту ђевојку: „Селе моја, Маргита ђевојко, немој клети војеводу Рајка! Шта ће коме учинити Рајко?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ни више покајања; моба се не слуша, нити сузе помажу низашто. СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ...

На то жена заустави се на беседу и не оде од њега. Слуша свесрдо нашто ће изаћи беседа му. Узе распитивати га натраг откуд му је та жива вода (жива вода у писму та се зове,

Ама домаћин врло мерка и слуша хоће ли му путник кад проходећи скинути с дрвета коју воћку да га довреба те избије, ружи, псује и оглоби толико што

А ако ли он друге учи а сам не твори, под ништо је његово учење те тко да га слуша; тек у то мах тробоњи и ветар му глас разноси штоно се апостол Павал таквим учитељем поднаша, корбом говорећи к њима:

Ако ли се маже и све се гизда, поносно ли ходи, пркоњи се, злом одговара, не слуша, — с педепсијом прокињи, а не одсецај је са срдца, ни одбијај од себе с немарењем, што чини да чини, с смрзнућем на

Има време пословати и време Богу служити. Ко поје, двоструко се Богу моли (и Бог слуша га ка човек лепо свирање). Да смо о добру мудри, а о злу луди.

Сиромаши не жали, младеж не милује, седиње се не стиди, мита не прима, плача не слуша, мобе не зна што је то, склањања не мотри, нит се од кога што усумља.

По малу се умље бистри и уши се чисте! А што много да ту и преклапљем, кад слабо ко то слуша? Тко ли је тај од врло учених и поразумнији учитељ, житосејач ли вешт, да то и ово по голу камењу сеје, ил' му што

учитељ, житосејач ли вешт, да то и ово по голу камењу сеје, ил' му што глуху на уху говорити, кад он ништа ни слуша, а ни чује?

Зберите сви скупа своју мисао! А најпосле, ако тко дочује ако ли не слуша, мања му хар о томе! Јер ја свој посао послујем, своју подужицу исплаћам; копам и орем и чисто жито сијем; а њива, ако

где стигне царево, спахијско ли што заповедно писмо, не расматра се то, која га ако рђа и хула чати, ама то се врло слуша што се пише, која ли је заповест. НА МЕРИ СТАЈАХ Да ми што слатко на горко не изађе; високо дизање на сниско спуштање.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

! дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?! И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!

Е, какво је тој саг заступило, бог да чува!... Ни се татко ни се па мајка слуша! Што је овој? Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... Е, како то?... Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!..

седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори! Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!

Присети’ се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...

Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин где пева...

Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин где пева... Да ме младу дава за наше комшијче! А Мане и Калина су комшије!

А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан! Овој си је наше женско знање!“, па заокупила папучом по оним

А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљевско име!... Јазук, Миланче!“ А дете их слуша и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...

“ Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу. Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!

“ Тако се једни смеју, а други љуте. Само Мане нити се смеје њити се љути. Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацкове шале.

“, ипак је он редовно и радо долазио тамо. И несрећа је тако хтела да се ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму: Запрегни, Вело, запрегни, запрегни скути, рукави.

Теке... зборим си... за теб’ неће да ваља!... Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеиф с уста, а други слуша, па мисли, истина је... Слушају чираци, па неје ред за еснаф-човека. Искачају лоши речи!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности