Употреба речи слушајмо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Хајде да се право један другом исповедимо и да већ не тајимо да смо свакојаки и чудновати! Како то? Ево овако, слушајмо само.

Ћипико, Иво - Пауци

— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. — Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља.

— и обухвати је руком око паса. Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој: Сједнимо на жало; слушајмо море! Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

еванђеље, велики манускрипт који је малочас извадио из оног свежња хартије, па га полаже на зелену чоју стола. Слушајмо шта говори! „Врло поштована господо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности