Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Био сам у биткама. Видео сам дим и пламен, слушао сам звеку сабаља, звиждање танади, рику топова... Гледао сам поноћ како је по хиљаду запаљених кровова осветљује
У нашем селу беше један дилетанат у виолини. И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао. Више пута би, изненађен, рекао: „Ове жице имају срца, и плачу и смеју се: као после кише дуга на небу“.
су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме нико не хте пријатељским саучешћем саслушати. Буди ми пријатељ, о добри човече!
Те црне тавнице са својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих слушао, или у њима живео, томе се срце леди... Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу...
Кад је био према мени, он ме погледа оштро, испитујући ме, као да л’ сам што од њеног говора слушао... Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам...
Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце. — Нек се угуше, — рече у дивљој јарости, — нека изгину!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Апелес, славни живописац, предлагао је народу своје иконе, и слушао би мњеније многих о њима. Дође папуџија и каже му да би та папуча на ови начин боље стајала.
с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан светога Николаја којега он слављаше, у реченом селу, децу учећи, слушао; и будући да је кратак, а весма, и у самој простоти куриозан, хоћу га овде придодати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
почнем да му читам, каже ми он одма, да ја ништа не знам, јер у читању нигде нисам знао где треба стати, и ко ме је слушао, није ништа могао разумети шта је.
” Ја сам слушао мога оца, и сећао сам се целог живота свију његови̓ совета, и био сам спокојан, задовољан и срећан. Следујте мом
Ми смо сви свештеници као браћа живили, а народ нас је као апостоле почетовао и слушао, тако да су и од околни̓ нурија долазили, и гледали и цркви милостиње као у монастире давали, а свештеници други од
Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из ћупријске; [Стеван Андрејић] Палалија из београдске; и за друге сам слушао које мој отац фали, али сам им имена поборавно.
Они се спреме и оду до Болеча, пак онда се поврате натраг. (Ово сам слушао кад моме оцу неки Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије
О томе, како је Београд узет, слушао сам где Муја, уровачки бег, прича мом оцу. После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири
” (Баш сам ово све слушао, кад моме оцу говори.) Сад оне четири да̓ије искупе кнезове, пошто су Београд јаничари освојили 1799.
Говоре, да је око 60 онда погинуло, а у наши̓ је и џебане било, нестало; али је и Турака бар толико пало. То сам слушао, кад сам из Русије дошао; а ту био нисам. Јоште и о овоме, децо, да вам кажем.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита онај што је погађао у каиш. — Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути
Све грмље поизваљивано... — Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува! — Јеси слушао нашег Станка? Ето он је ветрењак... Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се..
па то набада после на чиоду и суши их Што ће му то, не зна чак ни поп Вујица, иако је кашто одлазио у Београд и тамо слушао, где има негде — те се тако купе бубе, камењице и травке. Напослетку, шта се то њега, попа, тиче?
Обично се старао да лепим реч'ма и саветом измири парничаре, Зато га је народ врло заволео, поштовао и слушао. Ако кога мало оштрије и покара — нико му не замера; стар је човек, а кара не што је пакостан, већ што је рад да
— Јес' попо, имате право — тврди Ђошо улагујући се — равним начином, знате ли и ја сам слушао како су та два села страдала... Летос сам, знате, излазио у вересију, па стра'ота божија — само да сте ондак видели.
— Ја сам, видиш, Пурко... — настави Страхиња гледећи преда се — ту девојку подавно замиловао... — А слушао сам ја то... И овде се већ зуцкало... Па Живан, бој се, не да? — Не да...
Вуја је био веома послушан. Слушао је попа и пошу — што му год заповеде. У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила,
Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свога попа. Нико се не сећа да се икад оженио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– А како је добро? Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мнслио да је Станко мртав. Турчин је слушао задовољно. Пошто Маринко сврши причу, упита он: — Па, шта мислиш сад? — Ја добро мислим, честити ефендија.
Станко је слушао двојнице, па му се ражали... Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини... Осећао је чисто
Па, велиш, рад си да будеш хајдук? — То ми је жеља! — рече Станко. — А знаш ли шта је хајдук? — Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. — Јесте, певају... али то је мучан живот...
— сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... — Добро, харамбашо! Наста мртва тишина. Станко је слушао цврчка поред себе... Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила...
— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... Сав је цептео као у грозници. — Пробратиме!
— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... — Па што онај није казао? — Онај не казује.
Не бој се! Та и ја сам човјек!... Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте. Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!...
Милоша је било лако поколебати. Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима. Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете. Зато се сад и забринуо. — Али, попо, — рече — како ћу сад? Ја сам се осрамотио пред Алексом...
Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... Попа је слушао тај разговор међу њима. Онда им рече: — Чујеш, Милошу! Ти, брате, имаш ћерку на удају. Просе ти је двоји просиоци.
кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... — То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. — А што се то види по мени?
Гребе као миш. Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати... Јесте, гребе!... Али то тако опрезно, полако... Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...
Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој... И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... Док се једном и његова врата не отворише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само један војник, најмлађи од свију, није спавао. Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.
Ја сам с мамом слатко вечерао. У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз
Бадава! Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао;
Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже. Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па после сам заспао. Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу.
Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа.
И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла. Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Приповедао им је како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је много књига прочитао, а и сад још једнако поваздан чита све новине, како су се ту
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји. Слушао тамо слуге газдине те га они трпели да спава у шталама међу коње и биволе и давали му од своје хране што је
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако запрепашћен и смртно блед дрхтао је и слушао неко време. Онда причека мало и прекиде везу па несигурним, ту ђим гласом позва Јуришића и саопшти му да ће сместа ићи
Африка
Ја сам у једном крају тад био као какав краљ; тражио сам злато; овај црнац дошао је да ме служи и сваку моју реч слушао је као пророштво. Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ујутру, неколико пута, завлачио се у измак врбака. Чинило му се да, на видику, види, коњанике потере. Слушао је, кад би, сакривен, прилегао, туп удар копита, својих, украдених, изгладнелих, коња, а чуо је и срце своје како лупа.
је и он имао, исте наде, као у оних, које је лично знао, и исте жудње, као у оних, које није познавао, али за које је слушао. Живети, како се дотле живело, у генералату Темишвара, и Потисју, није се више могло.
Исакович, у први мах, занеме, иако је, и он, као и сви други сирмијски хусари, знао, и слушао, о Бечликама, много штошта. Овакву сународницу, међутим, није био срео дотле, никада. Био је забезекнут.
А кад би се и њему десило да застане, међу баруштинама, па да изгуби пут, за тренутак, Исакович би слушао како кука, на коњу: „Ајме мене – крижопуће!“ Одмах затим присетио би се и потерао.
Два пута је, уз ту причу, имала сузу у оку. Исакович је све то слушао и ништа није разумео. Осетио би само, кад би је из кола скидао, како му госпожа Евдокија пада, хотимице, у крило, као
Она је то опростила и није рекла, ништа, Божичу. Божич би био ћерци леђа поломио. Исакович је сав црвен у лицу слушао ту бучу материну. Божичка га је, међутим, за све време тог укора, гледала, милокрвно.
Исакович, каже, не увиђа да је наше зло у томе да смо сви прости. Павле није више слушао тог, испршеног, официра, много старијег од себе, нити му је одговарао.
Предвиђена као Јунона! Исакович је знао ко је Венера, али није знао ко је била Јунона. А слушао је, забезекнут, да је нека искочила оцу из главе. Питао се, куд оде, и међу какве је то запао, људе и жене?
Надим трбуха. Тврдина. Непротумачена. Смрт ће наступити у току вечера. Валдензер, који је слушао то, ћутке, тресао се од плача. Ди Ронкали је био сапуњао и опрао руке, неколико пута.
Кад је, најзад, легао, на своју постељу, го, као од мајке рођен, слушао је дуго, замишљен, уз трептање свеће у шандали, зрик попаца, из ноћи.
Павле онда окрете главу, да не гледа свог чувеног рођака, за кога је слушао, тамо доле, у Срему, да је свемоћан у Бечу, а сербска мајка сваком официру.
То су били ти затвори о којима је толико слушао, у којима је толико официра било претворено у мртвачки костур, који није више изишао из ормана.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер беше слушао о Светој Гори Атонској и о испосницима у њој, и о осталим местима пустињачким. Јер долажаху ка оцу његову одасвуд да
И због тога се још више подвизавао к Богу, и пошто га је Бог слушао јер га љубљаше, смело и без бојазни говораше: „Каква ми је корист, Господе, што сам ја тајно видео твоју благост ка
После тога оде ка светом оцу, митрополиту тадашњем, Костандију, а овај га љубазно прими, јер од многих беше слушао за његове добродетељи те је желео да га види.
А овај прими светога са великим очекивањем, јер беше слушао о њему чији је син и о доородетељном животу његову. у пустињи, а осим тога био му је и пријатељ, јер кћи цара Теодора
И нико, који је слушао за. чуда што се догодише раније међу старима и светима, да не прими с неверицом ова нова чудеса која се сада догодише.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Из кућа крај којих смо пролазили допирало је звецкање кашика. Било је заиста подне и мој стомак је то знао. Нисам га слушао. Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи.
ће се смејати било чијим истинама, али да ми је он ту своју толико пута потурио под нос да је изгубила сваки мирис. Слушао ме је тренутак или два, па опет почео до говори о себи босом и изгладнелом у рату на онај исти начин на који је већ
Она је почела да гунђа и то ме је подсетило на све оне године у којима сам од јутра до мрака слушао њен глас. - Исти си на свога проклетог оца!
Нисам могао да утврдим шта док, сада већ расањен, нисам чуо како Станика плаче у кухињи. Често сам слушао људе како плачу, чак и Станику неколико пута, али је никад нисам чуо да плаче тако пригушено и обесхрабрујуће.
- То није ствар политичког уверења, верујте ми! - мало сам се као запалио, али ме он, чини се, више није слушао, нити је то радио било ко други. Кроз разред су летеле цедуљице: „Нађимо се после часа!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене? Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје. Шта мислите?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кас копита, шкрипу точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали, јер је иза њих било, негде,
Возећи се, под густим хладом и полумраком шумарка, кроз попаљене трске и травуљине, слушао је у даљини лавеж својих паса, што су плашили шеве и ловили препелице.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Детектор се слушао помоћу пара слушалица, а њих смо крали из »месершмита« у Војном музеју или куповали на црној берзи.
Гледао сам како им из дана у дан тамни кожа, пратио летње љубави, био случајни сведок малим августовским преварама, слушао исповести и заузврат се поверавао другима, пио сам више но што треба, грешио, претеривао са јелом и лудоријама, дружио
играли сумануто целе ноћи пробадајући се иглама. Са Андреом сам слушао, занемео од страха, потмулу грмљавину њихових тимпана, арлаукање и испрекидани дах играча, чија су боса стопала
им неку цркавицу од пензије, тек толико да инокосне и самохране преживе без игде иког свог, а професор их је све слушао пушећи под каквом мурвом или у хладу неког зида полуизгореле куће.
– После... — рече жена и повуче руку. – Имате леп стан! — казао је разгледајући слике на зиду Слушао је добовање воде кроз полуодшкринута врата купатила. Прегледао је плоче и ставио на грамофон »Црyинг тиме» Реја Чарлса.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјех млад за времена владике Саве, али сам њеколика пута бивао уз њега и на Цетиње и на Стањевиће, и слушао и њега и друге ђе из књигах талијанских и руских и наших тумаче свакојаке ствари, и за Лесандра Вељег, и за Римљане
Још му очевидно бјеше, да то Стево не прича први пут, да је и онај мали Шуто више пута то слушао, па ипак сви слушају с напрегнутом пажњом!
А ја сам опет од достине наших слушао да многима не могоше ништа, него баш добише ране од њих! — Једно је вјештина, а друго је срце — рече Јанко.
? Дуго је тако сједио у нагађању о тајанственом попу и у пребирању осталијех догађаја, за које је слушао да су се збивали у тијем зидинама. Ко зна?
— прихвати Цеклињанин. — За приповјест је колико један Цуца може појести! То сам још као дијете слушао! Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Одлазио сам у Студио Б и излагао га својим бескрајним јеремијадама; слушао ме је стрпљиво, благо, ћутке. Видело се да му је добар део тога што излажем далек и туђ.
Увек сам подозриво слушао то што се код нас, понекад, говори о модерној дечјој песми и модерном детињству уопште; чини ми се да у модерној
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ми њи? ЛЕПРШИЋ: Шта, жао вам је? Ха, ха, ха! Види се ко је маџарон. ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам слушао да сте ви говорили маџарски, а не ја. ЛЕПРШИЋ.: док и протерамо, урликаће курјаци њиним језиком.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1780. био је на учитељском курсу код школског надзорника Стефана Вујановског. 1782. био је учитељ у Карловцима, 1785. слушао је права у Бечу.36 До 1788. био је учитељ немачког и латинског језика у Карловцима. Око 1790.
отишао на науке у Немачку. У Халеу слушао је медицину а у Лајпцигу упознао се са доситејем Обрадовићем. Учио је медицину, али се нарочито бавио природним
Напустивши село, отисне се у свет. У Сегедину и Будиму је свршио гимназију, у Пешти је слушао филозофске науке, у Бечу права. Као свршени филозоф и правник живео је у Бечу. 1790.
У Лајпцигу је, поред штампања књиге, слушао филозофију код Круга, упознао се са Гетеом, Јаковом Гримом, Уландом и Талфијевом. 1827.
Милићевић, Вук - Беспуће
Читав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали,
дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болешљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.
ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Затим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао. Г. Паја и госвоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани
« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.
Управо, морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао. Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати.
Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати. Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и мрзио свакога ко би поручивањем збуњивао
Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и мрзио свакога ко би поручивањем збуњивао певача и прекидао му песму.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Знаш ли оно — ал' било је давно, Дваест лета сад ће бити равно, Ти си онда једва на свет стао, Но зацело веће си слушао — Крваво је сунце излазило, Крваво је онда залазило, А сувише два крвава данка Гореаше огањ без престанка, За
О да те тако ја не љубља жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору
заставу, За њим паде једно Арнауче, Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао, Јер он мајке своје не слушао: Она рекла: „Не ид' на Србиња, То је, Але, гуја присојкиња!“ Пусто умље амо га занело, Српско зрно срце му разнело.
те би боље било, Још би здраво ја имао крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Згранут и пресрећан, гледао сам и слушао двије разракољене старчине како муче моју рођену дјечју муку и бране се и довијају мојим лукавствима и лоповлуцима.
— Како да се не сјећам — смекша се интендант. Милош се раскорачи и поче разњежено да рецитује, док га је Сајан слушао, поисправљен и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тако је проводио дане. Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао.
Али ’аџика је ’аџика! Зар ће она још и такве да гледа?... Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.
Нисам смео да се окренем, јер знам какву бих је видео. Убрзах кораке. Нисам више слушао онај смех, кикотање, крцкање и товарење товара, само сам једва чекао да пређем царски друм и одем тамо негде...
А ми не бисмо штедили. Како бих ја њих дворио, гостио, слушао их и, највише, појио, само да они нама дођу, да нас не штеде, него да смо и ми као сви! ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.
Тада пустахија, који је из прикрајка све гледао и слушао, изиђе из заклона па узме своју кесу с новцима говорећи: — Е, хвала буди богу!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
докторе, ја само желим што да Научим, зато и говорим; а иначе, како су вам речи страшне, не знам пошто би и слушао. ДОКТОР: Предјел назива се и поднебије. Ово може бити врућо, а може бити и ладно.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Човек би мирно могао да га употребљава као душек за плажу! Матори је само слушао, цртајући фломастером по новом столњаку.
Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао. И једнога дана, баш сам била устала а напољу облачан дан, погледам се лепо у огледалу, право очи у очи, и упитам се:
Али шта? Онај фини господин ме није више слушао, већ прилазио неком другом фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом
што значи да му је страшно драго што има част да упозна представника наше далеке земље о којој је много слушао и узвратио гледаоцима такође срећну нову годину речима: алхулиименебухлиИаалалуминхалулаилала, на шта је репортер,
— Толико сам желео да се упознам макар с једним представником вашег храброг народа, о коме сам толико слушао од свог оца и деде!
Казао је још да је много слушао о Србима и да им се одувек дивио, само никако не може да схвати зашто су кроз читаву своју историју били тако свирепи
Према поузданим очевицима, госн Суле је најпре слушао неко време шта се тркељише, а онда је, после краћег књавања у клупи, изашао за катедру, пославши пре тога моју
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже. „Зашто ме ниси слушао, друже?“ ИВ На крају шуме, другови моји, и сада кућа малена стоји, стара је много,
О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори. Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти. ИИ Године горе ко тиха свијећа,
“ Хајдук је Ждерко и лопов голи, а ипак приче безмерно воли. Слушао Ждерко о жапцу Креки, који живи у шашу, о диву Брки, о цару Шоњи, о лисцу Мудријашу.
“ Тоша и Жућа у писмо буље: „Е, овај знање знаде, слушао бајке читаве ноћи, па опет — и да краде! Права је рђа и архилопов, а ми смо глупи ко ћуран попов!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Језеро није везано подземно са морем? — Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља! Ја сам увек слушао да јегуља има само тамо одакле могу ићи чак у нарочита мора ради плођења. — Не верујем да ове могу игде изићи.
То није био човек који мисли на љубав. Његово срце је било чисто као ова вода. Пипо није слушао шта говори његов отац. Прича је можда била и сувише позната, или просто није одговарала стварности.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
наша хтења и зна снагу наше воље жао му је што се наш глас кукавно извија сад хоће да и њега сви чују доста је слушао наше кукумавке изгореше му нокти од силних свећа и врат му је придављен од пешкира које везујемо око храста ништа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сва зајапурена, мрмљала је нешто Јела дишући снажно и гризући свеже усне. Дуго би тако Александар слушао и миловао њене груди, да она дубоко не уздахну и покуша да се дигне.
И очи се опет затварају. Упињем се да мислим нешто, сећам се оних страшних прича што сам слушао док сам био дете... Али моји су осећаји утрнули и само би ме престравила нека тешка хаубица, која би треснула ту, уз
Од љутине размахнух корбачем. Викао је нешто командант, али ја нисам слушао, већ објахах у широком луку, па се залетех.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Истина, ни досад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.
Ја сам Милица Обрадова ... чуо си ваљда?... Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега... Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако би ми ладак начинио — Ја би њему верна љуба била.“ Она мисли нико је не слуша; Слушао је овчар од оваца: Рогозом јој снопље повезао, Од леске јој ладак начинио, И донео лађане водице; Пак беседи
Гђе је један, не уцвили мајке, Гђе су по два, не растави браће, Гђе су по три, узми по једнога!“ То Стеване не слушао мајке! Гђе је један, расцвилио мајку, Гђе су по два, раставио браћу, Гђе су по три, није ниједнога! 229.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свет овде ништа не зна, сем тужакања. Изгледа као да лелек прелази са оца на сина. Слушао сам их како певају. Као да јаучу. У подне, кад је море као угрејано уље, долази барка да отпловимо до Новог.
Наиме, пред полазак у Беч, ујаку, у Експортну академију, ја сам се био задржао код брата у Новом Саду. Слушао сам Салајку како проговара у бећарцу и био сам играч у једном, новосадском, клубу (УТК).
У затвору у Сегедину слушао сам, први пут, за вешала. Студенти универзитета, у Аустрији, имали су право да бирају род оружја и служили су у мирно
и скоро сваки дан сретао се са познаницима, земљацима, вршњацима, који су ишли на ратишта, или долазили са ратишта. Слушао сам о вешалима. Аустрија је водила рат према нашем народу, као према зверовима, или стеницама.
Иако сам ћутао, и само слушао, на тадашњем рингеншпилу Загреба, шта политичари говоре, ја сам мислио да је дошао крај нашим патњама.
Уосталом, има нечег дирљивог и смешног у томе како безбрижно мешају све што је туђе, али лепо, у своје. Слушао сам, на Велики петак, старе латинске хорале.
Кад сам био одмакао, деца су ми викала да су ме преварила и да се нећу моћи вратити, али их ја нисам ни разумео, ни слушао. Дошао сам на острво, и ишао све даље од рибарских кућа.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова, „Свет, свет, свет је Господ Саваот; пуно је небо и земља славе његове!
беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад бољег живота не може пожелети.
“ Старац је недахнимице и са зебњом у срцу слушао шта му приповеда мушица. На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог
Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао. А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?... — Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.
се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама... Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?...
Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао. Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних
Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.
Зар ти ниси знао?... А одакле си ти?... Ја му испричам како сам залутао, и да сам из далеке земље Србије. — Слушао сам ја о тој чувеној земљи!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Они се смуцају ту због тебе, сејо моја, и једва чекају да онај јадник издахне... Више нисам слушао... Отрчао сам на свој кревет, покрио се чак преко главе и тако сам ћутао, ћутао до мркле ноћи...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
” Ето, тако ми је у очи рекла. ЈЕВРЕМ (који није ни слушао њено казивање, већ је само расејано гледао): Па шта се то мене тиче?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЂАЧЕ Није, ђедо, тако ми рождества, но некакав покољ те велики; од милине уру сам слушао! Дим је црни легâ над Бајице кâ најгушћи облак о јесени. ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки редом поче причати гдје је кога ноћ затекла и код кога је свратио. Владика је веома пажљиво слушао то. Иако би се коме учињети могло да су то ситнице, али то бијаху преважни подаци за њега, по којима је он појимао
“ рече она подругљиво. Затијем, у душак, каза она природнију подјелу животнијех, како бјеше од чике научила Венцел је слушао у чуду, па за обједом приповједи то. Цурица се некако извуче, али у длаку не уђоше у траг њиховој тајни.
„Збиља, људи, то је за проповијест колико један Цуца може појести. Ја сам то још као дијете слушао, ама видио сам очима синоћ једнога!“ „А, обилати, обилати!“ примјети медик. „Како обилати?“ „Обилати трбуси, ја!
Владика је помњиво слушао Мираша, а у исто вријеме гледаше у лице сердарево. Многи не знадијаху ништа о томе, што сад први пут чуше.
говораше он. По томе можете видјети да је доста јуначан. Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори. Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике. Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49. (Међед, свиња и лисица) ја сам слушао од Тешана Подруговића, пак сам их послије писао како сам их упамтио; 18. (За што у људи није табан раван?), 32.
(Једна гобела у као а друга из кала), 43. (Соломуна проклела мати), 44. (Лаж за опкладу) и 48. (Све, све, али занат) слушао сам још у Тршићу, пак сам их послије писао како сам се опомињао, а 47.
(Све, све, али занат) слушао сам још у Тршићу, пак сам их послије писао како сам се опомињао, а 47. (Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2.
(Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М. Обреновић, као што је он слушао у дјетињству од својијех дадиља; 3. (Немушти језик), 4. (Златна јабука и девет пауница), 5.
Чобића, али је овдје наштампана онако као што сам је ја у дјетињству слушао. Приповијетка је ова наштампана и у Љетопису у І. ч. од године 1842 с потписом на крају И. С.
доба ноћи, дођоше виле да | се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.
Једном дође вук који је више пута слушао како лисица ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: „Кобо, кобилице!
” Сјутрадан ,кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: „Кобо, кобилице!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ево већ благи твој спрема се исход у покој твој. Да, већ слушао сам како си благословио наследство своје, али и сада свој последњи благослов дај им!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Између прочи[х] разни[х] разговора, при концу обеда по случају уведе се ови знаменити разговор кога сам врло слушао и упамтио; и, заисто, достојан је да га овде опишем.
Камо срећа да сам из детињства и младости таке разговоре слушао, чини ми се да би[х] боље познавао шта је воља божја и зашто смо на ови свет створени.
Желио сам да се тај дан [х]оће како продужити. Колико сам га више гледао и слушао, толико више сам се услаждавао. Но, по савршењу овога разговора, будући се и дан к ноћи склонио, устао је, учинио
с ким о мени начне говорити, но залуду; заповедио би ми да се не мичем с места; док сам и ја као огуглао, пак би[х] слушао као да се о другом ком говори.
” Ја сам међу множеством у сали негде у бужаку стајао и слушао ово говорење. Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца! Бог ми ш њима!
те сам се могао с капетаном корабља и с некима од корабљеников разговарати; а без тога сâм не знам што би[х] чинио. Слушао би[х] с великим вниманијем не би[х] ли најмање што разумео. Нигде ништа!
колебати се, таласати Волф — Кристијан Волф (1679-1754), главни представник немачког рационализма; Доситеј је у Халеу слушао предавања његовог ученика Јохана Еберхарда воображавати — замишљати вообразити — замислити, уобразити вооружен —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид. Онај језик што је слушао зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест итд.
по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ Бакоња стојаше иза фратра. Слушао је он много и много причати о свему што му сад бијаше пред очима, али је све кудикамо друкчије неголи што је он
Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо. Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку
Бакоња је све то слушао њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад
(„Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић“, слушао је Бакоња више пута од Лиса.) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове.
Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати
Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана послије подне нестало искрај посленика, а већ не само што свак знађаше куд би се дио,
— Ваљен Исус, дуовниче! — рече, управо векну тај Пивалица ушавши. Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића. Бакоњу подуши смијех и обрну главу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Викао сам: лупао је глас о стабла и падао по трави. У пристаништу сам лутао по кафанама пуним морнара. Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Откако постоји, моја кућа слуша твоју кућу. Мој деда слушао Василија, отац ми и њега и тебе. А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона. Нико то у Прерову сем мене није смео да учини.
“ Аћим је опширно испричао све појединости о догађајима са Чакаранцем код „Орача“. Он је зевао, с досадом га слушао и ниједном га није погледао. „Чакаранац мора до избора бити мртав! Чујеш ли, Никола?“ „Мртав човек није и побеђен.
У мраку, прилепљен уз плот, без даха их је чекао и слушао њихове разговоре. Понекад је чуо само смех без речи. Тад је био сигуран.
Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!“ Андра је слушао како цичи помрчина пригњечена уз таваницу и зидове од грубог, нетесаног камена и гледао тешко и све мрклије њихање над
Зариче се да ће пазити како му замку конопца намичу око врата. Слушао је причу како су попа Милоја вешали после Тимочке буне, и браду су му конопцем били обухватили, поп је мртав висио као
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кнежево је понашање изазивало уверавања која је Господар-Јеврем, себи упркос, радо слушао: да је баш његово, Господар-Јевремово, да сад, у последњи час, узме ствар у своје руке.
Гледао је како кроз вијуге, као кроз недоходе, пролазе ситни животи и слушао стабло како ћути и како му сок, као и ГосподарЈованова крв, одудара од тишине.
(сада је то део Улице Седмог јула, од Кнез-Михаилове До Југовићеве) поред начичканих, тесних, дрвених дућанчића: слушао је речи и реченице које довикују, или мрмљају за себе, док тргују, Јевреји, Цинцари, Грци.
од неба над Калемегданом, огромног, долазиле су светлости лета, и мирис Дунава, и развучено, истанчано спокојстВо. Слушао је недељне, отегнуте па склупчане гласове који су допирали са Велике пијаце (где је тада била Велика пијаца сада је
Вратио се да испуни дужност; какву, није знао. Слушао је, у хромим ноћима, ромор вода и гледао у себе, као у љуску: у њему није било ни наде, ни очајања; чак ни осећање
и клиповима кукуруза, по разваљеним тарабама и густом блату, по општој зебњи, шћућуреној под праговима, Добрача слушао причу о томе како у сремском манастиру Фенеку избегли Вожд плаче, пред калуђерима, док у изрованом Београду нема више
Једног је дана, био је још у Хоћајy, код Змаја, дуго слушао о томе како су битке све теже а неповерење међу људима све дубље и одмах схватио да је добро што није проговорио.
Тих дана је кише било мало а сунца много, Вук је слушао и бележио а гуслар је оцећао како се у њему, опет, крави топлота коју је заборавио.
Вук је слушао друкчије, из даљине коју Вишњић није препознавао а односи између њега и песме били су необични: није песма хватала
Рига је радије остајао на палуби, сам са ветровима, небом и том непредвидљивом водом. (Стражаре није примећивао.) Слушао је, у себи, немир који ће ускоро, слутио је морати да се стиша, и пре тог коначног одласка. А кад је угледао, 9.
простор, раскривала из речи које је изговарао овај Грк, нека је црна искра запламтела међу њима и кнез је, омађијан, слушао Ригину причу о томе како је, сада, прави час да он, Рига од Фере, започне борбу за ту своју невероватну земљу, Грчку.
Рига од Фере није слушао Ригу Велестинца. У лето 1796. године кренуо је, уз помоћ кнеза Маврогенија, у Беч да доврши своју мрежу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, да те тако ја не љубљах жарко, Још бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру!
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оба сенатора климнуше, одобравајући главом, али Хипократес није више слушао шта му Грилус говори. Он је запазио над једном тезгом пијаце таблицу на којој је стајао натпис „Лековито биље“, па
“ „Па то ти је номофилакс службено саопштио“. „Номофилакс - он је обична будала; нисам ни слушао шта је трабуњао. Ни остали сенатори нису паметнији од њега“.
Тако се вода појављује у квалитативно различитим облицима, прелазећи из једних у друге“. Хипократес је слушао пажљиво, а Демокритос је тумачио даље.
“ Куцнуше се, а опат поче да рецитује версове и оде Хорацијеве. Никола га је раздрагано слушао, па кад опат доврши своје декламовање, запита га где је тако савршено научио латински језик.
Кивије поче да свом одличном и благодарном посетиоцу прича о свом животу и раду. Са уживањем сам слушао шта ми говори.
Док је он тако говорио, а ја га пажљиво слушао, прелиставао сам једну од свезака његова дела и уверих се да је, заиста, тако.
Фарадеј који је пажљиво слушао моју причу, поче да се смеје. „Исто тако било је са мном и са мојом математиком, само са том разликом што сам се у
„Причаћу вам“. И Дарвин причаше. „Био сам весели студент у Единбургу, где сам уписао медицину, али је нисам слушао. Био сам, додуше, одличан јахач, страсан ловац, прикупљач инсеката, лептирова и других животињица, али сам зазирао од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
си скрстио, трпи, шкрипи зубима и гледај шта се ради — одговори му крезуби студент, који га је за све време пажљиво слушао иако у њега ниједанпут није погледао. Кад би сви говорили као ти, шта би било? Срећом не мисле сви тако.
— Не допуштам ти да ме тако блес... — Не, не, не, не! Стани! Слушао сам те доста, сад си ти дужан мене да чујеш. Ти си мени све објаснио, сад ја хоћу тебе да објасним, љутио се ти колико
Хтео је да те види и да поразговара. Он проговори са руком на срцу: — Живео! И нека му Алах да што жели. Слушао сам много доброга о Србима.
Превртао сам се то на једну то на другу страну и у полусну слушао приповедање некога Црногорца из оближњих села, који је ту стражарио с нашим коморџијама.
Напротив, из њега се пролива једна киша, која више нервира но што убија. Сву ноћ сам слушао, како добују кишне капљице о моје чизме, које, разуме се, нисам могао скинути.
Крајњим напрезањем притискивао је он уво земљи и не дишући слушао, надао се, чекао... Под овим истим светим дрветом, мислио је, он ће доживети, он мора доживети и последњу радост да се
„Како је добра земља.“ И избезумљен и занесен старац подиже главу па онде где је слушао чврсто притисну срце, па усне, па клону... Месец се проби и осветли онај део густе шуме више града...
Причао сам јој и о прадеди своме, једноме од непознатих сарадника у другом устанку, о коме сам од свога оца слушао, и побратиму чувенога војводе Мутапа, са којим је вечерао на своме чардаку и о нечем важном говорио баш онога истог
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
из Трубадура, те не могу ни дан данас да се сјетим једнога а да смјеста не искрсне и оно друго: кад год и ма гдје слушао звуке тог мелодрамског Мисерере, звуче ми као опијело над мојим мртвим оцем зашивеним у кожнату врећу над којом се
Скутрио бих се у углу, иза наслоњача с навлаком, и дуго ћубио тако, у полумраку. Слушао сам како ме по кући зивкају и траже, како се питају гдје ли сам могао исплинути, и чудио се њиховом малограђанском
” Хвала му и за то. Болесник воли и такав површни оптимизам. Слушао је, ваљда, у докторској благоваоници, у дан дежурства, нешто о мени, и то му је побудило неки сажаљиви интерес.
И био сам зато у неку руку захвалан. Касније сам слушао да су то били ваљани и честити људи, „либерали доброг старог кова”, и да су на кружоцима таквих „либерала доброг
Чудно расцијепљени доживљај близина-даљина: рађање носталгије за далеким. Ја сам редовно присуствовао тим сијелима и слушао те разговоре, у дане кад није било сунца па дјеца из родбине и сусједства не би дошла на игру с плавим јабукама у
Од њега се покрене разбуђен паук на својој тананој мрежи између двије греде. Дуго сам слушао тај глас, који је постепено малаксавао, замирао, блиједио, оклијевао малко на граници чујног и нечујног, и настојао
воље, па и преко ње, напричао би ми о свему и свачему, па и о стварима које су ме сасвим осредње занимале, које сам слушао и не слушао, и на концу бисмо се и растали а да нисам дознао оно што ме је живо интересирало што је најзад било с
и преко ње, напричао би ми о свему и свачему, па и о стварима које су ме сасвим осредње занимале, које сам слушао и не слушао, и на концу бисмо се и растали а да нисам дознао оно што ме је живо интересирало што је најзад било с мојим стаблом?
Него, шалу на страну, у овом пискарању нашао сам приличног савезника против самоће и дуга времена. Слушао сам да се многи, у већ поодмаклој доби, у казниони даду на писање.
Зар је, дакле, збиља само бајка оно што сам у дјетињству (и с коликим унутрашњим одјеком!) слушао о нарочитим просторијама за ту сврху, о познатој „штербецимер“.
Они су причали и причали, а моја се пажња неопазице ископчавала. Слушао сам их с оном гримасом сабраности која тако успјешно застире нашу одсутност, гледао у њихова лица, у наборе, у бразде
— Немојте га слушати! То из њега говори завист!... Умјешао се и Мато. — Ја сам додуше у томе потпуни аналфабета. Слушао сам виртуозе по концертима — нема говора, техника, бравурозност и тако даље, савршено!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.
— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао. Старче, кажем ти, купи сватове! Вујо слеже раменима, па одговори: — Чините, напослетку, како хоћете; не браним.
— Сам, господине, он сам... — А ја сам слушао да је Матију други убио?.. Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... — Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.
XXВИИ На белом хлебу!... Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ваљда нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.
Једном дође вук, који је више пута слушао како лисица ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: — Кобо, кобилице, отвори ми
Сјутрадан, кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата;
— А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао? — Будале и кењци, као што си ти. ОБРАЗ БЕЗ ОБРАЗА Био је некакав човјек врло опак и у свако је зло упадао не
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
САН МОЖДА СПАВА Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Депеw) ми је говорио о Енглезу коме је испричао једну од својих оригиналних анегдота и који га је слушао са збуњеним изразом на лицу, али се тек годину дана касније смејао.
Овај научник је био најбриљантнији предавач кога сам икада слушао. Он се нарочито заинтересовао за моје напредовање и често би остајао у слушаоници сат или два дуже, задавајући ми да
Можда нисам обратио пажњу на остале, јер сам пажљиво слушао његове аргументе, пошто ме је то његово епохално дело о зрачењу, које сам читао као студент, подстакло да се посветим
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.
Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.
Али нико не зна да су и функционисање и њено име вукли порекло од српског гајдаша кога сам слушао неких двадесетак година пре него што сам дошао до свог изума 1892. године.
На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и
Убрзо сам се разочарао кад сам се уверио да од легендарне брзине воза, о којој сам тако много слушао у Идвору, нема ништа. Када се зачула пиштаљка и кондуктер узвикнуо ”Фертиг!
читавих шест недеља сваког лета, живео под небеским сводом, посматрао волове који пасу, зурио ноћу у безброј звезда и слушао милозвучне тонове српске фруле.
Видео сам им слике, читао сам о њима и коначно сам их слушао како говоре на једном великом националистичком митингу. Мислио сам да су ти људи исувише изнад мене и никако нисам
То је било охрабрење, насупрот причама које сам слушао од исељеника у току две недеље које сам провео на броду, а које нису биле охрабрујуће.
Нисам имао баш ничег од вредног што сам могао да понудим земљи у коју сам улазио. Та помисао ме је тиштала док сам слушао разговоре исељеника. Охрабривала ме је једино живост која ми се указала у Њујоршкој луци тога сунчаног мартовског дана.
Кос је, као и сваки други Словенац, а нарочито онај из Крањске, песнички гледао све физичке појаве. Зато је радо слушао моје приче о мом веровању да су звук и светлост само различити облици божјег говора.
Ова Џимова мудровања била су увек кратка и превазилазила су све оне проповеди што сам их слушао по црквама у Делавер Ситију, Дејтону, Њу Џерсиу или Бауери мисији или у ма којој другој цркви у које сам до тада
Са нарочитим уживањем слушао бих и одабране стихове Шекспира и Гетеа које је он исто тако добро рецитовао, а које сам могао разумети јер сам доста
Ћипико, Иво - Приповетке
Нудер, смилуј се, па нас пусти у кућу! —Хоћу баш! —Је ли млада? — огласи се неко изнутра што је разговор слушао, те се надвири да види ко је. —Пусти! — одговори први. Њих двоје замукоше, па чекају.
давно ту живу воду, заклоњену међу дрветима, што му је толико пута самцу жеђ загасила и чији је жамор, одмарајући се, слушао.
Али он је био обдарен даром запажања. Почео је да гледа око себе, почео је да одваја речи од дела. Слушао је разговоре старијих ђака о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се
Почео је да гледа око себе, почео је да одваја речи од дела. Слушао је разговоре старијих ђака о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Песма почиње стиховима: Зујкале су пчеле уљаником Око трмке, око своје цркве, Кâ да зборе тајне разговоре, Слушао их протопоп Недјељко.
А. Успенским. Разговори с њима углавном су се сводили на оно што су они говорили, а ја сам слушао и питао. Септембра 1971. добио сам, на две године, лекторско место у Берлину.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Је ли тако? ЧЕДА: Слушајте, ујка-Васо, ја сам вас слушао од почетка до краја и чуо сам све што сте имали да ми кажете...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тамо ће се некако скрасити. Пошао и затражио да га настане око Ески-шехера. Слушао је од хоџа да је то древно и свето место турско. Одредили му неко село крај града и дали земље.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком. Потом се окрете на страну, но још је дуго слушао испрекидани кашаљ једнога стражара. ИИ У ЛОГОРУ Прозор од хартије бледео је и постајао видљив.
Потом се вратио назад кући, и тужно слушао жену која је плакала. Грци су јој две кокоши из пушке побили. У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао.
Поглед се укочио. У очима је било нечег оштрог као врхови ножева. Он није више питао зашто, зашто? већ је ужаснут слушао фијук нових граната у лету. ИX ПОБЕДНИЦИ Из дубоког подземног заклона доносили су ухлађене боце.
Прескакали се узани ровови, ноге су упадале у меку земљу, стискале се пушке, није се слушао више фијук ни јаук, јурило се напред. Терет ранаца ослободио је још малочас плећа.
У болницама је било тако тихо и тужно. Душко је лежао на леђима и слушао како крчи кроз груди рањени Рус. Тога је дана са сузама молио болничарку да га извини што су га тако са прљавим ногама
Душко је лежао под теретом заваљене главе, сломљен а опијен, и слушао како ропац постаје све краћи. Одједном је нешто закрчало страшно.
устављали се на уснама, које су пиле... Около је све било плаво и хладно. Бора је слушао неразумљиву причу ветра и зујање елисе. Доле по врховима планина је било снега, преко кога је трчало јутарње сунце.
Преки суд је био образован. У чађавој колиби од облица и грања стајао је бунтовни грудоболник, и расејано слушао дугу оптужбу, коју је мајор са чворугама на глави читао.
Осећао је жеђ и поручио је малине са кремом. За његовим столом је седео шпијун, и иза раширених грчких новина слушао шта говоре два официра са фронта. Све је било тужно, досадно и празно.
Рекли су му да је то нови командант батаљона. — Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком. Искупљали се ордонанси, посилни и телефонисте.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам у једном крају тад био као какав краљ; тражио сам злато; овај црнац дошао је да ме служи и сваку моју реч слушао је као пророштво. Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?... ИСАК: Са Мула-пашом на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа страшну грмљаву; — И данас опет глас ти познадох... ГЛАВАШ: Са Мула-пашом на Малајници?
Јаче је срце и од старости, А за осветом жŷди страхотне Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Нема шта да се види. Овако како сам испричао, тако је било. — Полако... полако. Он је пажљиво слушао тебе. Да слушамо сад њега. У целом вашем излагању то ће бити најважнији моменат — умиривао их је капетан Радојчић.
Питао сам га тада како га тако несрећно ранише. И он поче да ми прича: — Заузели смо Старков Гроб. А пре неки дан слушао си кад је причао Светислав да се Старков Гроб налази на крајњем левом крилу оне хоризонталне пречаге Кајмакчаланског
Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело. Помери лагано ногу мрштећи се и настави: — Слушао сам подсмешљиве напомене многих старешина, како „рат није свадба“. Али рат није ни забава.
Палцем десне руке обухватио је закопчано дугме блузе, главу забацио уназад и слушао немарно придике управника болнице. Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен.
— Зашто ће вам те ципеле? — Да се не чује, и да се не бисмо клизали. Ми сада излазимо изван рова. Слушао сам некада како глумци пред излазак на бину осећају извесно узнемирење. Неки се чак и крсте.
А они ће ноћас изазвати ту стварност. Драган је нешто писао... Да ли му се шта предсказује? Слушао сам како су неки сањали језив сан, и тога дана погинули.
Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој. Била је поноћ и петнаест минута. Још као дете слушао сам да се ово време назива „глуво доба“, кад излазе мртваци. А многи ће од ових кроз који час лежати мртви.
Отуда су тукли наше у теме. А ови овде морали су сви да изгину. Тада ми изненада падоше на памет речи које сам некада слушао: „У рату наступа прво пешадија. За њом артиљерија. Онда се ређају штабови дивизије, армије, Врховне команде.
Обећао је да ће му дати њену адресу. Затим је говорио о лумповању код Беас-куле, и у разним варијетеима. Слушао га капетан Бора, и наједном је закукало његових двадесет девет година. — Јаој, скршисмо младост на овим планинама.
Сад се тек сетих... Беше ли пре једно... петнаест дана нека Енглескиња код вас у рову? — Јест! — Слушао сам, не знам да ли је истина, да си јој изашао на рапорт... — Јест... Збуни ме женска, Господа јој њеног...
Драгиша дубоко уздахну и протрла очне капке. Војин га погледа, па ће рећи: — Приликом једног католичког опела слушао сам како свештеник понавља стално као неки рефрен: „Обузеше ме муке и патње.“ Те и ти! Неки те јади море...
Тако се пријатно осећам. Али Тома као да није слушао шта она говори, већ је гледао у њу заљубљено и лагано дохвати њену руку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
неустручавањем, отворено писао да су за њега говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а говорити како пишеш.
Павле Соларић ХУДА СРПКИЊА Слушао сам ономадне (да Бог не услиши, Да услишав клеветницу, језика не лиши!) Слушао сам, о Српкиње — вами боље мисли!
Павле Соларић ХУДА СРПКИЊА Слушао сам ономадне (да Бог не услиши, Да услишав клеветницу, језика не лиши!) Слушао сам, о Српкиње — вами боље мисли! —, Злорјечиву, која нам се зло у род наш числи.
младо момче, Младо момче голобрадо, Па говори Цвет-девојки: „Чујеш мене, Цвет-девојче, Ја сам чит’о старе књиге И слушао мудре људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету, Кад се легне у
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Син Иван-бегов уме презират Подлости ваше сваку намеру!... ВУКСАН: То беше оштро. МИЋИЋ: Жив Црногорац није слушао Од кнеза свога таке увреде. — Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико? ЖИКА (он није ни слушао говор капетана, већ се неиспаван бори са очним капцима који му једнако падају): Ја? Ја не мислим ништа!
АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи! Отишао сам само до врата, прислонио уво и слушао; чујем — мрда. ЈЕРОТИЈЕ: Мрда? АЛЕКСА: Јест, мрда! Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама.
КАПЕТАН (најпре је са радозналошћу, затим са запрепашћењем слушао почетак писма, прелазећи испитујућим погледом све редом.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1876. (?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Био пун. Пун бачви, каца, масла, сира, вуне. Све што није могло одмах да се троши. Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.
Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине. Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а
Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан. Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.
дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији
Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је. Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији
Куку, чедо! Куку, мртво дете моје! Шта мајка дочека! Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак (слушао од... асфалтера из јужне Србије, коме је одузета лева страна, јер су му — како сам каже — »деца нагрдила зову«).
Ћипико, Иво - Пауци
Изишао је преда њ начелник, газда Јово, иако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу. А сјећа се добро: био неко пронио селом глас да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.
Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке
Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао. Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да
Главар га часом придржа да се заложи и напије. Иво га поздрави. При вечери слушао је њихове разговоре. Жандар се тужио на силу посла. — Видите, — говорио је, — сад је све на нама...
сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.
Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провид
— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао... Он не мисли него на зло. — Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. — Опростите, господо!
И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3”, бијаше замијенио
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Причао је, не без гордости, о свом крају, лагао је сочно и лепо, па сам га са задовољством слушао, смеју лећи се у себи.
Измакао сам се одатле да не бих слушао клетве и запомагања. Моји људи су посао обавили брзо и спретно, па смо се упутили преко глибавог поља, ми пешице, они
Још у самом почетку ја сам скренуо пажњу Дадари да ће бити за нас погубно ако стоку оставимо без хране. Није ме слушао. Питао сам га, шта ће бити кад стока почне да нам липсава.
! Присећам се свега што сам о Саборишту годинама слушао. Највише језе изазивала је у мени прича о Белој пећини. Кажу да тамо унутра пребива огромна бесловесна звер коју
Говорило се да је тај исто тако вешт перу као и прогнани Димитрије. Некако безвољан и дремљив слушао је Лауша док му је говорио шта да напише у писму.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...
уморан од дневна рада, Сањао завичај мили и своја времена млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао поздрав младости и цветних страна, Где плави Еуфрат тече.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете астролога.
“ Овај разговор слушао је један задригао плавокоси младић, па се и он умеша. Поклони се са удешеном грацијом, па онда поче тосканским
Стигли смо до опере, и њу сам врло често посећивао и проводио у њој незаборавне часове. Та неке од опера слушао сам преко тридесетак пута!
механику учио сам у обиму у којем се предавала на париском, а теориску физику на бечком универзитету, где сам слушао предавања познатог професора Хазенерла; са њим сам се, и са још познатијим научником Ернестом Махом, лично упознао.
Синоћ сам, у овом мојем опустелом врту, слушао славуја, посматрао звездано небо, и проживљавао оно вече када смо одавде заједно угледали Јупитерове месеце.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сета, –Ко да слушам старе бајке – Твоје гласне балалајке.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нико, уосталом, сада није слушао господина Јоксима. Оно што се дешавало у Јуличиној кући, било је неописиво. Лекари су наваљивали, и претили силом, да
Бранко је слушао и ћутао оборених очију. Уман какав је био, он је јасно разазнавао да то више нису некадашња њихова стармала нагваждања,
промени судбину — Јосиф, несрећник, тукао је сестру сваког месеца једаред лудачки — тако да смрти њене нико није од ње слушао причања о Влаовићима, ни о њиховој слави и моћи, ни о њиховом сумраку и срамоти.
Мушкарац у Лекси није могао да дође до израза. Нико је није слушао. нико је није ценио и ништа од ње очекивао. По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних
И сада је грцала због немоћи; добро је знала да неће оцу ништа казати, и да је отац с таквим разговором не би слушао ни минута.
Мимић је без протествовања слушао шта му пријатељ говори; и смислио да заврши разговор овим речима: — Такво моје држање, чини ми се једини пут да нађем
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да је за мене то била сјајна сатисфакција и необично задовољство када сам затим из друге собе слушао очајне вриске: „Ију! Ију! Ију!
итд. Нисам је даље ни слушао. Осетио сам само да ми је овлажила шаком чело, слепоочнице и образе, а затим ме прекрстила и покрила преко главе.
Ми ћемо се, ја и ви, споразумети и ја ћу, рецимо, отпутовати. Све са већим дивљењем слушао сам овога чудноватога мужа. — Е, сад долази оно што је најглавније.
Је ли тако? Са запрепашћењем сам слушао кесароша, којега ћу одиста срести кроз двадесет година. — Е па, кад ето признајеш да је тако, а ти ми реци сам: који
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене.
Онај један слушао је моја излагања, правећи се важан. Тек издужи лице, напући усне и издигне обрве. Мучио се да изгледа достојанствен,
— Па ми смо иста вјера, не било те!... Шкиптару да платиш! — говорио је с презрењем. Онда се обрати Аранутину. Слушао је Арнаутин и климао главом узвикујући: „По... по“. Изгледало је да пристаје без речи. Ђуро се окрете мени.
Каже нам потпуковник Петар: — Слушао сам раније како жене у овим крајевима обрађују земљу, док људи носе оружје и „наджиравају“. Па наравно...
— Побогу, човече, ти ћеш на крају да заглавиш у апсу — додаде потпоручник Драгиша, који је за све време слушао причање Танасијево. — Ја?...
Чуо се само тајанствени шум од кретања удаљених муниционих колона и артиљеријских кара. Много ноћи слушао сам тај шум, који изазива дрхтај срца и тешку слутњу. Известио сам команданта.
Вама је познато да су Бугари извршили пробој нашега фронта тамо лево, негде око Лерина. Како сам слушао, наш је положај тада био очајан.
— У доњи леви угао крста — допуњује Предраг. — Слушао сам доцније да су бугарски војници били пијани. Изгледа ми да је овај обичај код њих одомаћен.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о птицама и рибама златних крила, о прозрачним леденим бреговима у чијим недрима, као у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„јер је ја“ — каже Вук Караџић — „ни од кога тако по реду нисам могао чути као од њега, а и они од којих сам је слушао — сви су ми казивали да су је на Делиграду чули од њега и да ју је он онде често певао Петру Добрњцу“.
прота Ненадовић радо слушао јуначке песме, тако су нам капетани избирали и доводили најбоље певаче из њихових кумпанија); а у Кладову и Брзој
Уз стих а на њојзи думен од калаја Вук каже: „Думен од калаја слушао сам и у другијем пјесмама, и може бити да је томе узрок што се од сребра у стиху не може ласно намјестити(?)“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечака подиђе лака језа. — Овдје, кажу, живи дрекавац! И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне шуме. Овдје он, дакле, живи.
Сад Јованче поче причати све доживљаје дружине од тренутка кад су побјегли у пећину. Николетина је нетремице слушао, а онда се изненада пљесну по кољену.
Командант партизанског одреда још увијек није од чуда могао да дође до себе. Слушао је Николино задихано причање и задовољно се ударио по кољену. — Толика муниција, и-их!
Дајдер овамо тога Јованчета да га и ја видим. Дуго је разговарао с отреситим дјечаком, потомком хајдука Јованчета, слушао о његовим сигналним ватрама по околним брдима, о логору и пећини, а на поласку му је дао велику њемачку електричну
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А и с којим ушима слушао си наскоро које бештије срамне речи и појање и сам си неваљало зацењен се ш њима клапитао, со тим пак и јеванђелске,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре пуне мудрости и искуства.
И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџијске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је
је тако хтела да се ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму: Запрегни, Вело, запрегни, запрегни скути, рукави. Измеси, Вело, измеси, измеси чисту погачу!
Измеси, Вело, измеси, измеси чисту погачу! Ће дојду, Вело, ће дојду, ће дојду селски сејмени!... Али док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама на њега није било краја. „Несрећа дрта!