Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али код мога побратима беше, како женидба, тако и живот буран и необичан... Ако ти се не спава, учитељу, слушај ме до краја! Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине. Ја радо слушам приповетке...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из младости
Како ће се ово изиђи?” „Е, о том се ти стараш? Не брини се“, — одговори лисица — „само ти слушај мене, пак се не бој. Стани управ подупревши пређне ноге к зиду, сагни главу, и наклони рогове спред.
Злато кад стоји задуго закопато, оно се мора претворити или у угљевље или у шљунке, ал' оно је злато те злато. Хего слушај дер ти, кумашине вуче!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Е, добро” рекне он, „кад си све учио и све знаш, а ти бар седи и слушај како ова деца читају” — и тако сам ти седио ја за асталом читаву недељу дана, а он ми ништа не казује да читам.
Зато на сабору, и на слави, и на свадби немој млого говорити, него слушај шта старији људи говоре. Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити нећеш.
приповетку). Био је један краљ — вели — и војевао, и многе земље поузимао, и дошао до једне земље, слушај добро, којом једна краљица влада.
Сад ми дођи, о витијо, слушај и гледај и опиши ако можеш ондање грозно позорије народа српскога! а наипаче од Мораве те до Београда, где ни јунија
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити — Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна. Оно мора бити по ворми кад се 'оће писмено.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. Заврзан ухвати Станка за раме. — Слушај!... Слушај само како брбља! Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!...
— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. Заврзан ухвати Станка за раме. — Слушај!... Слушај само како брбља! Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... Зека је погледао сад једнога сад другога.
Па, дете моје, така је твоја судбина!... А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу...
Ти не можеш ни видети даље од носа. А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... Дева се умеша: — Слушај, Станко! Срећко зна шта чини. Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! Станку су игрле усне. — О, боже!...
Да ми је овако ударити на каквог иђита!... — Чини ми се, данас ће бити и иђита!... Слушај како тутњи... И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе... Већ се могаше добро разазнати топот копита.
— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!... Као да видим и бога и анђеле његове!... Само тако!... Слушај ме добро!... И слушај мајку... Донећу ти дара да ти очи занесе! Што пашинице носе, то ћеш ти носити!...
— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!... Као да видим и бога и анђеле његове!... Само тако!... Слушај ме добро!... И слушај мајку... Донећу ти дара да ти очи занесе! Што пашинице носе, то ћеш ти носити!...
Он се трже и прекрсти... — Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. — Кога? — упита он бунован. — Мујаге!... Слушај како псује!... — Ви сте жене!... Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?... Пхи!... Срамота!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати. Он поче страшно и промукло викати: — Свима вама, — слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То су тек они, они прави. — Та шта си заокупио ту пред дететом?! Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... Нему дође тако понекад па му срце и душа да секира човека. — Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.
« А он ми одговори: »Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желео!
А његова Криста..., ђаво од жене! А лепо сам ја њега учио и диванио му: »Аћиме, море, Аћиме, слушај ти мене! Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!
— Али, Персида... слушај забога... — Нећу ништа да слушам, ништа да чујем! Пунктум! — виче гђа Перса, подобна раздраженој лавици.
— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било? — Дакле, слушај! Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио к’о што си ми ти казала.
Да ви’ш само даље чиме су ме натоварили! — Јао жалосна, зар има што још и горе?! — Слушај само! Кад одемо код његовог преосвештенства, а он нас лепо прими. Поч’о нас је совјетовати...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да пођемо, па да ми неко, Трифуново, на путу умре? Куд ћу ја од Кумре? Него да ти кажем ја. Не слушај жене! Ћути ти о Росији, па ако догураш једног дана до тог твог Бездушева, а ти, и нама, пошаљи мало абера.
И ја знам где је „Енгел“ бирта.“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета.
Међутим, стајао је, насред собе, као да је неку празну сенку држао. Муцао је. „Не слушај га, Шокице. Проћи ће то. Младост то лаје из њега безумно. Ја сам му крив. Је л’ ти рекох, Ђурђе?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ево, слушај што каже наш Оглас и проглас! Крчмар стаде гласно да сриче онај чувени Оглас и проглас, а кад га је завршио, мачак
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Па шта? СПАСОЈЕ: Па то, узео ми две хиљаде динара прекјуче, а види данас шта ми пише. (Вади писмо из џепа.) Слушај шта ми пише одјутрос. (Чита.
СПАСОЈЕ: У какву шољу, побогу, жено?!... АГНИЈА: У шољу од кафе! Слушај ти што ти ја кажем: та госпа-Наста гледала је и самим министрима, и казала им, кажу, тачно кад ће да постану бивши.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
нагло се зауставила повукавши мој длан ка својим грудима и рекла: - Слушај! Слободно је могла то и да не каже: срце јој је ударало као добош на пожар, али ја га, ипак, нисам богзна како чуо.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—сети се.—Остао сам ти сигурно нешто дужан? —Тачно! — потврди шеф и даље без израза. — Остао си нешто дужан. — Слушај, нисам знао да ћу се оволико задржати? Осамнаест година... Еј, није шала! Погледај, обојица смо оседели!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он је хтио да ти Спасоје буде ђак, али ја сам га молио. Онда ђакон рече: „Добро, Милуне, служи господина Јанка и слушај га, али тешко теби ако се потужи на тебе“. А ја сам рекао: „Неће!“ — А зашто баш хоћеш да будеш мој ђак?
— Је ли оно, је ли? — запита Крцун комешајући се. — Не пренагли, Крцуне, но слушај мене! — рече му вођ. — А шта раде оно? — запита Јанко, видјевши да сви клекоше и дигоше руке. — Моле се људи богу!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' је ладно, ух ал' ми је зима! Кад корачим, је л' ово земљица Што л' шобоће кô каква гробница? Слушај, слушај, је л ме когод звао? Она, она — брже, што сам стао? (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) Де су наши дивни цари?
Ал' је ладно, ух ал' ми је зима! Кад корачим, је л' ово земљица Што л' шобоће кô каква гробница? Слушај, слушај, је л ме когод звао? Она, она — брже, што сам стао? (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) Де су наши дивни цари? — У гробу.
Ил' ћу тебе, ил' никако, А слатко је и овако.'“ 55. „А ја њему поче на то, Да послуша родитеље: 'Слушај, реко, слушај, злато, Њине жеље, боже жеље; Бог на небу силан живи; Ко ће с' њему да противи?' 56.
Ил' ћу тебе, ил' никако, А слатко је и овако.'“ 55. „А ја њему поче на то, Да послуша родитеље: 'Слушај, реко, слушај, злато, Њине жеље, боже жеље; Бог на небу силан живи; Ко ће с' њему да противи?' 56.
Обуче се, ма што скочи? Ох, ала му сјају очи! — „Слушај, слушај“, па с' обрати, Па ко муња оде к врати Она за њим наже сместа. — Ма залуд је, већ га неста.
Обуче се, ма што скочи? Ох, ала му сјају очи! — „Слушај, слушај“, па с' обрати, Па ко муња оде к врати Она за њим наже сместа. — Ма залуд је, већ га неста.
Ох уби ме, уби, уби! Слушај само како труби, Гледај тамо преко мора, Како иде као зора, Како трепти, како сјаје, Ох она је, ох, она је!
Што побоље, поломљено, Што остало, разбијено, Узастопце злотвор гони, Ал' ко знаде, можда они — Слушај само, што то шушти? Тић је само, тић у гушти, Сред гњезда се збуни свога, Са поода ненаднога.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ипак да ти кажем, кад сам већ ту. Казаћу ти по реду, укратко. Кажем ти, ситница. Седи и слушај. ХАСАНАГА: Ево слушам; говори. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Таква и таква ствар! (Дужа тишина) ХАСАНАГА: Баш тако?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чак ми и ноге горе од њене топлоте... — Не слушај ти њега... луд је он, луд! — као да се правда говори ми она, заноси се и једва иде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу
И мене је тако ухватила, али сад се нема куд. Онда он настави: — Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да
Старац се пренерази, па рече: — Иди, бога ти, црна ти је оно правда кад чојек погину ни крив ни дужан! — Е, слушај, па онда реци да ли је неправда, — каже свети Саво.
Ево теби сто жутијех дуката што сам их метнуо настрану; узми их и пођи на пут, да видиш и друге градове. Али слушај, још нешто: Чувај се добро црвене браде! — То изговори и пресели на онај свијет.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако ће непријатељ или капитулирати, или коначно бити побеђен. Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у слутњи Испомераног свог преображења — Но верност слутњи верност је поморца Који до краја има поверења У море. Слушај море: море тутњи. (22—30. И 1992) ДОДАТАК ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ „...Тхе ѕпіріт тхат И хаве ѕеен Мау бе тхе девіл...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Једанпут мом матором прекипи, па каже Тики: — Слушај — каже — Тико, замисли — каже — овакву ствар: долази твој Гиле страшно касно кући, прошла већ двојка после поноћи, а
После ћути као риба кад седи с мојим маторим, а мој матори га стално као запиткује: „Слушај, богати, Тико, јеси ли био синоћ на балету? Много фина ствар, кад се оно балетани подигну на прстиће,.
Па зар ме ниси најмање двеста пута водио у тај биоскоп где се окрећу сличне филмчуге? Матори се нагло уозбиљи: —Слушај, сине ... —И, не зови ме сине! — пресекох ту неразумљиву фамилијарност. — Знаш да ме то избезумљује! Ја сам ћерка!
како оно кажеш? — Фалш ... — Јесте, фалш! А сада, добро слушај и ако је могуће, без упадица, молим! Ти, претпостављам, познајеш моје текстове? — Како да не! — ускликнух одушевљено.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ето ти га сад опет. Та ти из ње не знаш нигди ништа. АЛЕКСА: Алат чини занат; слушај само: „нишчетен вразумљај тисјашчегубоју, хоругвоносјашчеју вешчественостију“... разумеш ли ме?
БАТИЋ: Ја ћу гледати да се слажем с њоме. МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч. Јер да су ми какве књиге, него како треба љубити. Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Ама, није, кад ти кажем; нисам ја ваљда електрична батерија па да звоним. АГАТОН: Ево, слушај, Симка. СИМКА (приђе ближе Сарки да чује). САРКА (да би загушила глас будилника, пева): Трај, ла, ла, ла!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта. — Слушај, народе — скочи онај са риђим брковима — седите један до другога и одуприте се леђима о зид, тако...
— рекоше кад воз стаде. — Дај Боже да се опет видимо. Дебељко се измигољи из једног угла и добаци: — Слушај, друже, пиши кад стигнеш! Било је мало војника на улици, више сељака, старијих, са торбама на леђима...
Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро... Слушај, када се сврши коњопој, уреди строј за вечеру. Прва моја дужност...
Извукох се брзо. Али је наредник наишао прво на Траила. — Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?... Слушај, разумеш ли, да то нисам више видео... Возари напред...
— Шта мислио, где пише то?... Знаш ли ти, поднаредниче, да ћу да те згромошем... Слушај, разумеш ли, док гамижеш на овој земљи у униформи, то ти је одсад дужност. И увек да ме на време известиш!
— прекори ме љутито командант. — Лутао сам... нисам знао правац — правдао сам се. — Слушај... извештаваћеш ме чим се што деси. Јеси ли разумео?
болесна и лежи. — Ене, а од чега? — Александар се унесе у лице нареднику. — Не знам... глава је боли и лежи... — Слушај... Иди јој кажи да сам ја лекар, па да је прегледам. Наредник у недоумици погледа у мене. Ја се насмејах.
Кад изиђе наредник, Александар баци капу и подскочи, трљајући руке. — Слушај, ти си мој помоћник... — Ама, незгодно је да улазимо заједно, него, отвори мало врата да слушамо... — А, то не!...
— шали се командант. — На осматрачницу, господине пуковниче. — Ајд, ајд! — Па се окрете: — Слушај, мало брже да отварате ватру ви, артиљерци. — Па према ситуацији...
Све је он предвидео... Једне вечери, кад је сипила јесења киша, позва ме командант. — Слушај, отићи ћеш на раскрсницу и ту ћеш сачекати хаубичку батерију. Батерију ћеш спровести до села Барошевца.
Договарамо се да ли да га пробудимо, или да одложимо наш рапорт кад се раздани. — Слушај!... Да цуцнемо и ми њега сада — вели Душан, и обрати се дежурноме војнику: — Пробуди команданта.
У дну је седео командант окружен неким официрима и ордонансима. — А, Јоцо, јеси ли дошао?... Слушај, богати! Моји су сада извршили јуриш и у једном налету освојили њихове положаје. Наредио сам да се одмах укопају...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
јест, све ћу поправити... Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје... Али да знаш само шта сам измислио... Слушај ! Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби... Тражићу негде па граници... далеко...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Обожавам лето! Дани пуни пчела, вечери свитаца! И како је само дивна тишина овде! Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам? СОФИЈА: Чује се како зуји пчела у чаши! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени зуји у глави...
БЛАГОЈЕ: Нисам... ГИНА: Је л ти сад срце на месту? ЈЕЛИСАВЕТА: Како вас није стид? МИЛУН: А сад ме слушај! Одавде има до сутра да ми се изгубиш! ВАСИЛИЈЕ: Где да се изгубим? МИЛУН: Не занима ме!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут. Слушај ме, драга, последњи пут. Умрећу, па кад се зажелиш мене, не вичи име моје у смирај дана.
Слушај ме, драга, последњи пут. Умрећу, па кад се зажелиш мене, не вичи име моје у смирај дана. Слушај ветар са лишћа свелог, жутог.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш! Не дам, разумеш ли ме...
ЈЕВРЕМ: Ког шпиритуса? ЈОВИЦА: Оног, знаш, што кажу да си шверцовао. ЈЕВРЕМ (увређен): Слушај ти, ако и кажу за мене да сам шверцовао шпиритус, ја државу нисам оштетио.
Јеси ли разумео? МЛАДЕН: Јесам! (Оде.) XИ ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (долази здесна): Слушај, Јевреме, видим иде преко пијаце госпа Марина, извесно ће овамо. ЈЕВРЕМ: Па нека дође.
СЕКУЛИЋ: Врло добро, врло добро! (Припије се крај ормана и прислушкује.) Аха, аха... па може и да се чује. Слушај, газда-Јевреме, овај ћеш орман маћи одавде. Метни га, ено тамо, између прозора. ЈЕВРЕМ: А зашто?
ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то, Срето. А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест, којој је једини излаз препород!
(Показује на Ивковићеву собу.) СРЕТА: Па јесте, за ову жену! ЈЕВРЕМ: Ух, побогу брате! СРЕТА: Слушај! (Развија и чита један плакатић.) „Содома и Гомора”. ЈЕВРЕМ: А што те црквене речи? СРЕТА: То је само наслов. Слушај!
(Развија и чита један плакатић.) „Содома и Гомора”. ЈЕВРЕМ: А што те црквене речи? СРЕТА: То је само наслов. Слушај! (Чита.
А?! СРЕТА: А ти устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, говориш, али ти се стегне срце па се направи оволичко... СРЕТА: Слушај, брате, да поставимо сваку ствар на своје место.
ПАВКА (очајно): Јевреме, дућан је покраден! ЈЕВРЕМ: Нека је покраден! СРЕТА: Слушај, газда-Јевреме... ЈЕВРЕМ (маце му руком да ћути): И зато, браћо, ја с вама заједно узвикујем: доле влада!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па, добро, чу ли бар шта те питам? — Опрости, ја не чу’. — Е, па видиш, дакле слушај! Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? — Па има...
— »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други.
! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. — Не треба то теби ништа! Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не слушај ни учењака, ни сељака, ни Вука, ни Оног с Неба: Не пиши како говориш, већ пиши како треба! А како треба, измеђ Суботиц
Иначе, могућно је да се хеликоптер сукоби С летећим ћилимом, ко мува са завесом, у соби, И тада се, (слушај, ако већ не видиш, Хомере!) Зачује дррр и кррр, као крпа кад се подере!
Из књиге то не научи! Слушај кишу, њен ромор, Или ветар кад хучи, И чућеш одговор. Почетак је у једној бубици Која живи у Доњој Стубици, Може
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо! Ништа ми се немојте чудити што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом.
Па се каје, ставила се душе, ере види траг ни ископаше. КНЕЗ ЈАНКО Слушај, бабо, све ти вјерујемо: може бити и мједено гувно, јахати се може на вратило, ма за лађу и весла сребрна, то ти нико
ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато.
— Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити. — Свачију слушај, а своју сматрај. — Реци макар и једну, али вриједну (ријеч). — Не реци зло да зло не чујеш.
— Лаж истини врата отвара. О ИСТИНИ — Далеко је од чувенога до виђенога. — Слушај што ти се вели, а вјеруј што ти се види. — Истина сунцем сја. — Реци бобу: боб, а попу: поп!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И мене је тако ухватила, али сад се нема куд.” Онда он настави: „Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да
не може да заустави и с пута да га одврати, онда му изва- | ди једно перо па му га да у руке, и овако му рече: „Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Не мораш одма баш да зидаш, за прво време можемо и под кирију... АНЂЕЛКО: Слушај, да се ми лепо разумемо: нема ни зидања, ни под кирију! Ни домаћинства, ни постељине, ни судова!
ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића! МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам! АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе! МИЛЕ: Са тим Илићем ја стојим ево овако!
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта ти то причаш? ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако... (Њихов даљи разговор се не чује) ИКОНИЈА: Што ли он толико око Вилотијевића? ЦМИЉА: Мене питаш!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СТОЈНА (крши руке): Ох, аман! АРСА Бут! Ако нас издаш, ако он нешто примети, Ни ти ни Стојмен овде више! ТОМА Слушај. Кад дође, ти се чини невешта. Ради све као увек. Па кад он клоне већ и Циганке изиђу, наша брига.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пак се окрене к мени: „Ти мали, [х]оћеш ли ти мој ђак бити?” Ја: „[Х]оћу”. [Игуман]: „Но, пољуби руку, пак ти не слушај тога великога и брадатога; он говори шта му на уста дође.
мумла ко је лишен разума на мудрост и науку као совуљага на сунце, говорећи да оне измишљавају нова | мудрованија; не слушај ти зато никога.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити уочи смрти. Дакле, слушај...“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван
— Никада вам неће одговорити на оно што га питате, него се онда још више смете... Пуштите ви мене!... Слушај, Грго!... Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...
“ — Стани! Видиш ли да не знаш! Та послидња два верша, то су од „Муке господинове“. Али свеједно! Сад слушај. Ја ћу ти проштити једну моју нову писму о несрићном догађају који нас је задесија, па ћеш је научити напамет!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хоћу да будеш први.” — „Бићу” , рекао је озбиљно Вукашин. „Кад си на збору, пусти реч да се вала по главама, а ти је слушај и гледај. Ти причаш као да шамараш луде. Наш народ воли тешку и спору реч.
Ја свој живот и своје способности нећу да сатрем у радикалском политикантству. Чекај, слушај ме прво. Баш то у вези са народним интересима хоћу да ти кажем.
— Зашто си тако уморна? — Радујем се Божићу. — Лепо је... Нећу да једем. Молим те, позови ми Ђорђа. Слушај, ја знам... Буди сигурна... Симка затвори врата за собом. Вукашин се постиде. Запали цигарету.
рекао је гласно и јаукнуо. Те вечери се једва довукао у своју собу и сео на кревет до Симке која је спавала. „Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Та зар верујеш да мислим како су моја учења последња реч сазнања? Она су тек скроман почетак“. „Е, па лепо, слушај дакле! - Ти рече да је и наша душа саграђена од атома“. „Да. И она, као и све друго што постоји.
Онда даде позвати и Аристарха. Он га дочека пријатељски и рече му: „Слушај, синко! Ја ћу својом моћном речи ућуткати сву грају Грчке против тебе.
„Патим, драги рођаче, од несанице“. „Не осећаш ли се, краљу, добро, или те муче какве бриге?“ „Ево, слушај! Позвао сам стручњаке да процене дарове што ми их је Хијерон учинио.
“ „Да, синко мој, то ти могу овде казати у поверењу и испричати како се то догодило“. „Причај ми, оче!“ „Е, онда слушај!“ „Слушам“.
“ „Јесам“. „Има ли горива довољно?“ „Има“. „Онда слушај! Ако непријатељ продре у варош, а ја не будем у стању да ти даднем наређења, имаш да запалиш варош и претвориш је целу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— опомињао сам га. — Е, мој побратиме, ето докле сам дотерао. Кад пролажасмо преко пијаце сетих се његовог оца. — Слушај — рече он заплићући језиком — видео сам пропалица, али као што смо нас двојица — нигде нема.
А зашто жаба нема реп? А пуковник позелени као зелембаћ, очи му се испупче, па излазе из дупља. Слушај, молим те, остави ти мене на миру, разумеш! Молим те као Бога, остави ме на миру.
— Слушај, кад сви полежу чекај ме ено онде. — Е баш си ђаво. Је л' онде код амбара, баш онде? Утом стиже командант, а ја се од
— Слушај, ти само тако говориш, а ту отаџбину ти волиш више него и ја и многи други, то сви знамо. — Није истина. Ја је не воли
Него, кажем ти, таку жену ти мен' дај к'о моја што је. Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам. Одем у Београд за еспап, неку меку робу да узмем, знаш.
— Слушај, Свилару, — наставио је иследник гласно и важно — одлучи се да нам покажеш праву истину. Одрицање, опомињем те, отежаће
Малочас плакао си, зар ниси? Па се окрете од њега да зажмури и узбуђено дише. — Драга, преклињем те, гледај ме, слушај што ћу ти рећи.
„Слушај, рече ми одмах после поздрава, седи; седи ево овде поред мене и неизоставно учини ми ово што ћу те, пре свега, молити:
„Добро, рекох, лако ћемо за то, него реци ми, је ли, животињо једна, шта је с тобом?“ „Слушај, навали он понова, врати ми оно писмо, пре, пре свега врати ми писмо.
И тада се ја разјарих (богами не из зависти), само да сте ме видели! „Слушај ти, рекох, Свидригајлове Свидригајловићу, наредићу сместа да се спусте ове овде завесе, да се напоље избаци ова овде
И тада Јаћим погледа у жену, затим погледа у тањир, а затим проговори: „Слушај, вели, жено, све знам, знам све. И ништа немо да ми говориш. Боле ме и ноге и руке, да отпадну.
— Да, дабоме! То је место које се не заборавља! — Е лепо, кад се тога сећаш, онда слушај шта сам ја доживео, ау своме сопственом очајању удовиштва, само много ужасније него што би и ти и ма ко могао
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А управ то је оно што је важно. Кад би ме неко продрмао за рамена и разбудио те ми рекао: „Слушај, човјече! Све што си досад доживио и искусио, све је то пуки сјен и причина: ништа се од свега тога није стварно
Што би претендирао? Да клекнем преда те? Добро, ако хоћеш, паст ћy пред тобом на кољена и рећи: „Слушај, господине! Ја сам малограђанин, ситнобуржуј, пун малограђанских предрасуда, напросто један ковчег крцат малограђанске
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: — Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати. Ваљад' познајете господина Миту?
— Каква власт! Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. — Слушај што ти говорим! Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И мене је тако ухватила, али сад се нема куд. Онда он настави: — Слушај добро што ћy ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да
не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја
Кад то отац чује, рече му: — Слушај, синко! Свуци све са себе, па се замотај сав у мрежу, и ухвати врапца, па га свега оперушај осим крила, затим узјаши
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једнога дана рече ми Џим: “Слушај другар, ти си запливао баш како треба; девојке те зову Михајло, баш као што и мене зову Џим.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Платићемо ти поштено и интерес, а за три месеца имаш своје паре. Слушај, не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. Шта ту партија!
ЖИВКА: Слушај, обуци се па да идемо на Теразије да чекамо. ДАРА: Али, забога, мајко, то не иде! ЖИВКА: Па јесте да не иде, право
ЖИВКА: Таман, где ћу ја толико њих збринути! ВАСА: Немој тако, Живка; слушај ти мене што ти кажем. Јер, упамти ово: нико те на свету не може тако оцрнити као фамилија; нико те на свету не може
Не бива то, пријатељу! Што не бива, не бива! Него, слушај ти мене, па лепо зрело размисли. Видиш; жену можеш увек да добијеш, а класу, богме, не, а сваки паметан човек гледа да
ВАСА: И то, и рекао сам му да само званично може к теби доћи ако има што. ЖИВКА: Добро си му казао. ВАСА: Слушај, Живка, ја сад треба да доведем фамилију. ЖИВКА: Опет ти са фамилијом!
ЧЕДА: Море, није зло у томе што је отац постао министар, већ је зло у томе што је мајка постала министарка. Зато, слушај ти мене и држи се ти само мене. Видећеш, на крају крајева, да је боље што сам овако урадио и казаћеш ми хвала.
(Узме слушалицу.) Молим 407... да, 407... ВАСА: Шта ћеш? ЖИВКА: Тражим Симу!... Јеси ти, Симо? Овде Живка. Слушај, Симо, што ћу ти рећи: ако си власт и ако си министар, а ти одмах учини како ти кажем, а ако си мандарин...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући... – Онда, слушај!.. ... Мислио он да иде у муслиманску, турску, земљу и да ће га тамо дочекати као брата.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нек трговци временом плове са воском у ушима, ти смело слушај како певају пустиње, док клече беле звезде пред затвореним морем и има у теби снаге која те распиње.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје! И чисто читам твоје болове Из оне капи што је у око С крвавим умом мрко канула.
После, и лица беше друкчијег! То није он!... Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо! И ти отвори уши, Ћериме!...
) Ал’ признат морам да нисам смео На њега досад јавно напасти, Све док ми није дирнô зеницу! А сада слушај, верни Ћериме!
Ја не знам, честити муселиме, како си га могао сама и опремити?... ХАСАН: Слушај, Ћериме! Десет је људи сила малена; А сам кад иде један Колебан, Ту Главаш нема на шта сумњати, Него ће лепо, и не
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХИ Ала су нам срца близу! — Слушај, драга, тишина је, По куцању рекао бих, Заклео б’ се једно да је. Ох, како би била празна, Једно друго да не чује!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он се диже и подбочи се рукама. „Бре, па овде пред тобом лежи цео стрељачки строј. — Наново је сишао. — Слушај, добро би било да ухватимо неког живог, да бисмо знали које се трупе налазе пред нама. Неког лакше рањеног.
“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш. Јербо ако си и Бог, а ови те наши увате, привешће те о’ма на лекарску. А тамо нема врд-мрд.
Или би он убио мене. Али је требало да дође она страшна ноћ па да се у многих људи пробуди савест њихова... Слушај шта ћу ти рећи. Ти си артиљерац и не знаш можда.
— вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“... Слушај, да ми право кажеш: шта би радио оној црнки, да ти некако падне шака?
Прикривао сам ове своје мисли. Али Лука, као да је назирао моје неспокојство, обрати ми се заобилазно: — Слушај... за тебе нису напори. Добићеш температуру. Боље би било да идем ја.
— Имате ли ствари? — Остале су ми у земуници код командира. — Слушај — обрати се неком, који је стајао у мраку — трчи горе и донеси. Тек сам тада приметио његовог посилног.
Ето га горе где се јада: „Волео бих да ме је ударио у леђа, него што ми просу вечеру.“ И командир се насмеја. — Слушај, вечерас појачана опреза.
То је иначе мој сектор. Елементи су готови. Ниси морао да долазиш због тога. Могао сам комотно и ја одавде... Слушај, да не бисмо одали нашу намеру, ја сада нећу гађати... Чујем, био си у Солуну, као болестан.
Они тада спавају у рупчагама као кртице. Зато ме пазе као мало воде на длану. Слушај — обрати се своме посилном. — Иди реци некоме да позове поручника Рајка. Видећеш га сада. Није далеко.
— Коста ме лупи по колену. — Он је добар човек. — То је лепо од вас, бароне, што ме тако заступате... Слушај, друже — обрати се тек сад Рајко природним гласом Кости — хоћемо ли да их помогнемо?
Тамо су радили неки војници. — Е-хеј, слушај... Ходи овамо! Војник остави мотику, и онако у кошуљи и гологлав приђе. — Где је капетан Радослав?
— Јаој, скршисмо младост на овим планинама. Слушај — говорио је живо — у будућем рату при Врховној команди мора постојати одељење за набавку женских...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Одговара Цвет-девојче: „Слушај мене, Сабља-момче: Ја с’ не мислим удавати, Па се могу и заклети. И заклетву одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се
у издању Српских писаца, 28) главни јунак, Урош, рецитује (нешто искварене) стихове из Суботићеве песме Србин: „Али слушај само”, казује једна личност Атанацковићева.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан! Ал’ слушај памет што ти говори: Смишљајућ давно неверник сед С престола како да те обори, Знао је глупост српског народа
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом по сто пута!“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе. „Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест.
Да ти нећеш прећерати с том твојом науком!“ — велим јој ја. „Шути, сунце те небеско спржило, кад ништа не знаш! Слушај: кад уђеш у округли суд, дубоко се поклони и одма', с врата, 'нако из дубљине подвикни: Добар дан, велевлажни
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
* Уцвала је лоза, миришу девојке, Црвене се тела, блеште мушка бедра, Кикоћу се, слушај, лузима лепојке. Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка
О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Извади из кецеље парче хартије.) На, ово је тај одговор од њега што сте га ви отворили и прочитали. Ево, слушај! Ово напред те се не тиче, него ово. (Чита.) „Ја сам ти већ усмено говорила да је мој отац” (Говори.
Не можеш тек узети наше признанице па их послати господину министру као антидинастичке списе! Је л' тако? Него слушај ти мене, господине Вићо. Ово је велика и важна ствар, од нас зависи спас државе, те се морамо озбиљно узети у памет.
МАРИЦА: Слушај, оче, ти знаш да сам ја већ у годинама и да је ред и дужност родитељска да ме збринете. ЈЕРОТИЈЕ (не слуша је, већ
Ето, видиш и сама да немам кад да те слушам! МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете... ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти твојој мајци, а ја овај... па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице...
) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па... ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај пријатељу, изиђи напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам.
(Ђоки.) А ти слушај, па тако од речи до речи да ми кажеш на саслушању! ВИЋА (чита): „Господину Министру унутрашњих дела, Београд.
(Ђоки.) Дедер ти, младићу, реци искрено, шта си мислио под тим „две јегерке”? БОКА: То што пише! КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет.
КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују. Не слушај га, господине Вићо, него читај! Слушајте!
КАПЕТАН (гледа га и размишља): Ама, бога ти, мислиш ли да ће тако бити добро? (Размишља и врти главом.) Слушај, готово ћеш ти да имаш право. Сам га спроводим, понесем и ове списе и овај...
Ћипико, Иво - Пауци
Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину... — Слушај ме! — трже га из мисли газда. — Примакни се ближе да ти кажем што треба да радиш!
— повика Маша, а јека одговори. —Видиш, кад је човјек сам, може са собом да разговара... Разговорна је ова пећина! Слушај даље као да нешто јеца... Дубоко је то доље. Ти се страшиш? Не будали: са мном си!... Вода је то: протиче ....
А не знам што би од тужбе! — Не брини се ти за то, пресјече му ријеч газда, — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске шуме... Јеси ли разумио? — Јесам, господару!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало! затвори врата, па слушај шта ћу ти рећи: Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато њиме гасимо увек своју жеђ.“ Он се слатко насмеја и зовну једног од својих послужитеља: „Слушај! Поред тањира племените господе дубровачке ставићеш наше највеће чаше за воду. Али воде - ни за живу главу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Закопчај тија груди. Вржи ногавице, те како човек да си, зашто требе да служиш гости. Елем слушај: За Цигани ће точиш онај шпиртуља а за бегови препеченица.
САРОШ Још горе. НАЗА Па шта је, за Бога, то тако страшно? САРОШ (привлачи Назу у поверењу): Слушај, сестро! НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра.
НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи. Лепо је што си скроман и захвалан; али твој бивши директор ми је казао да си ти младић
Знам ја, куповала сам доста бенгалских ватри, и за цара, и за Србу... Слушај, сестрице. Млада си, поправићеш се и бићеш опет лепа. И, опрости, бићеш ваљда и паметнија...
У последње време су Павле и Бранко много читали старе сатиричаре — драга лектира свих младића — и много се смејали. — Слушај, Бранко, твој историчар професор испада неки сатиричар.
” — Мој историчар је фина глава, Павле. Не дам га за сву ову Бачку, и још и за Банат. — Али слушај, Бранко, није ту у питању само Рибарић; ја бих рекао да и код мене негде нема доста малтера.
Него да се вратимо на тајанственост са сметњама у обиму лирских песама. Слушај, да престанем сад ја писати и слати. — Ни осам дана није прошло, појавише се две Павлове песме одједаред.
Отац вам је Србин, кажете... Не видим да је то срећно укрштање. — Бранко прекиде Павла. — Слушај, та твоја Клара почиње и мени да се допада. Одлично зна ствари.
Срце му лупа узбуђено, плакао би. Два друга истовремено један другоме дохватише руку. — Слушај, Павле. Пре свега, старији сам од тебе скоро годину дана. Затим, једноставнији сам, простији сам, и зато јачи.
Не гурај се у болест! Све су то немири млада човека, и исти код Јевреја и Хришћана. Савлађуј се. Не слушај никога, ради... Ја сам се малочас грубо изразио. — Ниси Бранко ти немаш грубости у природи. — Не замери.
Али пронаћи ћу га ја ко је и шта је, јал је киша јал је лед; сутра идем да перем степеништа у магистрату... Слушај, Саво, да учинимо шта можемо и шта не можемо, да и ми њему подигнемо такву ограду, пред нос.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Слушај, пријатељу, — рећи ће он, посрћући и наслањујући се свом тежином на будућег биографа — они што су пили са мном напустил
момку који дува у фрулу коју је сам градио па јој познаје не само сваки усек већ и саму душу, приђе му и вели: — Слушај, на твојој свирали лонгитудиналан талас не рефлектује довољно! — Шта велиш? — пита га момче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука покупи сребро, па се обрати трговцу: — Изброј банке... Тако!... А сад, где је онај дечко?... Слушај, изнеси овај џак напоље, и ко год затражи прода-ћеш му.
Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку. Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута. Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу.
— Немам само његову плату — смеје се сада шеретски Исајло. — Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва!
Тек тада се реши и командант пука да уз припомоћ војника сиђе. — Слушај, побратиме — обрати се капетан Душан Луки — допусти, молим те, да ти изјавим...
Опет онај са чашом вина. Узех чашу и прогутах неколико гутљаја, па се обазрех где да је оставим. — Слушај, нијесмо се натезали у животу, да ми враћаш пуну чашу. Попиј! — говорио је командант. И ја накретох онај остатак вина.
Приђоше неки да виде шта му би... Мало после рекоше: умро је... Поп Момчило извуче из бисага епитрахиљ. — Слушај — добаци му потпоручник Живадин — промени, попе, ту своју молитву и одсад певај: вјечнаја памјат и живима и мртвима...
митра... чита. — Јест, јест! — одобравају остали. — Море, идите с милим богом, људи, шта се ово ради са мном! — Слушај, да је командант хтео с тобом приватно да разговара он би те звао преко посилнога. А видео си да је дошао ађутант.
Исајло Аранђеловић редов артиљерац Насмејасмо се грохотом. Лука, чисто збуњен, окрете хартију на другу страну. — Слушај, побратиме — вели шеретски Душан ја мислим, то је први случај откад војска на свету постоји, да један посилни подноси
— онда се окрете Предрагу: — А ти слушај и пази шта он говори, па ћеш после рећи шта знаш. — Ево како... Да вам прво изложим општу ситуацију.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— обори главу орлушина. — Или је срећа, или је твоја вештина тако хтела! На част ти! Мене још нико није преварио. Слушај ме пажљиво и памти: иза седме стене је вештичје легло, а оне никада не спавају.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (гануто, прилази јој): Немој да плачеш. Слуза не помага! (Клече до ње и диже јој уплакану главу.) Слушај, батка шта ће да ти збори: Батка дете неје. Батка је млого видеја, млого преко своју главу префрљија.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда
И моли Оца... Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô да Господ плаче. А ноћ се цери, и све више, јаче, Небеса хвата као црни паук. 1906.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад Секула речи разабрао, љутито је Јанку говорио: „Ујко Јанко, немерено благо, ти не слушај моје миле сеје, већ ме води на Косово равно“. Оде Јанко на Косово равно и одведе Секулу нећака.
Добро слушај што ти књига пише: мене, Зуле, тужбе додијаше од мојијех хоџа и хаџија и Турака босанских спаија на некака Костреш-хара
Турке, повисоко од бијеле цркве, виш’ Врањевца, дубока потока, на високу брду голетноме, ђе Љешници јесте на погледу. Слушај, госпо, ко заврже кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
оних полата врло жели да разабере и ти му људи све потанку проказаше како је и што је било, и рекоше му: »О цару, и не слушај кога за то, нити то уми ни мало, ни мисли за тога човека да је он икакво здање тамо у нашем вилајету начињао, или да
И то рече к њојзи: Гаврил Слушај невесто божија преславни вишњега Бога потајни му с тобом уговор, те де, дочуј чудан леп глас, ево ћеш од данас таки
Ја — вели — твој невестоводник, говорим; слушај де, кћерко! Та како то? Та ето, сад бијаше удата жена, да како се то претвори те ома би кћи!
Ако су и многе беседе, ама со тим ваше усрдно срдце неће увредити мућња. Него слушај кћерко и меркај на то, што ти је препоручено од твога оца и пази добро твоје обречење на што си му се обећала кад си
Послушај кћерко, чуј и гледај! Двоструко јој заказује: слушај, вели, и пази се, и обоје од тебе да буде. Не једно назири с очима, а друго уврћуј у уши!
И по пет пута говорећи сејем и пак ти велим: слушај кћерко и пази! ПОХВАЛА ДРАГОМ КАМЕНУ Камен што су га зидари, с нехајством за њега, били пометнули, — он после
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете. — Зоне, мори!... Не слушај гу, Калино, што збори! Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...
— Зоне, на једна реч.. — Пушти ме — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране. — Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку (Тетка ми се пада, ама је лудо!..). Не слушај гу што си је там при вас зборила!
— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку (Тетка ми се пада, ама је лудо!..). Не слушај гу што си је там при вас зборила! Никој гу неје пратија, — сама си, брљива, оде при вас!...
— А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују...
Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! ... Слушај што ти зборим... Несам јоште свршила работу... Има, јоште коца ми ти много да ти рекнем...