Употреба речи слушаоца у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Аха, види ти! — ждракнуше очима оба слушаоца. — Овдје се вечерас помињу све саме „небесије“ — свеци, усопши раби божји — а онда, у таквој прилици, није далеко ни

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу. С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и —

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Замаскираном аналогијом прошлости и садашњости, поређењем које је нехотице чинио сам слушалац, певач је приморавао слушаоца да верује у грандиозност, величину и законитост садашњости, он је историјски оправдавао садашњост.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког пажљивијег слушаоца. Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности