Употреба речи слушаше у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ала је згодан!... Види, Сурепе!... Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора. Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. — Шта? — упита.

На, гледај! Па се окрете укућанима. — Купите децу, па напоље! Склоните се где знате!... Брзо!... И то слушаше без поговора... За тренут ока оста празна кућа. Станко се окрете Ивану: — Ето, ја сам душевнији од тебе!

Лишће је шуштало лагано над њим... Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. Заспао је... А један човек иђаше за стопама коњским...

И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа... Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: — Алал јој млеко материно. То је јунак девојка!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

од... Ама шта су ти одвугле ове жигице?... Дај једну жишку! Капетан га више не слушаше. Његове мисли беху далеко: чак у Књажевцу. Тамо му је била жена код матере, чекајући да се ослободи бремена.

— Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату. Ни она, ни Благоје нимало му не сметаше да даље настави своје мисли.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер ни тај монах не беше прост, него искусан у оном што је говорио; рекао бих, од Бога послан бејаше. А младићу, док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.

А старац се дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и Огњу божаственом који је тако распламтео душу његову, слушаше његове речи пуне целомудрености и умиљења, и рече му: — Видим, о чедо, да ти је душа зашла у дубину Божје љубави.

и све више му доношаху од брата његова самодршца Стефана, јер га веома љубљаше и као анђела Божијега бојаше га се и слушаше га.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— викну конте Пјеро, кога ништа на свијету не могаше тако наљутити као похвале Французима, које често слушаше у грађанству... Прођ’те се познијех ријечи!

Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше. Питомо лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу, синко, кад

— Оженио си се! — дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да! Први пут понио сам барјак на Кчеву, кад’но разбисмо ону вељу турску војску, највећу што је икада ударала на

Милићевић, Вук - Беспуће

Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Ох, последња заш фишека Не оборих на себека, Па би сад већ миран био.“ И у мисли сав се збио, Ни виђаше ни слушаше Како му се подсмеваше; Седи као ладна стена, Као душа осуђена, Лете мисли на све стране, Ма све празне и лудане,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Стојан га слушаше, климаше главом у повлад, пушаше одговарајући му оретко и кратко. И ко зна докле би то тако трајало, да Јован одједном

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. — Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој

Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито. Руке му дрхтаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта. — Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје. Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом.

Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво.

Како он изађе, Стана која дотле ни тренула на бјеше, сједе на своме одру, па слушаше. Јанко се устави за неколико са сердарем, па, прекрстивши руке и оборивши главу, стаде ходати.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

У дому квартира мојега на[х]ођаше се један ђак, | брат дома госпође, именем Антун. Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно били.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Хоћаху одиста Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше. — Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?

— То није братски од тебека — поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше). — Ми јесно ка мало јегленисали с њим, кâ шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили,

Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга да не говори даље. Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.

Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања: — Ископâ ме из темеља, бездушник!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Хипократес га слушаше без предаха, прекидајући га само по гдекоји пут да затражи какво обавештење. „А шта је наш ум, шта је наша душа“,

Демокритос га слушаше пажљиво, па га упита: „А како и чиме мислиш објаснити испољавање и дејство душе?“ „Није ми то сасвим јасно.

Аристотелес слушаше пажљиво што му стриц причаше. Домаћин им донесе пржене рибе, хлеба, маслинки и два бокалчета вина.

Са овим видљивим знацима краљевске милости упутих се Платону“. Аристотелес слушаше нетремице, а Никија причаше. „Кад изађеш из вароши кроз њену северну капију, опазићеш поред спољњег Керамеикона,

Тај инструмент звао се армирална сфера. Аристархос поче да тумачи конструкцију и употребу тог инструмента. Принцеза слушаше са видљивом пажњом шта он говори и наже се, истуривши своје лево раме, поред свог оца, да би инструмент видела.

Беше то призор који се не може заборавити. Светина је плакала од радости“. Герардо слушаше пажљиво шта му причах. „А мене“, наставих своју причу, „обузе осећај дивљења пред величанственом појавом царевом“.

Седећи утучен у својој високој наслоњачи, администратор слушаше ћутећи те и друге сличне прекоре. Напослетку се диже, уздахну и рече: „Па шта могасмо урадити кад не хтедосмо да се

Избегох на тај начин да о кнежевој вереници дадем опипљивијих података. Смешећи се пријатељски, Кивије ме слушаше са највећим интересовањем. Убрзо затим дође разговор и на Метернихову политику.

Фарадеј ме слушаше пажљиво и напослетку рече: „Можда имате право“. „Па причајте, молим вас, како су ваша испитивања даље напредовала!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: — Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене. Казао сам ти једном да ништа не знам за те

Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

језива тужбалица док се војске не сударише: он тада подиже главу и обори очи на Хамзу крај оџака, који га побожно слушаше. Онда плахо размахну гудалом и закликта страшни сукоб и лом.

Ћипико, Иво - Пауци

Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани. Из тих засјенутих увала к'о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к'о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.

Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... вВражји плише!

“ Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама. Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ И Кеплерова супруга развеза језик, разјапи вилице и засу га грдњама. Али он не слушаше шта она говори, него мишљаше, заиста, на своје звезде и бројеве.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Гимнософиста у мисли упуштен, сва ова њена комплиментирања само једним увом слушаше. Он мераше нашу Дулчинеу час Бифоновим, час математичним очима, и по дугом оваковом испитивању и мерењу запита је би

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ А то слуша дужде од Млетака, два сокола, два дуждева сина, и слушаше стотина Латина. Мило било дужду од Млетака, руке шири, те г’ у лице љуби: „Фала, пријо, на бесједи такој!

Ал’ то бего ништа не слушаше, већ извади ножа пламенита, па он закла побратима свога, као јагње о Ђурђеву дану. Мало време затим постајало, зима

Беседи му стара мила мајка: „Не будали, млађани Ненаде, јер ћеш лудо изгубити главу“. Али Ненад мајке не слушаше, већ он чини што је њему драго: он покроји на себе одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, пак

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности